Srpske lične karte gradova na Kosovu važiće i posle 1. juna, ubeđen je zamenik komandira Kosovske policije za region Sever, Veton Eljšani.
Nakon brojnih upozorenja policijskih službenika na prelazima da vlasnici ovog identifikacionog dokumenta uskoro neće moći da ulaze i izlaze sa Kosova, Eljšani ne isključuje mogućnost da će ovakva odluka biti doneta. Međutim, u novoj epizodi „Da te pitam, komšija“ u studiju KoSSev portala, najavio je „pronalazak rešenja“, te da će građani o svemu zvanično biti unapred obavešteni.
A šta je sa onima koji žive na Kosovu već godinama, ali su zbog brojnih administrativnih problema nevidljivi za sistem i nisu u mogućnosti da izvade kosovsku ličnu kartu? Među njima je Marta Dašić, dvadesetčetvorogodišnja devojka iz Brestovika, koja je o svom problemu govorila u istoj emisiji, ali iz studija Radija Goraždevac.
Marta već 5. godinu pokušava da izvadi kosovsku ličnu kartu u čemu ne uspeva. To joj nije uspelo ni u najnovijem roku ove godine. Šestočlana porodica Dašić je povratnička porodica, koja se na Kosovo, u svoj rodni Brestovik, vratila 2004. godine. Marta, koja je rođena u Kragujevcu je ujedno i jedini član ove porodice koja nema kosovska dokumenta.
U emisiji „Da te pitam, komšija“ iz studija u Goraždevcu, napominje, pak, da njen slučaj nije usamljen, da je u obližnjem Goraždevcu više mladih sa ovim problemom i da joj je jasno da se radi o kršenju osnovnih ljudskih prava.
Sa druge strane, ona, kao i ostali njeni vršnjaci sa ovim problemom, pribojavaju se danas da im uskoro neće biti omogućeno da izađu sa Kosova ili uđu preko prelaza sa centralnom Srbijom, zbog toga što ne poseduju kosovske lične karte, već samo srpski identifikacioni dokument koje izdaju isturene policijske uprave za gradove na Kosovu.
Iako su srpske vlasti pre dva meseca prenele navodni odgovor EU da se radi o „administrativnoj grešci“, rok za koji se spekuliše u ovom kraju za poništavanje validnosti srpskih ličnih karata gradova na Kosovu jeste 1. jun.
„Jako sam zabrinuta pre svega zato što je to kršenje osnovnih ljudskih prava, a posle toga, nije problem samo ulazak, nego su nam tačno nagovestili da se radi i o izlasku sa Kosova, tako da sam jako zabrinuta jer to je, kao što sam i rekla, kršenje osnovnih ljudskih prava. Ja sam slobodan građanin. Ako je ovo slobodna demokratska zemlja kao što navodno neki navode, ja imam pravo na slobodu kretanja, što je meni onemogućeno, time što oni planiraju da od prvog 1. juna zatvore prelaze“, kaže Marta.
Zabeleženi su i slučajevi mladih iz područja Metohije kojima lokalne vlasti prilikom pokušaja izdavanja ličnih dokumenata ne priznaju dokumentaciju iz škola koje su oni u srpskom sistemu završili na Kosovu, i da ih tretiraju kao „strane državljane“ upućujući ih na Prištinu kako bi se bi pribavili „boravišnu ličnu kartu“.
Eljšani: Neće biti 1. juna
Sa druge strane, zamenik komandira Kosovske policije za region Sever, Veton Eljšani, iz studija KoSSev portala u Severnoj Mitrovici, kaže da nema informaciju da se na prelazima od 1. juna obustavlja validnost srpskih ličnih karata.
„A ako ja nemam ovu informaciju, najverovatnije to znači da neće da bude 1. jun. Može da usledi neka politička odluka, ali ja ljudima inače govorim da je potrebno da postoji neki rok“, kazao je.
Upitan o validnosti srpske lične karte koje se vode na gradove na Kosovu, Eljšani kaže da je to važeći dokument dok se ne donese drugačija odluka. A drugačija odluka će najverovatnije da bude obnarodovana najmanje mesec dana unapred.
U više navrata je u emisiji „Da te pitam, komšija“ podcrtao da će građani biti unapred obavešteni, ukoliko se donese ovakva odluka, najavljujući pronalazak potencijalnog rešenja.
„Za mene je važno da ljudi znaju da neće biti 1. juna. Ja ću da zatražim datum, i to barem mesec dana unapred, kako bismo informisali ljude o tome kako da se pripreme i da nemaju problem ulaska ili izlaska sa Kosova.“
Nema mesta za brigu, pronaći ćemo rešenje
Eljšani navodi da je i ranije u više situacija reagovao kod svog Ministarstva unutrašnjih poslova da pre nego da donese neku od odluka koje se primenjuje u regionu za koji su policajci nadležni, starešine na vreme budu informisane o tome, a to je pre same primene.
„Da možemo da informišemo građane i da možemo da pronađemo rešenje za njih, ukoliko ima nekog problema“, kazao je.
On istovremeno navodi da razume probleme sa kojima se suočava i Marta ali i više drugih građana, uključujući i one iz Severne Mitrovice. Razume i njihovu brigu, ali dodaje da tome nema mesta, tim pre što nema zvanično potvrđene informacije o obustavljanju validnosti srpskih ličnih karata sa PU gradova na Kosovu.
Siguran je da će se rešenje pronaći pre nego da iko dođe u situaciju da ima takav problem nepriznavanja dokumenta koji nosi sa sobom.
Što se njega lično tiče kao policajca, kako objašnjava, ne vidi ništa sporno u tome što bi se iz upotrebe uklonile srpske lične karte gradova na Kosovu.
„Ideja je takva da kada se imaju svi legalni dokumenti u procesu, onda je potrebno da se ilegalna izbace. Onda ćeš ljude tretirati ili kao Kosovare, ili kao strane državljane“, kaže Eljšani.
Političku dimenziju problema ipak ne može dalje da komentariše, ali objašnjava da mu je poznat bezbednosni aspekt – a to je da se radi o proverama identiteta onih koji su rođeni van Kosova – da li oni zaista i žive na Kosovu, odnosno, jesu li oni građani Kosova.
„Za policiju je važno da imamo građane u sistemu. Ako je neko išao van sistema i falsifikovao, nama je to lako da utvrdimo. Ali kod ovakvih slučajeva gde imamo jasnu sliku – otac, majka, braća i sestre, svi su Kosovari, i samo si ti rođena u Kragujevcu, ja mislim da jedino što preostaje jeste to kako da uđe u sistem. Ali, da, znam da je problem nastao zato što je neko rođen van Kosova. No, ponavljam, rešenje će se pronaći pre nego da Marta uđe ili izađe sa Kosova.“
Registrovano oko 5.000 rođenja, brakova i smrti
Kod skupine onih Srba koji ne uspevaju godinama da pribave kosovsku ličnu kartu, Eljšani priznaje da je očigledna neupitnost njihovih prava na identifikacioni dokument, odnosno to da polažu sva prava da im se izda lična karta i podseća na odluku o tromesečnom roku ove zime upisa u kosovsku matičnu knjigu upravo kategorija stanovništva koje do sada nisu imale kosovska dokumenta, već isključivo srpska.
Navodi da je najveći broj ovih slučajeva, odnosno prijava rođenja, venčanja i smrti, već rešen u prvom tromesečju ove godine, njih oko 5.000, te da je nakon više ovakvih talasa, kako otkriva, sada preostao još mali broj onih koji nisu uspeli da dobiju kosovsku ličnu kartu, kakav je i Martin slučaj.
„Oko 4.600 je rešenih slučajeva, u najvećem broju je to urađeno a sada idemo na ove posebne probleme. Mislimo da smo uradili najteži posao, sve ono što je bilo u redu, mi smo uradili, e sada su ostali neki pojedini slučajevi.“
Marta: Sistem nas ne priznaje
A pojedinačan ‘problematičan’ slučaj je upravo Martin, iako je i Eljšaniju jasno da su njena prava neupitna.
„Sada u poslednjem roku za predaju radi izdavanja ličnog dokumenta, ja sam bila jedna od mnogih koji su probali da izvade kosovska dokumenta. Bilo je neuspešno kao i svaki put do sada, samo što su nam sada davali drugačije komentare, te je jedan od komentara bio da su nam dokumenta poslata u Prištinu i da za 6 meseci odemo tamo. Nije nam izdata nikakva potvrda. Mi i dalje ne postojimo u sistemu, sistem nas ne priznaje“, kazala je.
Rešenje za Martu i ‘druge Marte’
Na pitanje zašto je Martin slučaj, ili onih poput nje – problematičan, kada je očigledna neupitnost njenih prava na kosovsku ličnu dokumentaciju, Eljšani ponavlja da će se rešenje pronaći i da ona i ljudi poput nje „treba da znaju da neće imati problem“.
„Videli smo ove slučajeve. Znamo za to. Poštujemo ljudska prava. Ja kao policajac imam interes da ona reši problem. Ja znam da ona živi ovde. I za mene je problem ako ona ne može da dobije dokumentaciju. Mislim da će da se nađe rešenje za Martu i ‘druge Marte’ koje imaju ove probleme.“
Samim tim što je predala dokumenta, Eljšani smatra da je već u procesu, ali i da će on lično predočiti starešinama.
Eljšani: Ponovo omogućena prijava rođenja dece u Severnoj Mitrovici, nisu dobro razumeli odluku MUP-a
Podsetivši na prethodnu odluku kosovskih vlasti kojom se praktično omogućilo da se u periodu od 1. februara do 30. aprila, a na osnovu dokumentacije iz srpskog sistema upišu u kosovsku matičnu knjigu, Eljšani je spomenuo još jedan administrativni problem koji je na terenu proistekao upravo ovom odlukom, odnosno načinom na koji je ona interpretirana.
U pitanju je za sever Kosova, posebno za Severnu Mitrovicu, do skora aktuelan i gorući administrativni problem, a koji je započeo upravo po isteku poslednjeg roka za upis u kosovsku matičnu knjigu – obustavljena je prijava upisa novorođenih, kao i umrlih u matičnoj službi Opštine Severna Mitrovica.
„Odluka je bila da od 1. februara do 30. aprila – svi koji su rođeni pre 1. februara mogli su da imaju kosovska dokumenta. Ali bolnica je radila i posle toga. Ljudi se rađaju i posle 1. februara i umiru posle 1. februara“, kaže Eljšani.
No Eljšani je saopštio da je upravo ovaj problem rešen i da je opština sada navodno nastavila sa izdavanjem izvoda rođenih i umrlih, dodajući da je pronađeno rešenje i za one slučajeve rođenih ili umrlih u periodu od 1. februara do 30. aprila, kako bi se i za ova lica izdavali izvodi, odnosno umrlice.
„Koliko ja imam informacije, počelo je sa izdavanjem ovih dokumenata. Znam da su započeli od pre nekoliko dana. I mi smo to pritisnuli. Kazali smo da je potrebno da se donese odluka.“
On navodi da se samo Severna Mitrovica suočila sa ovim problemom, a da je on rešen „formiranjem komisije“.
Na pitanje zašto je opština obustavila da izdaje ova neophodna dokumenta, Eljšani navodi da opština „nije dobro razumela“ odluku Ministarstva o tromesečnom roku upisa u matične knjige.
„Opština je zatražila tumačenje odluke o načinu postupanja za ona lica koja su rođena ili umrla posle 1. februara, dobili, formirana je komisija i sada se započelo sa izdavanjem.“
Izvor: KoSSev
