U selu Slivovo, u opštini Novo Brdo, navršeno je 26 godina od ubistva četvorice članova porodice Simić – rođene braće Trajana (1929), Živka (1936) i Dimitrija (1932) te njihovog brata od strica, Živka (1929). Simići su ubijeni u svojim domovima, a njihova tela su kasnije pronađena u šumi nedaleko od kuća, u zoni tadašnje odgovornosti britanskog kontingenta Kfora. Počinioci nikada nisu otkriveni.
U prisustvu nekoliko prijatelja i člana porodice Simić, na mestu gde su pronađena njihova tela, održan je parastos koji je služio svešetnik Darko Marinković.
„Ne dozvoljavamo zaboravu da ih odnese,tamo gde nema ni raja, sladosti ni večnoga pokoja. S tom nadom smo danas došli da održimo molitvu i spomenemo njihova imena. Ne zaboravimo sveto lazarevsko opredeljene, jer je to opredeljenje Carstvu nebeskom, a Carstvo bebesko je jedino bitno mesto za svakoga od nas, jedino bitno mesto koje treba zaslužiti, da li krvlju, kao što su to njih četvroca stradanjem, ili dobrim delima“, kazao je sveštenik Marinković.
Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković podsetio je da ni četvrt veka od ovog stravičnog događaja niko nije odgovarao.
“Oni su najpre verovali britanskim vojnicima koji su im garantovali bezbednost, oni su kao i svi drugi hrišćani bili uverenja da s obzirom da nikome ništa nažao nisu uradili u životu, da s potpunim pravom mogu pogledati svakoga u oči jer se nemaju čega postideti. Međutim, na današnji dan njihova tela su pronađena izmasakrirana. Ono što je najtužnije od svega da mi i danas četvrt veka nakon toga č̣ekamo pravdu da niko nije odgovarao za to što se zbilo. Mučenici, braća Simić svrstavaju se u red i drugih kosovskih stradalnika”, istakao je Marković.
Sin pokojnog Trajana, Živorad Simić istakao je da pred kosovskim organima nikada nije pokrenut postupak za ovaj zločin.
“Oni ovde nisu ubijeni, oni su ovde samo doneti. Pored kuće su ubijeni, zato što britanski Kfor nije pucao. Oni su odrani, vađeni su im bubrezi, moj otac je rasečen. Albanac mi izjavljuje posle toga da su hteli da ga muče. Živojin je bio najmlađi, on je pružao otpor, koliko je uboda imao, toliko cigareta je ugašeno na njegovom telu. Oni ovde nisu ubijeni, oni su ovde samo doneti. Pored kuće su ubijeni, zato što britanski Kfor nije pucao. Oni su odrani, vađeni su im bubrezi, moj otac je rasečen. Albanac mi izjavljuje posle toga da su hteli da ga muče. Živojin je bio najmlađi, on je pružao otpor, koliko je uboda imao, toliko cigareta je ugašeno na njegovom telu. Što se tiče Kosovske policije, ja sam dobio informaciju da pošto nema zahteva ne mogu da pokreću postupak ništa jer nemaju dokaza. Ja sam im pokazao fotografije koje imam i na flešu, zar nije ovo dokaz. Jel mogu ja da odem u albansku kuću ili selo da pitam ko mi je ubio oca ili strica, ne mogu”, dodao je Simić.
Pesnik i književnik Ratko Popović naglasio je da se danas svedoči o teškom zločinu.
„Svedočimo o teškom zločinu na srpskoj zemlji, nad časnom i domaćinskom porodicom Simić, koji su ovde vekovali, koji su u Novom Brdu sticali kakvo takvo imanje, da mogu ovde da opstaju, da žive i da slave srpski rod i sprksu zemlju. Ovde su ostali i za navek iako mi iz Gračanice svedočimo da su četiri brata koju su ovde mučki ubijena , a u Gračanici sahranjena“, kazao je Popović.
Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović istakao je da zločin nad braćom Simić nije samo tragedija jedne porodice, već i opomena za sve institucije, naročito međunarodne misije koje su bile prisutne na Kosovu.
“Naša braća postradala su samo zato što nisu htela da napuste svoju dedovinu na kojoj su njihove porodice vekovima živele. I što su kao dobri domaćini i hrišćani ostali da brinu u stoci, jer nisu hteli da dozvole da se stoka pati bez vode i hrane. Ostali su i zato što su imali garancije britanskog KFOR-a da im se ništa neće desiti, kao i garancije albanskih komšija”, rekao je Popović.
Dodao je i da se Kancelarija za KiM kao institucije ogrešili o porodicu Simić jer se prethodnih godina njihovo stradanje nije dovoljno dostojanstveno obeležavalo.
“Njihova žrtva nije manja od žrtve stradalnika iz Starog Racka, autobusa Niš ekspresa u Livadicama kod Podujeva i ubistva deca u Goroževcu 2003. godine”, zaključio je Popović.
Danas je, u selu Slivovo u opštini Novo Brdo, gde je nekada živelo više od 100 srpskih porodica, ostalo svega 18 stanovnika srpske nacionalnosti.
Izvor: Kim
