Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić je, nakon neformalnog sastanka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas sa ministrima Zapadnog Balkana, istakao da Srbija želi otvaranje šengenskog prostora za ceo region što je pre moguće. Po pitanju dijaloga sa Prištinom, Đurić je naglasio da je tokom sastanka podsetio na činjenicu da Zajednica srpskih opština još uvek nije formirana.
Đurić je naglasio da je ključna poruka Srbije na sastanku bila da Evropa nema vremena za gubljenje.
„Moramo da ubrazamo proces integracije i da se adaptiramo na globalne okolnosti koje su, zaista, bez presedana“, rekao je Đurić.
Kako je dodao, rapidne promene nalažu da EU u svoje redove, bez odlaganja, primi države koje još uvek nisu članice, a jesu na njenom kontinetnu.
„Među tim državama, po ekonomskim, demografskim, geopolitičkim karakteristikama, izdvaja se Srbija, kao zemlja koja najbrže raste kada je reč o ekonomiji u protekloj deceniji“, dodao je Đurić.
Osim šire slike, navodi Đurić, danas je u Briselu razgovarano i o specifičnim detaljima o konkretnim pitanjima, te da je bilo i, kako je naveo, nejednostavnih detalja po pitanju situcaije u BiH, gde je, dodao je, pokušao da zaštiti srpske interese.
„Srbija je uvek bila na strani stabilnosti, Srbija je uvek bila i ostala na strani Dejtonskog sporazuma, ali Srbija uvek najčvršće stoji na stanovištu da narodi u BIH treba da budu ti koji određuju sudbinu ove države, ne bilo ko sa strane. Naravno strana pomoć svih nas je uvek dobrodošla, ali težišni posao mora da bude obavljen među političkim akterima u BIH, a Srbija je pokazala koliko doprinosi normalizaciji odnosa“, naveo je on.
Kako je istakao, bilo je i razgovora o drugim pitanjima u regionu, kao i o dijalogu Beograda i Prištine.
„Podsetio sam na činjenicu da ZSO nije formirana duže od jedne decenije, a da je to bila obaveza koja je ovde potpisana i dogovorena, bio sam i svedok toga 19. aprila 2013. godine. Predstavnici Prištine pokušali su da Srbiju okrive za različite regionalne probleme i prikažu je kao izvor nestabilnosti u regionu, međutim, opšta opservacija je da danas Evropa, suočena sa nizom izazova, radi na tome da ubrza proces proširenja“, dodao je Đurić.
Srbija želi otvaranje šengenskog prostora za ceo region već ovog leta
U tom smislu, naglasio je Đurić, poruka Srbije je da želi da vidi otvaranje šengenskog prostora za ceo region što je moguće brže.
„Frustrirajuće je da imamo tvrde granice na svakih 150 do 200 kilometara koje prekidaju krvotok života ljudi, porodica, ali i ekonomija, i nema nijednog razloga da Evropa već ovog leta ne omogući da se otključa pun potencijal uključivanja našeg regiona u šengen, zato što bi to direktno dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU i kontinenta, naprotiv smanjilo bi tenzije u našem regionu i bilo bi jako korisno, kao što smo i za brzo ukljućivanje našeg regiona u zajednički ekonomski prostor“, naveo je Đurić.
Đurić dodaje da su neki od ministara pozitivno reagovali i podržali ove stavove.
„Ukupan ton rasprave bio je pristojan i sa poštovanjem prema našoj zemlji i nadam se da će naš proces evropskih integracija nastaviti da napreduje, bez obzira na sve ideološke, ponekad i politički motivisane pritiske kojima je naša zemlja iz pojedinih centara neretko izložena“, rekao je.
Reagujući na izjavu Marte Kos o sredstvima iz Plana rasta namenjenim Srbiji, Đurić kaže da mu deluje da u javnoj komunikaciji oko teme upotrebe evropskih fondova postoji malo, kako je rekao, političke igrarije sa ciljem da se izvrši određeni politički pritisak ili uticaj na unutrašnje odnose u Srbiji.
„Ono što je činjenica je da ne postoji nijedna odluka Evropske unije kojom bi Srbiji bila uskraćena ekonomska ili razvojna podrška Evropske unije. Isto tako je činjenica da Srbija naporno i vredno radi na tome da sprovede reforme i sve druge organizacione, tehničke i političke korake koji su potrebni za to da budemo u potpunosti podržani. Kada se to i ne desi, to veoma često jeste rezultat političkih procena, ali da budemo vrlo jasni, Srbija svojim delovanjem nije zaslužila da bude tretirana kao crna ovca. Svakako jeste zemlja koja prednjači u usvajanju različitih i zakonskih i organizacionih i svih drugih koraka na planu evropskih integracija. Imamo naše unutrašnje specifičnosti, imamo našu unutrašnju političku situaciju kao i svaka zemlja, ali tvrditi da Srbija ne dobija pomoć iz razvojnih fondova Evropske unije zato što je neka odluka doneta, jednostavno je politička manipulacija i ne odgovara istini“, zaključio je Đurić.
Smatra da bi prihvatanje predloga predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ceo Zapadni Balkan bude primljen odmah, bez odlaganja u EU, bio najbolji mogući korak i za Evropu i Balkan.
„Da bi smirio tenzije, otključao pun potencijal. Ja sam pomenuo da bi iz tog momenta, iste godine kada bi region bio primljen u Šengen, bilo otključano 50 milijardi evra nove ekonomske vrednosti. Samo zamislite koliko bi niže tenzije u našem regionu bile ukoliko bi svi Srbi, svi Albanci, svi Bošnjaci mogli potpuno nesmetano, bez granica, da se kreću uvažavajući suverenitet, državnost, zakone, ali bez birokratskih prepreka. Granice šengenskog prostora bi se smanjile za 20 odsto. A bilo bi potrebno dodatno pojačano nadzirati samo 19 međunarodnih ulaznih tačaka, dakle 19 aerodroma i luka. Nešto što bi smanjilo troškove EU za održavanje svih tih graničnih službi i svega ostalog, a pritom ne bi ni za jotu povećalo priliv migranata. Jer u Evropu ni fizički praktično nije moguće ući preko Balkana, a da pre toga ne prođete pored ili preko drugih evropskih zemalja. Dakle, treba staviti prst na čelo, treba staviti papučicu na gas priključivanja našeg regiona Evropi i mislim da je ono što je predsednik Vučić uradio, i individualno i u saradnji sa nekim drugim liderima iz regiona, ozbiljan impuls i pružena ruka koju se nadam da će države članice što pre prihvatiti“, poručio je Đurić.
