U galeriji Centra za kulturu „Sava Dečanac“ u Leposaviću, u okviru 19. Međunarodne likovne kolonije „Kopaonik 2026“, otvoreno je Veče tradicije.
Zahvaljujući saradnji sa Kolom srpskih sestara iz Leška, umetnici i posetioci su mogli da uživaju u tradicionalnim rukotvorinama, narodnim običajima i domaćoj hrani.
Direktor Centra za kulturu „Sava Dečanac“ Gojko Milivojević istakao je da je kroz likovnu koloniju tokom godina prošlo više od 300 umetnika različitih stilova i umetničkih izraza.
„Mnogi su oslikali jedan prostor, jedno vreme koje će proći, ali slike ostaju. Ljudi će se kroz njih prisećati pejzaža, prizora i ljudi koji su ovde boravili“, rekao je Milivojević i dodao da je važno da umetnici, pored stvaralačkog rada, upoznaju podneblje Ibarske doline i ponesu utiske o njegovim prirodnim lepotama i tradiciji.
Prema njegovim rečima, ideja je da se program posvećen tradicionalnoj hrani, vezu i drugim oblicima narodnog stvaralaštva organizuje i narednih godina, kako bi se lokalna baština predstavila na drugačiji način.
Vesna Ilić istakla je da joj je drago što imaju priliku da kroz ovakve susrete predstave tradiciju i običaje svog kraja i doprinesu kulturnom životu opštine Leposavić.
„Svi se trudimo, bilo umetničkim ili dobrim delima, da ulepšamo svet. Nadam se da će ovo postati tradicija. Mi ćemo se truditi da što bolje predstavljamo našu opštinu i podržavamo ovakve i druge događaje“, istakla je Ilić.
Da tradicija živi kroz vešte ruke i iskustvo starijih generacija, pokazala je i Radojka Ralović iz Plakaonice, koja plete još od četvrtog razreda osnovne škole. Bavila se različitim ručnim radovima, a danas najviše plete vunene čarape.
„Mnogo mi znači. Mladi to ne znaju da rade, moja ćerka prva ne zna i neće da se uči. Ja sam tkala, prela, radila sa vunom i svašta nešto. Ranije sam plela prsluke, a sada čarape idu kao alva. Radnici, rudari, kupuju ove sive čarape“, ispričala je Ralović.
Njena priča podseća na značaj očuvanja veština koje su nekada bile deo svakodnevnog života, a koje danas sve više zavise od pojedinaca spremnih da ih sačuvaju i prenesu drugima.
Svoje iskustvo sa ručnim radom podelila je i Milomirka Prelević iz Kola srpskih sestara. Iako se rukotvorinama nije bavila gotovo četiri decenije, ponovo im se vratila pre dve i po godine, u teškom porodičnom periodu, kada joj je stvaralaštvo pomoglo da pronađe mir.
„Kao mlada sam radila torbe, plela i vezla. Posle četrdeset godina vratila sam se tome i to mi je donelo neki mir“, rekla je Prelević i istakla da joj ovakva okupljanja mnogo znače, a da članice udruženja planiraju da kroz radionice zainteresuju mlade za tradicionalne tehnike izrade rukotvorina.
„Imamo u planu da zaista zainteresujemo mlade. Mislim da će toga u Lešku biti dosta. Neko će raditi po modelima, neko po svom nahođenju, ali ako postoji želja, uvek se nađe način. Verujem da ćemo uspeti da napravimo dobar tim“, istakla je Prelević.
Među učesnicima kolonije bio je i slikar Radomir Rašković iz Kragujevca, koji je pohvalio organizaciju, gostoprimstvo domaćina i odnos meštana prema umetnicima.
„Svi su divni domaćini, od direktora Gojka do ostalih zaposlenih. Posebno bih pohvalio ljubaznost meštana. Kada smo prošetali Leposavićem, doživeli smo nešto posebno, jer nas ljudi dočekuju sa velikim poštovanjem“, kazao je Rašković.
Govoreći o inspiraciji za svoje slike, Rašković je istakao da ga lepota ovog kraja podstiče da kroz umetnost prenese raznovrsnost pejzaža, od planina i ravnica do manastira.
„Ceo ovaj kraj je prelep. Ima toliko lepih i raznovrsnih predela, od planina i ravnica do manastira. Jedna od ideja bila mi je da slikam i neki manastir, ali ove godine radimo na dve slike, pa se nadam da ću to uraditi naredne godine“, rekao je Rašković.
Publici se predstavilo 15 umetnika različitih generacija i likovnih tehnika iz Srbije i sa ovih prostora.
Susret slikara, čuvara tradicionalnih zanata i članica Kola srpskih sestara pokazao je da se kulturno nasleđe čuva kroz stvaralaštvo, zajedništvo i prenošenje znanja na mlađe generacije.
Tokom trajanja kolonije, slikari stvaraju inspirisani prirodom, jesenjim pejzažima i kulturno-istorijskim nasleđem ovog kraja.
