U Gnjilanu je 8. novembra otvorena prva fabrika vojnih dronova, uključujući i dronove kamikaze. I dok se Aljbin Kurti hvali kako će se tamo praviti i prodavati sofisticirane letilice dometa i do 20 kilometara, analitičari ističu da je u ovom trenutku cela priča o dronovima “mejd in Kosovo“ u domenu marketinga i 3D dizajna.
Analitičari, ipak, upozoravaju da je za serijsku proizvodnju “dronova kamikaza“ sasvim druga situacija zato što je većinu komponenti moguće kupiti na slobodnom tržištu i bez problema se mogu poručiti i preko Aliekspresa.
Internet portal RTS pokušao je da od nadležnih u KFOR-u dobije odgovor koliko je otvaranje vojne fabrike dronova u skladu sa njihovom misijom zasnovanoj na Rezoluciji 1244 SB UN, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
Na predstavljanju prvog iz serija “mjed in Kosovo“ dronova brenda “Skiferi“ (“Soko“), Kurti je medijima prikazao dva. Prvi je dron kamikaza “K1“ za koji je objasnio da dostiže maksimalno 180 kilometara na sat i visinu od 2.500 metara.
Za drugu, napredniju verziju drona “Skiferi“ rekao je da dostiže 5.000 metara visine i operativni domet od 20 kilometara, sa brzinom od 270 kilometara na čas.
Prema dostupnim podacima fabrika je nastala na osnovu saradnje “Fjučr majnds akademi“ (Future Minds Academy) i MIGA Skajšild MAR (MIGA SkyShield MAR).
Dve inovacije Škole za mlade talente u Gnjilanu
Škola za mlade talente iz Gnjilana je deo lanca međunarodnih škola, a još u septembru 2024. preko svoje Fejsbuk stranice je predstavila dve svoje inovacije: jedan manji dron i maketu drugog.
“Sledeća velika stvar će uskoro biti otvorena? Potpuno autonomno, vođeno veštačkom inteligencijom? Da li ste spremni Kosovo?“, naveli su uz dve fotografije prototipa.
Mnogo zanimljivija za javnost je druga suosnivačka firma – finansijer čitavog projekta.
Šest tipova dronova
Na zvaničnoj Internet stranici “MIGA Skajšild“ navodi se da je prodavac “Skifteri“ proizvoda i da “donosi najsavremeniju tehnologiju dronova odbrambenim organizacijama, bezbednosnim agencijama i taktičkim operativnim timovima širom sveta“.
“Specijalizovani smo za obezbeđivanje bespilotnih letelica vojnog nivoa koje pružaju neuporedive performanse, pouzdanost i operativne mogućnosti za najzahtevnije misije“, stoji u opisu ove kompanije.
Na sajtu je predstavljeno šest tipova dronova: MIGA M1, vojni taktički dron, MIGA K1, borbeni dron, kao i taktički dron MIGA FPV – 10, MIGA VTOL – sistem za vertikalno poletanje i sletanje, borbeni dron “sledeće generacije“ MIGA FPV – 5 i dron MIGA ISR – 1 za obaveštajne službe.
Ovakav asortiman proizvoda ne bi čudio da firma i postrojenja nisu počeli s radom tek pre nešto više od mesec dana.
Prema podacima Agencije za registraciju preduzeća iz Prištine, “MIGA Skajšild“ registrovana je 1. oktobra ove godine.
U registru je navedeno da ima samo jednog vlasnika, Muhamet Ajrulahua, a da je osnivački kapital – 750.000 evra.
Kao glavna delatnost navodi se proizvodnja vojnih borbenih vozila, a tek na drugom mestu je “proizvodnja aviona i svemirskih letelica, kao i sličnih mašina“.
Takođe, u sekundarne aktivnosti navedena je proizvodnja tehničkog i industrijskog tekstila, proizvodnja parketnih podova, građevinske stolarije, drvenih kontejnera, ali i štampanje novina.
Radić: Za sada vidimo samo 3D printove, makete, prezentacije želja
Za vojnog analitičara Aleksandra Radića veći deo prezentacije vojnih dronova je marketing, ali sa jasnom političkom porukom.
“Jedna vrsta ljudi na Kosovu zapravo živi od toga što grade poziciju netrpeljivosti prema Srbima. Njihova poruka je jednostavna albanskom javnom mnjenju: ‘Mi smo tu da vas štitimo od Srba’. Tu pronalaze poslove u obaveštajnom sektoru, naravno kosovskim bezbednosnim snagama. I sada je novi talas, nova ideja je proizvodnja naoružanja i vojne opreme“, smatra Radić.
Komentarišući ponuđene modele dronova ovaj vojni analitičar nije oduševljen.
“Mnogo toga je zapravo za sada marketinški trik. Dronovi koji se pokazuju, kao ‘Skafateri’ su 3D printovi, makete, prezentacije želja“, tvrdi Radić.
Dodaje da je “prilično neobično“ da jedna startap kompanija iz Gnjilana odmah može da proizvodi najviše klase letelica koje mogu da ostanu u vazduhu i do 24 časa.
“Za tako nešto su potrebni leteći releji koji imaju velike nosivosti. To je najveća svetska klasa dronova i to može da radi samo nekoliko zemalja sveta“, objašnjava Radić.
Ističe da je sasvim druga priča u masovnoj proizvodnji dronova kamikaza koji bi se bazirali na tehnologiji “Skajdagera“, dronova koje je Priština nedavno dobila od Turske.
Delovi za takve letilice, poručuje, bez problema mogu da stignu Aliekspresom.
“Verovatno u Gnjilanu mogu da osvoje proizvodnju nečega sličnog turskom dronu kamikazi, sredstvu koje se bazira na komercijalnim elementima. Kupite ono što vam treba, od motorčića do sistema za kontrolu i vođenje na otvorenom tržištu. Kina snabdeva sve kojima je to potrebno i kupite doslovce preko Aliekspresa“, tvrdi Radić.
U takvoj produkciji potrebno je, dodati neko ubojno sredstvo iz vojnog skladišta.
“Recimo granata za bacač granata je sasvim dovoljno sredstvo i to se pokazalo u ratu u Ukrajini gde se od početka koriste upravo takva sredstva: komercijalne komponentne ili komercijalni dronovi sa granatama za bacač granata, minobacačkim minama malog kalibra itd“, precizira Radić.
“Želja Prištine da stvori sopstvenu vojnu industriju”
Ocenjuje da iza svega stoji jaka želja Prištine da stvori sopstvenu vojnu industriju.
“U normalnim okolnostima vlasti iz Prištine ne bi trebalo da podržavaju ni privatne ni akcije koje se finansiraju sa vladinim parama, a odnose se na nabavke naoružanja. Imaju dovoljno za ono što bi KBS trebalo da radi, dobili su donacije u lakim oklopnim vozilima, u osnovi vojno-policijskoj tehnici, od Amerikanaca, Nemaca. Turci im isporučuju teže naoružanje i to bi trebalo da bude tačka na razvoj i ambicije Prištine. Ali, u senci postoji jaka želja da se napravi domaća vojna proizvodnja, da se ide korak dalje“, naglašava ovaj analitičar.
Srbija ima razloga da strahuje zato što na KiM postoji snažan pritisak koji je usresređen na srpsko pitanje, smatra ovaj analitičar.
“Ideja da se razvija vojna komponenta, da se oprema naoružanjem i vojnom opremom i stranog, a sada očigledno i domaćeg porekla s obzirom na hvalisanje otvaranja pogona u Gnjilanu za proizvodnju dronova kamikaza. To je zapravo problem. Postoji ideja, a kada imate sredstva onda se ideja pretvara u realnu opasnostu“, upozorava Radić.
Upitan koliko je otvaranje ovakve vojne fabrike, ali i proizvodnja dronova kamikaza u skladu sa nadležnostima iz misije KFOR, ali i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, Radić kaže da i Rezolucija i Vojno-tehnički sporazum podrazumevaju razoružavanje albanskih pobunjeničkih snaga, a da se kasnije to pretvorilo na “časnu reč“.
“Znamo šta se sve dešavalo u prošlosti i da su jedno vreme postojale jako razvijene terorističke organizacije“, naglašava Radić.
Dodaje da su takozvane Kosovske bezbednosne snage „uokvirene u zakonu“ prepoznate samo kao „formacija za podršku civilnim vlastima“.
“Kada su u Prištini 2018. godine doneli novi zakon koji definiše KBS kao vojsku kroz zadatke: zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta KiM, KFOR je zauzeo stav da se to na njih ne odnosi. Oni poštuju one ranije propise koji predviđaju da Albanci na Kosovu mogu da poseduju samo lako naoružanje. Nigde tu ne postoji domen koji bi prepoznao vojnu industriju, i dronovi nisu prepoznati. Naime, dronovi kamikaze kraćeg dometa danas, koliko god da su opasni, tretiramo kao sredstvo koje pripada pešadiji, to su laka sredstva. A, u vreme kada je 1999. godine pisana Rezolucija 1244 naravno da dronovi kao sredstvo nije prepoznato“, precizira Radić.
Koliko su vojne fabrika, ali i dronovi kamikaze u domenu KFOR-a koji u svakom saopštenju ističe da je njegov mandat u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN?
Odgovor na ovo pitanje Internet portal RTS pokušava da sazna od početka nedelje.
U više mejlova upućenih pres službi KFOR-a tražili smo odgovor i na ovo, ali i na pitanje da li su zabrinuti da bi proizvodnja ovakvog naoružanja mogla da bude upotrebljena i protiv njihovih pripadnika.
Vujinović: Ima razloga za obazrivost
Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže da je svima jasno da vojne fabrike na KiM, a posebno proizvodnja dronova kamikaza nisu u skladu sa Rezolucijom 1244 i misijom KFOR-a, ali da to ne zanima one koji su ovu rezoluciju pisali i izglasali.
“Kao što ne bi trebalo da postoje Kosovske bezbednosne snage, kao što ne bi trebalo da postoji bilo kakva oružana sila samozvane republike Kosovo, tako ne bi trebalo da postoji ni njena vojna industrija. Činjenica da ona postoji govori nam dve stvari. Prvo da ima punu podršku zapadnih saveznika koji su samo izglasali Rezoluciju 1244, a opet da se ne osvrću na bilo koje pravne norme međunarodnog prava“, ističe Vujinović.
Otvaranje fabrike “normalan sled događaja”
Otvaranje vojne fabrike dronova vidi i kao “normalan sled događaja“ privremenih institucija u Prištini u nastojanjima da postanu oružana sila, ali i kao jasnu političku poruku Srbiji.
“Ono što treba uzeti u obzir je ko daje podršku tome. Svesni smo da je podrška pre svega od strane Turske i drugih zapadnih saveznika Kosova, tako da ovo treba da tumačimo i dodatno kao političku poruku Srbiji. Pokazuje se da se od Kosova pravi neka oružana sila koja treba da preti nekome u regionu, a imajući u vidu sve susede koji okružuju Kosovo, sasvim je jasno ko je taj sused kome se preti“, smatra Vujinović.
Razloga za strah nema, ali za obazrivost ima razloga, poručuje.
“Ma koja količina dronova da se proizvede oni zahtevaju operatore, a mi imamo informacije da je samo nekoliko desetina ljudi u KBS prošlo tu obuku. Naravno, može se obučiti i dodatni broj obučiti, ali srpska vojska ne treba da strahuje iz prostog razloga što je naš sistem protivelektronske odbrane mnogo bolji nego što ti dronovi na bilo koji način mogu da utiču“, kaže Vujinović.
Upozorava da domet od 20 kilometara implicira da bi mogući ciljevi mogli da budu unutar kopnene zone bezbednosti, kao i vojne baze na jugu Srbije, ali i potencijalne terorističke akcije usmerene prema srpskoj zajednici na KiM.
Takozvane kosovske bezbednosne snage 2023. godine kupile su flotu turskih dronova “Bajraktar“, a u oktobru ove i dronove kamikaze “Skajdager“.
Kurti je naveo da je reč o “hiljadama” tih letelica.
Ugovor o njihovoj nabavci potpisan je u decembru prošle godine kada je potpisan i sporazum sa Turskom o izgradnji prve fabrike municije.
Vučić: Brutalno se krši Povelja UN i Rezolucija 1244
Predsednik Srbije je u reakciji na kupovinu dronova kamikaza naveo da se time brutalno krši Povelja UN i Rezolucija 1244 SB UN.
“Zgrožen sam ponašanjem Turske i brutalnim kršenjem Povelje UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i kontinuiranim naoružavanjem vlasti u Prištini. Sada je potpuno jasno da Turska ne želi stabilnost na Zapadnom Balkanu i da ponovo sanja o obnovi Osmanskog carstva. Srbija je mala zemlja, ali razumemo njihove prave namere”, napisao je Aleksandar Vučić na društvenoj mreži Iks.
