Depresija predstavlja veliki zdravstveni problem u današnjem složenom svetu. Hiljade žena svakog dana bore se da ustanu iz kreveta, odu na posao, da vode brigu o sebi i svojoj porodici.
Hormonska amplituda, previše obaveza, odsustvo podrške porodice i društva, pritisak u radnom okruženju, odgovornost za moralno vaspitavanje ali i finansijsku sigurnost potomstva, kriza u muško – ženskim odnosima, porodično nasilje – kako fizičko, tako psihičko i ekonomsko, sve su to izvori kontinuirane napetosti, frustracije, nezadovoljstva, koji se neretko završe psihičkom iscrpljenošću i veoma često depresivnim poremećajem.
Broj slučajeva postporođajne depresije se povećava, kaže za Radio Mitrovica sever dr Lazović specijalista psihijatrije dr Nikola Lazović. Dok se nekada govorilo o 10% žena, sada već imamo podatak da se postporođajna depresija javi i u 20% slučajeva. Pored porođaja, menopauza takođe predstavlja period u kome se žene često bore sa depresijom. Iako su to prirodne faze u životu, za osetljivu populaciju, i jadna i druga mogu biti okidači za ispoljavanje simptoma
Postporođajna depresija – od bebi bluza do ozbiljnih depresivnih poremećaja
Hormoni su pokretači života i imaju jako veliki uticaj na fizičko ali i mentalno zdravlje ljudi. Život žene odvija se u kontinuiranom hormonskom talasanju koje se za razliku od muškaraca, kod žena odvija na mesečnom nivou. Posebno su stresni period trudnoće i vreme nakon porođaja kad su te oscilacije izraženije. Postporođajna depresija jedna je od najčešćih oblika ovog poremećaja koje pogađa žene. Kako do nje dolazi, pitali smo specijalistu psihijatrije dr Nikolu Lazovića.
„Kod žena, hormonski rolerkosteri se odvijaju ciklično – na mesečnom nivou, ali i kada pogledate ceo životni vek, kod žena sve počinje u adolescenciji. Tu pre svega mislimo na polne hormone – estrogen i progesteron, oni fluktuiraju i tokom ciklusa i u postporođajnom periodu i u perimenopauzi. Tada su te fluktuacije najveće i žena postaje osetljiva, vulnerabilna odnosno ranjiva na neke spoljne stimuluse i lakše dolazi do depresivnog ispoljavanja“ objašnjava dr Lazović.
Međutim, valja znati da nisu tu samo polni hormoni, već i hormoni štitne žlezde, koji mogu biti odgovorni za depresivne i anksiozne poremećaje, dodaje naš sagovornik.
U periodu nakon porođaja prisutan je i hormon prolaktin, zadužen za laktaciju tj. dojenje ali on može stajati iza ženske hostilnosti, odnosno njenog neprijateljskog raspoloženja u tom periodu. Vrednosti su mu retko povišene, ali jako često variraju u toku dana.
Dr Lazović govori i o oksitocinu, kao još jednom veoma važnom hormonu za postporođajni period.
„On je bitan za kontrakcije materice, za rad mlečnih žlezda. Zovu ga i hormon ljubavi jer je on važan za socijalne odnose, za vezivanje. Kada je nizak nivo oksitocina, postoji rizik za ispoljavanje depresivnog i anksioznog poremećaja i on deluje protektivno kada mu je nivo u krvi dobar“.
Dr Lazović napominje da ni kortizol ne smemo zaboraviti. To je hormon stresa i kada je povećan, takođe spada u kategoriju rizikofaktora za nastanak depresivnog poremećaja. Situacija se dodatno komplikuje ako je osoba pod nekom terapijom koja se bazira na steroidima, takođe moćnim hormonima koji mogu prouzrokovati ne samo mentalne probleme, već biti odgovorni za mnoge druge poremećaje i bolesti.
Koliko se period nakon porođaja za ženu težak, kao liminalni proces, prepoznavali su i naši preci, iako nisu umeli da pravim imenom nazovu uzročnike ovakvih ženskih faza. To je nauka uradila značajno kasnije, ali oni su jasno uviđali da do promena dolazi, te razvili čitav niz običaja u cilju zaštite ta dva ranjiva bića u periodu prilagođavanja. Da li su zato naši stari imali običaj babinja, odnosno posebne brige o porodilji koja je podrazumevala da se porodilja ne ostavlja sama sa bebom, da valja izbeći izlaganje spoljašnjoj sredini?
„Mnogi običaji potpuno imaju smisla – ne striktno 40 dana, ali taj period jeste važan i zbog nege bebe, termoregulacije itd. U tom periodu dolazi do značajnog pada hormona. Posteljica je organ, koji žena gubi nakon porođaja, a koji luči mnogo hormona“ kaže dr Lazović.
Važno je znati da poremećaji u postporođajnoj fazi, obično je javljaju između četvrte i šeste nedelje, ali ispoljavanje simptoma je moguće i znatno kasnije i to u vidu blage tuge, blagog neraspoloženja koje je u psihologiji i psihijatriji poznato kao Bebi bluz, objašnjava naš sagovornik. Onda idu postporođajna depresija, postporođajna psihoza i anksiozni poremećaji.
Bebi bluz se smatra fiziološkim poremećajem koji pogađa i do 85% porodilja. Odlikuju ga iritabilnost, plačljivost, nizak nivo energije. Dolazi i do poremećaja spavanja i ishrane, jer je to kako dr Lazović kaže vreme deprivacije sna – odnosno potrebe da žena svoje spavanje prilagodi spavanju i ishrani bebe.
„Sreća je da je ovo prolazna faza. Pogađa jako visoko – 85% žena, ali traje od deset dana do dve nedelje. Prolazi uglavnom spontano ali je jako važno da u tom periodu ona ima podršku partnera, porodice ne samo emotivnu, već i konkretnu, fizičku pomoć“.
Ipak, važno je znati do kada govorimo o bebi bluzu, a kada ponašanje žene više ukazuje na depresiju.
„Normalno je u tom periodu osećati iritabilnost, biti plačljiva, osetljiva, razdražljiva. Zavisi sve i od toga kakva je ta osoba bila pre trudnoće, kako je protekla trudnoća, da li je imala podršku, da li je trpela neko zlostavljanje pre ili tokom trudnoće, da li je i ranije bila lečna psihijatrijski, da li je u porodici bilo sličnih slučajeva … Sve su to faktori rizika“ .
Postporođajna depresija utiče i na emotivno sazrevanje novorođenčeta, napominje dr Lazović, jer je ona kako kaže, primarni pružalac nege novom ljudskom biću.
„Za razvoj bebe, neophodno je to primarno vezivanje, veziovanje za majku jer beba tako stiče osećaj sigurnosti i svoju emocionalnu regulaciju. Majka koja ne može da reguliše svoje emocije, neće moći ni bebine. Dolazi do frustracije, uznemirenosti, besa, i u krajnjoj liniji može se razviti nesiguran tip privrženosti koji jeste faktor rizika za neke kasnije poremećaje“ kaže dr Lazović i apeluje da je uvek pametno konsultovati stručnjaka ako onaj period očekivane osetljivosti postane trajno stanje koje se pogoršava.
Dobro je makar odagnati sumnje i ne bojati se lekrskih preporuka. Čak i kada je medikamentozna terapija u pitanju, dr Lazović napominje da će lekar uvek odabrati rešenje koje je za pacijentkinju najbolje.
„I pacijenti pa i lekari imaju bojazan od davanja lekova tokom perioda trudnoće i u postporođajnoj fazi, ali mora se uzmeriti šta je veće – šteta ili korist i postupiti u skladu sa tim“.
U nekim većim sredinama i društvima, perinatalna psihijatrija napreduje, pa se sve više pažnje posvećuje psihičkom i mentalnom stanju žene pre trudnoće, tokom trudnoće i nakon porođaja. Tamo gde to nije slučaj, dr Lazović kaže da od pomoći mogu da budu ginekolozi, endokrinolozi, neonatolozi, patronažne službe – svako ko je u najdirektnijem dodiru sa porodiljom.
Nakon porođaja, roditeljstvo i menopauza kao značajni izazovi
Roditeljstvo je samo po sebi stresno. Jeste izvor radosti, ispunjenosti, ali i neprestane bojazni, strepnje ponekad i frustracije i ponekad je psihička podrška zaista potrebna, makar da bismo osetili olakšanje, stekli svest da nismo usamljeni u dilemama, strahovima pa i nezadovoljstvima.
Na našem podneblju, žena i u roditeljstvu ima dominantnu ulogu i to je samo o sebi stresno, primećuje dr Lazović. Kada se tome pridoda i njena želja da se ostvari u poslu, da izgradi karijeru, da bude domaćica – sve to donosi dodatni pritisak, dodatne izazove sa kojima se nije jednostavno izboriti.
„Pritom, žene imaju drugačiji stil reagovanja od muškaraca. One imaju tzv. ruminativni stil reagovanja kao vid emocionalne regulacije, što znači da su sklone preteranom razmišljanju, predikciji negativnih ishoda, vrti tu neku negativnu priču. To je, za razliku od muškaraca koji imaju eksternalizovan, žene imaju taj internalizovan stil i to je između ostalog još jedan razlog zašto su sklonije depresiji“ .
Menopauza je priča za sebe. To je period u kome se suočavamo sa nizom promena, sa oštrim zaokretima u hormonskim oscilacijama, sa činjenicom da prolazimo i da biološki sat žene nezaustavljivo ispucava poslednje minute. Žena pritom postaje svesna fizioloških pa i estetskih kaliranja i svih promena koje su nepoželjne, ali su prirodne, normalne i neizbežne.
„Menopauza jeste jako stresan period za ženu“ potvrđuje dr Lazović.
„Kaže priroda – da je to – to. Imaš 50 godina, završila si, nisi potrebna ni biologiji ni prirodi i to je to. Biloški gledano, to jeste najbitnija ženska uloga, uloga majke, ali daleko od toga da je jedina“ napominje dr Lazović.
Za česte promene raspoloženja tako tipične za ovaj period život, opet možemo prozvati hormone.
„U perimenopauzi takođe imamo taj nagli pad nivoa hormona estrogena i progesterona, a to utiče i na izgled kože, kose… Imamo tu i pad nivoa energije, pad motivacije, koncentracije, poremećaje pamćenja i sve to otežava situaciju“.
Koliko god da je teško navići se na činjenicu da nećemo biti večno mladi i poletni, pomoći ima.
„Naravno da ima pomoći i ovde. Bazično je promeniti neke navike. Važno je održavati socijalne kontakte pre svega. Naći neki hobi, neka fizička aktivnost naravno prilagođena zdravlju. Podrška porodice takođe. Tu su i grupe za podršku, KBT terapeuti ( njima se najčešće obraćaju za pomoć, to je pravac u psihoterapiji koji je kod ovog problema dao najviše rezultata). Takođe, fizička aktivnost i pravilna ishrana su tu da probamo napredak nekih bolesti da usporimo”, savetuje dr Lazović.
Hormonska terapija kao spas, uz dobrog stručnjaka koji će propisati ispravnu dozu
Naš sagovornik napominje da je doskora hormonska terapija bila tabu tema, ali da joj se danas, kada su neke sumnje otklonjene, rado pribegava kao učinkovitoj . A glavni razlog za strah su bile sumnje da ova terapija nakon određenog vremena korišćenja, pospešuje razvoj određenih vrsta kancera.
“Postoji strah kod žena, pa i kod nekih lekara od hormonske terapije. Poslednja istraživanja pokazuju da nema mesta tolikom strahovanju, zapravo da nema skoro uopšte razloga, naravno ako se obratite stručnjaku koji se bavi time i koji će odrediti pravilnu dozu. Estrogen se suplementira i on u dobroj meri može da ublaži ili čak u potpunosti otkloni neke simptome. Neke pacijentkinje nakon kontrolisane primene estrogena, su prestale da imaju valunge, popravila se koncentracija, pamćenje, na poslu su ostale efikasne kao i ranije i jednostavno – ostale zadovoljne sobom” ističe dr Lazović.
Posebno podvlači da hormonsku terapiju treba imati u vidu kao rešenje, da treba razmisliti, ali da je najvažnije da se primenjuje kada za nju postoje indikacije, a da indikacije za suplementaciju postavi neko ko taj posao radi dobro.
Šta god da vam se dešava nikad ne zaboravite da niste prvi, niste poslednji a ponajmanje ste jedini koji se nalaze u krizi i loše se nose sa njom, poručuju stručnjaci. Ženska priroda je izvanredno jaka, predviđena da podnese mnogobrojna iskušenja, ali ponekad se desi da posustane da je potrebna neka ruka koja će je pridržati dok se ne stabilizuje. Ta pomoć i podrška su veoma dostupni, poručuje naš sagovornik.
Izvor: Radio Mitrovica sever
