Odnos novinara prema nasilju, žrtvama, porodicama i počiniocima od velikog je značaja zbog presudne uloge mejnstrim i digitalnih medija u formiranju javnog mnjenja o svim društvenim fenomenima. Oni obrazuju publiku, usađuju u svakodnevicu ton i način na koji se govori o žrtvama i učestvuju u izgradnji stava široke javnosti.
Svaki relevantan medij prilikom izveštavanja o ovakvim temama, rukovodi se humanim, etičkim i profesionalnim smernicama. To je jedini način da se svrsta u red kredibilnih glasila kojima publika veruje i kod kojih proverava informacije dobijene na bilo koji drugi način. Svi ti kvaliteti dolaze do izražaja kod hipersenzitivnih tema kakva je femicid. Pored kreiranja javnog mnjenja, zadatak medija je i da vrše pritisak pa i pozitivnu kampanju kako bi podstakli promene u društvu na bolje, poput intenzivnijeg angažovanja institucija i kriminalizacije femicida. Najbolji partner u tom poslu im je civilno duštvo kao takođe značajan indikator aktuelnih potreba i raspoloženja javnosti prema društvenim pojavama i situacijama.
Vanovac: Kad imate moralnu dilemu, konsultujte kodekse
„Ako novinar ima bilo kakvu nedoumicu ili dilemu oko toga kako bi o nečemu trebalo da izveštava, uvek može da se obrati za instrukciju kodeksima novinara koji propisuju pravila, uređuju i organizuju novnarsko delovanje na nekom podneblju“, kaže predsednica Udruženja novinara Srbije na Kosovu Ivana Vanovac. Naglašava da se novinari iz srpske zajednice na Kosovu najviše oslanjaju na Kodeks novinara i novinarki Srbije i Kodeks novinara Kosova. Ma koji kodeks da imaju pri ruci, naići će na odredbe koje pozivaju na poštovanje dostojanstva ličnosti o kojima izveštavaju.
„Poštovanje dostojanstva žrtve, poštovanje prava porodice na žalovanje, poštovanje pretpostavke nevinosti, zaštita privatnosti i identiteta osumnjičenog ili počinioca – sve su to jasne odredbe kodeksa i tu novinari ne bi smeli da imaju dileme. Javni interes je jedini opravdani razlog za prenebregavanje ovih propisa kodeksa, ali samo kada se jasno utvrdi i objasni auditorijumu zašto je neka informacija toliko bitna“ navodi Vanovac.
Istiće da je pre tačno godinu dana, Kodeks novinara i novinarki Srbije, dobio nove tačke koje se odnose konkretno na izveštavanje o žrtvama.
„Ukoliko žrtva nekog krivičnog dela pristane na razgovor, novinari ne smeju da, na osnovu tog razgovora, otkriju identitet žrtve ili eventualnog počinioca. Zatim, novinari moraju da imaju u vidu i mogućnost lažnih optužbi, pa u izveštavanju treba jasno da naznače da se pozivaju na navode koji još nisu dokazani. U Kodeksu se jasno ističe da novinari ne smeju da retraumatizuju žrtve tj. da počine sekundarnu viktimizaciju iznošenjem detalja koji ih dodatno povređuju“ kaže Vanovac i dodaje da je upozorenje novinarima na upotrebu fraza, šovinističkog govora ili seksizama takođe obrađeno u posebnoj tački Kodeksa.
UNS na Kosovu redovno i pažljivo prati rad medija koji izveštavaju na srpskom jeziku i moglo bi se reći da su gotovo besprekorni u odgovornosti sa kojom pristupaju ovakvim temama, naglašava Vanovac. Vodeći kosovski mediji preko kojih se informišu o zbivanjima u albanskoj zajednici, takođe su veoma korektni. Kada je reč o tabloidnim medijima u Srbiji, situacij je poražavajuća.
„To je najniži kvalitet informacija koji se plasira na nedoličan način, kompromitujući za žrtvu, porodicu ali i sam „medij“. Ništa na svetu nije važnije od interesa građana za koje radimo. A takvi mediji od nečije kože razapinju cirkuske šatre zbog profita. To je jedini interes“.
Mediji na Kosovu se trude, ali..
„Jedini je problem što se priče o femicidu konkretno, pojave u medijima isključivo kada do femicida dođe. Često se sudski procesi ne isprate do kraja, a sama priča biva potisnuta iz fokusa medija usled mnoštva dnevnopolitičkih tema koje određuju svakodnevicu najvećeg dela građanstva. Drugo, mediji nemaju novca da sebi priušte jednog novinara koji će raditi samo jednu temu. Nije nezainteresovanost razlog. Naprotiv. Razlog je loša finansijska situacija u medijima“ naglašava Vanovac.
Kada govori o sagovornicima čije mišljenje mediji treba da konsultuju kada izveštavaju o femicidu ili nasilju, ona ističe da ti ljudi moraju da budu kompetentni, a da se mora povesti računa kada je reč o formi „voks populi“ jer građani iz neznanja, mogu da pogoršaju stvari.
„Civilni sektor, posebno organizacije za ženska prava, uvek je dobro mesto za pronalaženje visokokvalitetnih, stručnih govornika sa dobro obučenim veštinama komunikacije, obiljem informacija i značajnim aktivnostima koje često prođu medijima ispod radara“ poručuje Vanovac.
Dimitrijević: Femicid i nasilje ne poznaju etničke granice, pogađa žene u svim zajednicama
NVO “Casa” iz Severne Mitrovice jedna je od organizacija civilnog društva koja je dala veliki doprinos iznalaženju rešenja za problem femicida, a nekako se čini da mediji nisu to primetili koliko je trebalo. Oni su u Prištini organizovali više događaja sa ciljem unapređenja prevencije femicida ali i institucionalnog odgovora na rodno zasnovano nasilje, polazeći od jasne činjenice da femicid i nasilje nad ženama ne poznaju etničke granice i da ovaj problem simultano pogađa žene u svim zajednicama na Kosovu.
“Upravo zato, naš pristup od samog početka počiva na multietničkom dijalogu, zajedničkom učenju i saradnji među akterima iz različitih društvenih sredina, kako bi se omogućilo kreiranje održivih i inkluzivnih rešenja” kaže Jovana Dimitrijević iz ove nevladine organizacije.
Ovaj proces zvanično je počeo 20. marta 2025. godine kada je Casa u Barabar Centru u Prištini organizovala forum „Zajedničke strategije za okončanje femicida“, koji je okupio više od trideset učesnika, uključujući predstavnike Kosovske policije, institucije Ombudsmana, organizacija civilnog društva i aktivista iz albanske, srpske, ali i drugih nevećinskih zajednica. Usledio je niz događaja, kao i kampanja na društvenim mrežama, a sve sa ciljem održati ovu temu aktuelnom.
Na pitanje kako suzbiti femicid, naglašava da taj proces zahteva dugoročan, koordinisan i međusektorski pristup, u kojem svi akteri preuzimaju jasne i usklađene odgovornosti.
“Ključni korak ka suzbijanju ovog problema jeste izgradnja sistema u kojem policija, tužilaštva, sudovi, centri za socijalni rad i druge relevantne institucije deluju u kontinuitetu i prema jedinstvenim standardima postupanja. U praksi to znači da svaka institucija mora biti pravovremeno informisana, da procena rizika mora biti dosledna i zasnovana na standardizovanim protokolima, te da se odluke moraju donositi na osnovu sveobuhvatnog uvida u stanje, a ne parcijalnih informacija” poručuje Dimitrijević.
Iskorenjivanje femicida zahteva da obrazovne strukture preuzmu vitalnu odgovornost usađivanja vrednosti raznolikosti, poštovanja i ljudskog dostojanstva novim generacijama. Da bismo istinski zaštitili žene, moramo se fokusirati i na obrazovanje muškaraca i dečaka, negovanje stavova koji odbacuju nasilje i podržavaju jednakost.
_________________________________________________________________
Proizvodnju i objavljivanje ove priče podržala je Misija OEBS-a na Kosovu u okviru kampanje “16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja”. Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove samih učesnika.
