Docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić rekao je za RTS da će Kosovska Mitrovica bez studenata postati grad duhova i da integracija u sistem sredine koja vas ne želi znači nestanak. Apelovao je na solidarnost akademske javnosti Srbije i pozvao Vladu kao osnivača da se aktivnije uključi i pokuša da reši ove probleme.
Procenjuje se da će Zakonom o strancima biti pogođeno oko 10.000 Srba na Kosovu i Metohiji, a među njima je i oko 3.000 studenata koji dolaze mahom iz centralne Srbije i Crne Gore. Dakle, to su studenti koji nemaju kosovska dokumenta. Tu je i nastavno osoblje, gotovo polovina nastavnog osoblja će biti pogođena tom merom. I čini se da je Priština nekako našla jedan posredan način da uzdrma školstvo bez ikakvog fizičkog zauzimanja. Da li to znači da će prva žrtva primene zakona o strancima biti Univerzitet u Mitrovici?
Tako je. Logično je da će prva žrtva biti Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici zbog toga što je to po svojoj prirodi najotvorenija institucija. To nije lokalni univerzitet, to nije ni pokrajinski univerzitet, dakle to je univerzitet koji deluje u jedinstvenom akademskom prostoru čitave Republike Srbije. Prema tome, mi imamo studente iz svih krajeva Srbije, i sa severa Crne Gore.
Kako ste rekli, dobar deo nastavnika i saradnika nije sa Kosova i Metohije. Dobar deo nastavnika i saradnika, pa i studenata, iako jesu sa Kosova i Metohije, ne mogu da imaju lične karte zbog birokratskih prepreka koje im Priština stvara. Tako da bi eventualna puna primena ovog, nazovimo ga propisa, imala fatalno, apsolutno fatalno dejstvo po Univerzitet u Prištini.
Ja želim radi javnosti da kažem da postoji takozvana indirektna diskriminacija. To je onda kada propis nalik bude upakovan u opštu pravnu normu, ali koji daje jednu užasnu i masovnu diskriminaciju. Tu je ovde reč upravo o zakonu o strancima, kada se on stavi u kontekst nekih drugih propisa, o matičnim knjigama, o državljanstvu, vi ćete videti da najveći broj, da veliki broj Srba zapravo neće moći da ostvari te njihove uslove i da će biti stranci iako nisu stranci. Tako biću, primera radi, i ja stranac iako je moj čukundeda, askurđel rođen u Prištini.
To znači da vi nećete moći da boravite na teritoriji Kosova i Metohije bez prijave, bez boravišne dozvole. To je drugačija praksa u odnosu na onu koju smo do sada poznavali. Šta bi to konkretno značilo za Mitrovicu i za Univerzitet? Evo, možete da nam kažete iz prve ruke, vi radite na Pravnom fakultetu prištinskom sa sedištem u Mitrovici. Šta kažu vaše kolege, šta kažu studenti? Kakvo je raspoloženje?
Pa pomešana su osećanja i raspoloženje. Moram da kažem, veliku uznemirenost je unela najava primene ovih propisa. Dakle, od osećanja uznemirenosti do jedne vrste straha i neizvesnosti. Rekao bih da neizvesnost preovlađuje, naročito kod studenata, pa i kod nastavnika. Ja bih mogao da kažem, sve i kada bi se ova priča završila na najpovoljniji način, ona je već proizvela negativno dejstvo. Mi ćemo to već osetiti u prvom upisnom roku, znate. Već imamo i najave da, prelaska studenata, što je sasvim normalno.
Pitali ste kakve bi posledice proizvelo. Naravno da ne bi proizvelo posledice samo po Univerzitet u Prištini u Kosovskoj Mitrovici. To je sistem spojenih sudova. Znači, ako vam neko onemogućava pravo na obrazovanje, onda će i ona deca koja idu sada u srednjim školama na Kosovu i Metohiji i njihovi roditelji razmišljati o tome na koji će univerzitet upisati svoju decu.
Sigurno ga neće upisati tamo gde postoji jedna neizvesnost: da li će biti normalne školske godine, je li neko će toj deci predavati, kakve će diplome dobiti, koji će kurikulumi biti, šta će biti sadržina programa. Sva ta pitanja se otvaraju, nije ovde sada samo reč o zakonu o strancima.
Kažete, čak i kada bi se priča završila na najpovoljniji mogući način, šta bi bio najpovoljniji mogući način? Evo paralelno sa ovim zakonom imamo i situaciju od pre nekoliko dana, da je stigao dopis na Tehnički fakultet u Mitrovici – traži se ili iseljenje ili sklapanje ugovora o zakupu sa prištinskim univerzitetom pri kosovskom sistemu. Verovatno će takvih zahteva biti i u narednom periodu. Šta je onda najpovoljniji mogući ishod za status Univerziteta?
Pa naravno, čarobnog štapića nema. A ovaj problem nije od danas, on danas eskalira. Ovaj propis je donet 2013. godine. Znači on i sa stanovišta nekog, pod znacima navoda, unutrašnjeg pravnog poretka je jako problematičan. Nije u saglasnosti ni sa međunarodnim standardima o ljudskim pravima. Njegova primena uskraćuje stečena prava.
Primera radi da kažem, svako ko je zaključio brak pred matičarem u sistemu Srbije – a oni su delovali do prošle godine dok nije matična služba prosto ugašena, proterana – nije prepoznat u pravnom sistemu Prištine. Deca rođena u takvim brakovima, ona su nevidljiva. Svi interno raseljeni, prognani, a njih je preko 200.000, takođe su nevidljivi po ovom zakonu. Dakle, on je sa više aspekata, najblaže rečeno, problematičan.
Kako vidim rešenje? Pa rešenje vidim, svestan činjenica da su sredstva Srbije ograničena u ovom slučaju da deluje na teritoriji Kosova i Metohije i mogućnosti, je li… Rešenje vidim da međunarodna zajednica izvrši pritisak na Prištinu da prestane sistemska diskriminacija. Dakle, ovde nije reč o olakšicama koje će se na kašičicu davati Srbima, nego je reč o jednoj sistemskoj diskriminaciji prema Srbima u svim oblastima. Ovo je sad isplivalo na površinu, ovaj problem sa zakonom o strancima, ali mi imamo otvorenu diskriminaciju, dakle različito postupanje organa iz Prištine prema Srbima i imamo onu takozvanu indirektnu diskriminaciju, gde su propisi formalno u redu, ali njihova primena daje masovnu diskriminacionu posledicu u odnosu na Srbe na Kosovu i Metohiji. I tu moram da kažem da očekujem jednu mnogo aktivniju ulogu države.
Dok se čeka ta uloga države, deluje se i na lokalu. Predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji juče su usvojili deklaraciju koju ste upravo pomenuli. Danas su u Prištini na sastanku sa tamošnjim ministrom za lokalnu samoupravu i tema je upravo primena zakona o strancima i zakona o vozilima. Negde je to najavio i Besnik Bisljimi, poznat u srpskoj javnosti kao prištinski pregovarač, da oni zovu gradonačelnike opština sa srpskom većinom jer oni imaju velika ovlašćenja na lokalu i biće ključni u primeni tih zakona. Da li gradonačelnici srpskih opština na Kosovu i Metohiji, s obzirom na ovlašćenja koja imaju, mogu na neki način da spreče primenu ovih zakona ili imaju neku moć pregovaranja da ishod bude povoljniji za Srbe?
Pa vrlo je teško reći i optimistički reći da mogu da spreče primenu ovih zakona. Rekoh maločas, to može učiniti samo međunarodna zajednica koja ima presudni uticaj generalno na zbivanja na Kosovu i Metohiji, s jedne strane. A s druge strane, mi smo videli da je gospodin Bisljimi govoreći o pripremama za ovaj sastanak pomenuo sastanak u kontekstu integracije, takozvane je li, obrazovnog i zdravstvenog sistema koji deluju u sistemu Republike Srbije.
Ja želim s ovog mesta da kažem da gradonačelnici u tom pogledu nemaju nikakva ovlašćenja. Dakle, osnivači ovih institucija je Republika Srbija. Onaj ko vrši osnivačka prava je Vlada Republike Srbije. Prema tome, mesto za eventualne razgovore je Vlada Republike Srbije. Tako da ja ne očekujem od ovog sastanka neke epohalne rezultate, osim ako nisu deo neke šire akcije, da kažem, i države Srbije i međunarodne zajednice.
Pomenuli ste sada integraciju. To je zapravo odvojen proces u odnosu na pomenute zakone o strancima i o vozilima. Ali se ideja o integraciji školstva i zdravstva u kosovskoj javnosti pokrenula upravo početkom primene ovih zakona. Dakle, oni su u nekoj probnoj fazi primene. Da li zapravo integracija u praksi znači gašenje školstva i zdravstva, ako smo čuli sve posledice koje će proizvesti u praksi?
Integracija je eufemizam, lepši naziv upravo za to – za prestanak, nestanak preostalih srpskih institucija u obrazovanju i zdravstvu. Znači, dakle, ako vas neka sredina ne želi, pokazuje neprijateljski odnos prema vama – ne samo da vas ne želi, ne samo da vas ignoriše, ne samo da vas diskriminiše, nego pokazuje neprijateljski odnos prema vama – onda integracija u takav sistem znači nestanak.
Ja bih želeo sa ovog mesta da, evo i javnosti Srbije, jasno i glasno to poručim. Da pozovem i akademsku javnost Srbije na solidarnost, da pozovem i Vladu Republike Srbije kao osnivača, da se aktivnije uključi u ove probleme i da pokuša da ih reši ili da uputi odgovarajuću poruku svima nama koji radimo u tim institucijama čiji je osnivač Republika Srbija.
Dakle, mislim da nije put integracija, nego je put očuvanje ovih institucija. Bez njih neće biti Srba. Rekao sam da to znači sistem spojenih sudova. Sutradan će bez studenata Kosovska Mitrovica biti grad duhova, grad penzionera. Onda će to biti i sever, a onda ni na čitavom Kosovu i Metohiji više neće biti Srba.
Kosovo i Metohija neće biti multietničko društvo i to treba da zna i međunarodna zajednica koja se zaklinjala u multietničnost, a treba da zna i Republika Srbija koja ima odgovornost i u smislu očuvanja prava, ljudskih prava svojih građana na Kosovu i Metohiji, ali i u smislu državnih prava koja Srbija kao država ima na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
