Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan Svetog mučenika Nikifora. Ovaj praznik u narodu nosi naziv Bele poklade i označava poslednji dan pred početak Velikog posta.
Bele poklade su važne baš zato što su uvod u Veliki post i poslednji dan kada se jede mrsna hrana. U narodu postoji verovanje da se na ovaj dan ljudi mire, da se pozivaju oni sa kojima smo u svađi i da se izgovara oproštaj. U pitanju nije samo formalnost već namera da se u Veliki post uđe u miru, bez tereta.
U mnogim porodicama i danas se čuva običaj da mlađi traže oproštaj od starijih, ali i da se svi međusobno mire rečima: „Oprosti ako sam zgrešio.“, “Bog ti oprostio, i ja ti opraštam.“
Nekada je ovaj čin imao gotovo obavezujući karakter. Posebno se verovalo da zet mora obići tastovu kuću, kumove i starije rođake i zatražiti oproštaj kako bi časno započeo post.
U mnogim krajevima postojao je običaj „praštanja u kući“. Porodica bi se uveče okupila za trpezom u mirnijoj atmosferi nego inače, a stariji su podsećali mlađe da se pomire sa svima sa kojima su u svađi.
Verovalo se da ono što čovek nosi u duši na početku posta ima poseban uticaj na njegov život, pa se smatralo lošim znakom započeti ga u ljutnji ili nerazumevanju.
Tradicija maskiranih povorki i vatri
Jedan od najlepših običaja na Bele poklade su maskirane povorke, koje se obično organizuju u seoskim sredinama.
Mladići se maskiraju u razne likove, poput junaka, žena ili strašnih bića koja plaše decu.
Ove povorke, praćene pesmom, igrom i šalom, stvaraju veselu atmosferu i služe kao način da se oteraju zle sile i negativna energija iz zajednice.
Ovaj običaj donosi radost i duhovnu obnovu, pripremajući vernike za predstojeći post.
Takođe, na Bele poklade pale se velike vatre od slame, koje mladići preskaču, verujući da će im to doneti zdravlje tokom čitave godine.
Pepelom tih vatri često se mažu deca, u nadi da će biti zaštićena od bolesti i nesreće.
Ovaj ritual ima duboko ukorenjeno verovanje u zaštitu, plodnost i blagostanje.
Suština Belih poklada
Iako su mnogi stari običaji danas retki ili se čuvaju samo kroz manifestacije i sećanja, suština Belih poklada ostala je ista – radost, pomirenje i zajedništvo.
Poruka ovog dana je jednostavna, ali snažna: bez praštanja nema ni istinskog početka posta. Zato Bele poklade nisu samo tradicija, već podsetnik koliko su mir u duši i dobri odnosi sa ljudima važni.
Sveti Nikifor
Sveti Nikifor Ispovednik bio je carigradski patrijarh i plemić. Njegov otac Teodor bio je visoki činovnik na carskom dvoru, i veoma bogat i blagočestiv čovek. Nikifor je službovao nekoliko godina u dvoru u istom zvanju kao i njegov otac, ali mu je taj položaj omogućio da vidi svu sujetu svetsku, te je odlučio da se udalji od obale Bosfora i tamo sagradi manastir.
Kada je umro patrijarh Tarasije, Nikifor je bio izabran za patrijarha nasuprot svojoj volji. Odmah po izboru primio je čin monaški i sve ostale činove redom, te 806. godine bi ustoličen u Svetoj Sofiji kao patrijarh.
