Ovo je pitanje koje se postavlja poslednjih dana. Ono posebno muči građane Kosova koji imaju samo srpska lična dokumenta izdata od strane MUP-a Srbije, odnosno policijskih uprava gradova sa Kosova izmeštenih u centralnu Srbiju. Zvanične odluke kosovskih vlasti nema, ali građani tvrde da na prelazima dobijaju upozorenja da te lične karte više neće moći da koriste za prelazak na kosovskim policijskim punktovima.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova se još uvek ne oglašava, niti postoji zvanična uredba da prelazak sa srpskim ličnim kartama policijskih uprava gradova na Kosovu u Srbiji neće važiti na administrativnim prelazima. Ipak, pojedini građani poslednjih dana obaveštavaju medije da od policijaca na prelazima dobijaju usmena obaveštenja da ova dokumenta neće važiti jer “njihov sistem ne može da ih učita”.
Ovakve vesti posebno uznemiravaju građane na Kosovu koji poseduju samo srpska lična dokumenta, recimo PU za Prištinu, Kosovsku Mitrovicu, Peć, Gnjilane… a koji iz različitih razloga ili administrativnih prepreka kosovskog MUP-a nisu mogli da dobiju kosovska dokumenta i državljanstvo. Koliki je broj takvih građana nije poznato, jer nema zvaničnih podataka.
Ono što je važno napomenuti je da je decembra meseca MUP Kosova usvojilo uredbu kojom omogućava građanima sa Kosova, sa srpskim dokumentima, izvrše upis u kosovski sistem. Taj rok je bio predviđen od početka februara do kraja aprila. Prema podacima Agencije za civilnu registraciju MUP-a Kosova, u ovom periodu je registrovano 2416 novorođenih, registrovanih brakova je bilo 1291, a smrtnih slučajeva 1281.
U pisanom odgovoru iz Agencije kažu da su zadovoljni procesom registracije, naročito u opštinama na severu Kosova, gde su, kako navode “građani Republike Kosovo ostvarili svoje pravo na upis (rođenja, braka i smrti) u matične knjige”.
Problemi građana
Ipak, brojni su građani, posebno srpske nacionalnosti, nisu u ovom roku uspeli da izvrše registraciju iz srpskog, kako ga ovdašnje vlasti nazivaju paralelnog i nelegalnog, u legalni kosovski sistem.
Taj problem naročito imaju oni koji su posle ratnih sukoba na Kosovu rođeni u gradovima centralne Srbije a ali su nakon rođenja čitav svoj život proveli na Kosovu, oni su koji su se iz Srbije doselili na Kosovo i promenili prebivalište (u okviru srpskog sistema).
Takav problem ima Ivana Joksimović iz Severne Mitrovice. Iako na Kosovu živi od 1999. godine kada je iz rodnog Knjaževca došla na Kosovo na studije, udala se, rodila decu, radi ovde, Ivana nema kosovska dokumenta. U periodu UNMIK administracije ih, kaže nije vadila, međutim, od tada su se okolnosti znatno promenile a poslednjih godina Joksimovićeva uporno pokušava da dobije kosovsko državljanstvo. Prema njenim rečima, pored brojnih dokumenata u Matičnoj službi Opštine Severna Mitrovica, traže joj i dokument koji ona ne može da pribavi.
„Oni traže izvod iz matične knjige rođenih sa apostolskim pečatom. Prosto vi da odete u Srbiju i da tražite apostilski pečat na izvod da vam stave, to je za drugu državu, a Srbija ne priznaje Kosovo i ti koji bi nam izdali pečat krše zakon i mogu krivično da odgovaraju. Prosto, niko neće to da vam izda. Sa druge strane, nije samo problem taj izvod sa apostilskim pečatom, već na žiro računu morate da imate na mesečnom nivou 500 evra, a na godišnjem nivau 6000 evra, ali s tim da vi morate da imate otvoren žiro račun ovde na Kosovu a ja nemam kosovsku ličnu kartu i ne mogu otvoriti žiro račun“, priča ona u izjavi za Radio Kim.
Međutim, to nisu jedini problemi koje Ivana ima sa dokumentima. Problem je i prelazak administrativnog prelaza Jarinje, sa kosovske strane.
„Administrativni prelaz prolazim sa srpskom ličnom kartom PU Kosovska Mitrovica, s tim što se dešavalo da pojedini službenici kažu da moramo dati kosovsku ličnu kartu, jer čitač neće očitati srpsku ličnu kartu. To je dodatno zastrašivanje, ja svaki put kad odem u Rašku pitam se da li ću moći da se vratim, ili da li ću moći da odem. Išla sam i u Centar za civilnu registraciju u Prištini, međutim isto što su mi rekli ovde, rekli su mi i tamo. Ja ovde živim 23 godine, u bilo kojoj zemlji da toliko živite imali bi prava na njihova dokumenta. Nemamo prava na osnovna dokumenta, praktički nemamo prava ni za rad, ni za život, nama se krši svako ljudsko pravo, to je van svakih institucija“, kaže Ivana.
Ivanin slučaj nije usamljen u Severnoj Mitrovici. Ljubica Subotić Vasić godinama ne može da se registruje u kosovskom sistemu. Ova dvadesetsedmogodišnjakinja je rođena u Mitrovici ali je ostavljena na ulici. Posle izvesnog vremena je usvojila porodica iz ovog grada. Nema otpusnu listu iz bolnice, ali je upisana u sistem Republike Srbije i poseduje sva dokumenta PU Kosovska Mitrovica s obzirom da je tu živela čitav svoj život.
Međutim, kosovska dokumenta ne može da dobije jer je prepreka za to upravo ta otpusna lista iz bolnice. Njena i borba njenog oca Petra traje godinama. U decembru mesecu kada je MUP Kosova doneo odluku o civilnoj registraciji sa srpskim dokumentima, Ljubica se ponadala da će i njen problem biti konačno rešen. To se ipak nije dogodilo.
“Nije uspela i dalje, ona ima 27 godina u međuvremenu je dobila i dete. Mi smo godinama pokušavali da ona dobije izvod, državljanstvo i ličnu kartu, međutim kosovske institucije uopšte ne prepoznaju i njen slučaj prepoznaju kao neki van njihovih uredbi i da je poseban i da ne podpada pod tu grupu koja je sada dobila dokumenta. Tražio sam u Prištini savet, rekli su da će mi javiti, međutim ništa od toga. Bio sam i u južnom delu u opštini isto su mi rekli da ne postoji mogućnost jer je usvojena i oni traže otpusnu listu iz bolnice nakon porođaja, ali pošto ona to nema ne može da ostvari pravo na državljanstvo i ostala dokumenta”.
Osim pravo na državljanstvo, Ljubica ne može da ostvari ni pravo na rad, glasanje, otvaranje računa u banci, sklapanje ugovora za broj za telefon.
“Ne, ne može što se tiče tih institucija ne može nikako (da se zaposli). Nema mogućnosti za zaposlene, i biće primarani da napuste ovaj prostor i da odu u centralnu Srbiju. Nema nikakvih mogućnosti, niti ih prepoznaje sistem, niti može da dobije ličnu kartu, faktički oni su ilegalno ovde. Godinama ništa ne može da se reši, trebala je da vodi dete u bolnicu u Tišovu, i u policijsku stanicu da pitamo šta da radimo, da l će uopšte da joj dozvole da se vrati na Kosovu, jer je pre mesec dana bilo da može da izađe sa kosovskim dokumentima, ali da ne može da uđe ako ima ličnu kartu na PU Kosovska Mitrovica”, priča Petar Subotić za Radio Kim.
“Sa jedne strane nam kao pružeju mogućnosti, za medije i javnost, a sa druge strane kad odete u bilo koju instituciju oni vas šalju, faktički ‘šutiraju’ tamo-vamo kao građane drugog reda kao i u slučaju bilo čeka da se završi ovde, tako je vezano i za dokumenta i sve što treba da završimo, a tiče se papirologije”, reakcija je Petra Subotića na odluku MUP-a Kosova.
Šta kažu u Agenciji za civilnu registraciju MUP-a Kosova?
O problemima Ljubice Subotić Vasić nema odgovora od nadležnih iz Agencije za civilnu registraciju Ministarstva unutrašnjih poslova, ali zato poručuju da nastavljaju “predanu posvećenost registraciji i izdavanju dokumenata građanima koji uživaju pravo na državljanstvo Republike Kosovo u skladu sa zakonodavstvom”.
“Registracija činjenica građanskog statusa, kao što su rođenje, brak i smrt, vrši se redovno na celoj teritoriji Republike Kosovo, u skladu sa važećim zakonodavstvom koje reguliše ovu oblast, kao i sve pružene usluge, za koje je važno napomenuti da nisu ni u jednom slučaju obustavljene ili prekinute. Takođe, redovna registracija činjenica građanskog statusa na teritoriji Republike Kosovo treba se shvatiti kao pravo”.
Za registraciju činjenice građanskog statusa potrebno je podneeti potrebnu dokumentaciju, u skladu s Administrativnim uputstvom koje reguliše Opšti postupak za registraciju rođenja, brakova i smrti.
“U zavisnosti od slučaja/okolnosti, važeći zakon takođe predviđa mogućnost naknadne registracije, putem postupka proglašenja, u skladu s odredbama o naknadnoj registraciji u matične knjige, kao izuzetak”.
Na pitanje o problemima građana koji su rođeni u Srbiji a žive na Kosovu kažu: “Što se tiče osoba rođenih u inostranstvu, ovi slučajevi se tretiraju u skladu sa relevantnim zakonodavstvom o državljanstvu, putem postupka naturalizacije, odnosno, strani državljani podležu odredbama relevantnog zakona za strance koji žele steći državljanstvo Kosova putem postupka naturalizacije”.
Ovakve poruke iz Agencije za civilnu registraciju MUP-a Kosova ulivaju nadu za one koji su rođeni na Kosovu a još nisu dobili kosovsko državljanstvo i ostala dokumenta, međutim, ne i za one koji su rođeni u Srbiji ili su usvojeni. Postavlja se pitanje kako će oni ubuduće, a ukoliko se donese zvanična odluke da neće moći da koriste lične karte policijskih uprava sa Kosova u Srbiji, moći da putuju i ostvaruju svoja prava.
Rapajić: Sve zavisi od institucija
Iz civilnog društva na severu Kosova kažu da je sve stvar volje nadležnih. Aleksandar Rapajić iz NVO ACDC podseća da je i na to da su pojedini građani, a naročito na severu Kosova, ranijih godina odbijali da se registruju u kosovski sistem, čak i kada im je lakšu proceduru omogućavao briselski proces. Mnogi što zbog emocija, a što zbog poruka iz Beograda, nisu želeli da prihvate da budu kosovski državljani.
„U okviru Briselskog sporazumam pre pet ili šest godina, bila je jedna veoma prosta procedura gde ste vi samo doneli dokument i na osnovu dokumenta sve bili upisivani u kosovske knjige. Mislim da bi jedna takva procedura na dva tri meseca rešila problem jer u to vreme je postojao određeni otpor građana da uzmu kosovska dokumenta, mislim da taj otpor više ne postoji i da bi sada institucije trebale samo da ponove tu proceduru koja je bila pre više godina i da reše u roku od dva tri meseca probleme“, kaže Rapajić za Radio Kim.
Šta je sada problem?
„Problem je sa samom uredbom, ona je bila upućena samo na ozbiljne stvari da reši. Jedan broj ljudi jeste rešio dokumenta kroz ovu uredbu ali su ostala još mnoga nerešena pitanja. Posebno su to nerešena pitanja za ljude koji već duže vreme žive ovde na Kosovu ali su sklopili brak na teritoriji centralne Srbije, kao i za veliki broj ljudi koji je rođen u bolnicama u centralnoj Srbiji, a koji nije rešio taj status kada je trebalo i sada su to punoletna lica i ona moraju da rešavaju svoj status kao da su strana lica, za njih je ista procedura kao da su iz Nemačke. To stvara mnogo problema, sada ti ljudi žele da reše taj problem, ali oni nailaze na prepreke koje im postavljaju institucije”, kaže Rapajić.
Dodaje i da u pojedinim opštinama službenici nisu najbolje shvatili odluku MUP-a. „Institucije se vade na to da ljudi na terenu ne znaju dovoljno svoj posao ali je malo simptomatično da se baš u ove četiri opštine na severu javljaju isti problemi i to su problemi koji se ne javljaju u ostatku Kosova, ne bih da insinuiram ali ne bih rekao da je slučaj“, kaže on.
I dok nadležni ne shvate svoj posao ozbiljno, na terenu ispaštaju građani. Sve više njih se javlja nakon prelaska administrativnih prelaza, tvrdeći da su im policajci koji rade na punktovima rekli da “uskoro više neće moći da pređu sa srpskom ličnom kartom”. Da je zabrinutost kod građana prisutna pokazuju i slike sa šaltera matičih službi. Naša ekipa se danas uverila da u Gračanici sve više roditelja vadi kosovske izvode sa slikom neophodne za prelazak Merdara ili nekog drugog administrativnog prelaza.
Sporazumi
Od 2011. godine kada su u Briselu počeli pregovori između delegacija Beograda i Prištine postignuto je više dogovora o slobodi kretanja. Međutim, implementacija postignutog pravila je probleme na terenu – opet građanima, pa su tako Srbi sa Kosova dugo plaćali duple registracije za automobile, prelazili sa srpskih na KS, pa potom RKS, lepili su stikere i vadili probne tablice. Sada su ponovo na red došle i lične karte.
Jedan od poslednjih sporazuma postignut 27. avgusta 2022. uz posredstvo Evropske unije. Na snagu je stupio 1. septembra 2022. godine. Ovaj dogovor omogućio je slobodno kretanje građana obe strane koristeći lične karte, bez potrebe za dodatnim ulazno-izlaznim dokumentima.
Ključne odredbe sporazuma
Za građane Kosova: Srbija je pristala da ukine izdavanje ulazno-izlaznih dokumenata za osobe koje ulaze u Srbiju sa kosovskim ličnim kartama. Ovo je omogućilo lakši prelazak granice bez dodatnih administrativnih procedura.
Za građane Srbije: Kosovo se obavezalo da neće uvoditi obavezno izdavanje ulazno-izlaznih dokumenata za osobe koje ulaze na Kosovo sa srpskim ličnim kartama. Time je olakšano putovanje i smanjena birokratska opterećenja za građane Srbije.
Sporazum je deo šireg dijaloga između Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije, sa ciljem normalizacije odnosa i unapređenja slobode kretanja građana.
Izvor: Kim
