Nakon što su predstavnici Srpske liste podneli žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke smatrajući štetnim odluke o raspodeli mesta u biračkim odborima i o broju glasača u opštinama sa srpskom većinom, Centralna izbora komisija saopštila je da je kreiranje biračkog spiska za svaku opštinu regulisano zakonom i da je taj proces transparentan, te da je, kako kažu, i odluka o određivanju formule za sastav biračkih odbora takođe zasnovana na zakonu. Dodaju da će detaljne odgovore o formuli za sastav biračkih odbora u roku poslati IPŽP-u.
Komisija u saopštenju navodi da smatra da su potrebna pojašnjenja u vezi sa tvrdnjama iznetim o biračkom spisku i formuli za sastav biračkih odbora za lokalne izbore 12. oktobra.
Kreiranje kreiranje biračkog spiska je, kažu, za svaku opštinu proces regulisan zakonom i podzakonskim aktima, dodajući da prema biračkom spisku za lokalne izbore, koji je CIK overio na sastanku 6. septembra, ukupan broj građana sa pravom glasa je 2.069.098 birača, što je 6.770 birača manje u poređenju sa parlamentarnim izborima 9. Februara, kada je birački spisak sadržao 2.075.868 birača.
Navode da su sve „akcije raspoređivanja birača na biračka mesta i čišćenja biračkog spiska od imena preminulih sprovedene na transparentan način, na osnovu potvrda relevantnih institucija i provera na licu mesta“, u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim Zakonom o opštim izborima i izbornim propisima.
Tvrde da je smanjenje biračkog spiska za 6.770 birača, u poređenju sa parlamentarnim izborima, izraženo u 30 opština i ne dešava se samo u jednoj konkretnoj.
„U međuvremenu, u osam drugih opština broj birača je veći u poređenju sa prethodnim izborima i ove promene su posledica aktiviranja adresnog sistema od strane Agencije za civilnu registraciju. Ovaj proces se prirodno odrazio na raspoređivanje biračkog centra prema adresi stanovanja svakog građanina. Već nekoliko godina, u godišnjim izveštajima o radu CIK-a, isticana je važnost integrisanja jedinstvenog adresnog sistema u Centralni civilni registar, putem kojeg bi bilo moguće rasporediti birače što bliže njihovom prebivalištu, kako je propisano Zakonom o opštim izborima“, navodi CIK i dodaje da su ta pojašanjenja data i na poslednjoj sednici, „koju su pratili brojni mediji, a neki od njih su ga uživo prenosili“.
Komisija kaže da je sastavljanje biračkog spiska transparentan proces i u skladu je sa zakonskim obavezama.
Kada je reč o određivanju formule za sastav biračkih odbora koji će biti angažovani na dan izbora, CIK tvrdi i da je ta odluka takođe zasnovana na Zakonu o opštim izborima i izbornim propisima.
„U ovom izbornom procesu, kao i u prošlosti, CIK je takođe sledio princip inkluzivnosti, stvarajući prostor za zastupljenost novih političkih subjekata, kao što su građanske inicijative i nezavisni kandidati“, stoji u saopštenju.
CIK najavljuje i da će poslati detaljne odgovore o formuli za sastav biračkih odbora u roku Izbornom panelu za žalbe i podneske.
„Komisija ostaje posvećena služenju svim građanima sa pravom glasa bez ikakve diskriminacije, obezbeđujući jednak, transparentan i zakonski zasnovan izborni proces. Naš cilj je da obezbedimo jednake mogućnosti svakom pojedincu i političkom subjektu da ostvare ustavno pravo da budu biran i da budu izabran“, zaključuje se u saopštenju.
Ranije danas, potpredsednik Srpske liste Igor Simić istakao je da je CIK donela nelegalne i nelegitimne odluke na štetu srpskog naroda i Srpske liste, a koje se odnose se na raspodelu mesta u biračkim odborima, kao i na broj glasača u opštinama sa srpskom većinom. Zato je Srpska lista, zbog kršenja zakona i pravila CIK-a, podnela žalbu Izbornom panelu za žalbe i predstavke.
Simić je ukazao na nelogičnosti u vezi sa brojm birača u pojedinim opštinama, pre svega sa srpskom većinom, u poređenju sa parlamentarnim izborima 9. februara.
Takođe, pobrojao je sve opštine u kojima je Srpska lista ostala uskraćena za predsedavajuće, pa i članove biračkih odbora, i pored ostvarenog rezultata na izborima 9. februara.
Simić je rekao da su to odluke kojima se Srpska lista diskriminiše i kojima se pokušava politički inženjering kako građani ne bi mogli da glasaju za svoje predstavnike, ali i da nekome očigledno nije u interesu da Srpska lista nadgleda izborni proces onako kako je omogućeno drugim partijama.
