Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagu Mariju, praznik posvećen Mariji Magdaleni.
Marija Magdalena je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U svojoj mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi. Nakon Hristovog vaskrsenja, ona postaje propovednica, putuje i u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objasni Hristovo vaskrsenje. Postoji verovanje da je nam je od nje ostalo farbanje crvenih jaja za Vaskrs.
Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova i tu je nakon nekog vremena umrla.
Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Ilije Gromovnika. Takođe se veruje da je zaštitnica žena i da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti.Spada u nepokretne praznike i iako nema “crveno slovo” u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju.
Prema narodnom verovanju vremenske nepogode i grmljavina nisu neuobičajene na današnji dan, jer “brat i sestra razgovaraju”.
Spada u nepokretne praznike i, iako nema “crveno slovo” u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju, da se svetica ne bi uvredila.
Za praznik Blage Marije vezani su razni običaji i verovanja, a jedan od njih jeste da se izbegavaju teški fizički poslovi, te da se dan provede u miru, odmoru i molitvi.
Marija Magdelena se u pravoslavnom svetu smatra za veliku zaštitnicu žena. Veruje se da na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih neće odbiti.
Prema narodnom verovanju, bila je sestra Svetog Ilije pa su zato moguće vremenske nepogode, grmljavinu i grad u narodu kaže da “brat i sestra razgovaraju”.
