Književniku, novinaru i predsedniku Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojinu Rakočeviću juče je dodeljena nagrada „Branko Ćopić“ za dela visoke umetničke vrednosti za zbirku pesama „Miris anđela“, a priznanje mu je uručio akademik Matija Bećković.
Obraćajući se prisutnima, Bećković je rekao da je stihove iz Rakočevićeve zbirke doživeo kao „moderni nastavak kosovskog ciklusa“, ističući da je poezija autora ostavila snažniji utisak od njegovih javnih i profesionalnih angažmana.
On je, uručujući Rakočeviću nagradu, rekao da tamo gde se Živojin rodio „svi pišu stihove“.
„Činilo mi se da je on i po tome izuzetan – uočljiviji i prisutniji bili su njegovi vispreni, aktuelni novinarski komentari, a čuvenija njegova zvanja – direktora Doma kulture u Gračanici i predsednika UNS-a. Ispostavilo se da je to sve sporedno u odnosu na stihove koje sam pročitao u zbirci ‘Miris anđela’“, rekao je Bećković.
Govoreći o Rakočevićevoj zbirci Bećković je podsetio da je svoju majku Živojin prepoznao u pećkoj majci, „kad je video ubrađenu crnom maramom kako ide da nabere drva“.
„Rat je počinjao, dan je bio blizu, a noć ulazila na velika vrata. Silazeći u katakombe, Kosovo je opet prelazilo u nadležnost poezije“, naveo je Bećković.
Rakočević je u svom obraćanju rekao da se danas oseća „kao kada ga je baka prvi dan odvela u školu“,
„Bilo bi najbolje da od svega pobegnem u jedan od dva moja zavičaja, da se sakrijem iza svega što odavno ne postoji. Da se odmetnem u vodenici i da u buci i peni razbijene planinske vode između gornjeg i donjeg vodeničkog kamena, umesto kukuruznog brašna, izađu reči Ćopićevog mačka Toše: ‘Deda Trišo, čuješ li me, ulovi mi jednog miša’. A da se potom, u tutnjavi kamenja, objavi i: ‘Kakvog miša, rođeni’“, rekao je Rakočević na početku obraćanja.
Bilo bi čudesno, nastavio je, „da odavde upilim i ponovo se od teških nepočinstava sakrijem od majke u potočari i slušam vodenički kamen kako ponavlja: Rođeni, rođeni, rođeni“.
„Moj rođeni, Danilo Bećković, kaže: ‘Ko nije čitao Branka, taj nije rastao’. A može se dodati ko nije živeo ‘Ježevu kućicu’, taj nikad neće biti veštak i majstor, što u poslu svom radi i čuva rođeni dom“, rekao je Rakočević.
Govoreći o svom detinjstvu i zavičaju u Morači, Rakočević je rekao da su u njegovom porodičnom domu postojale samo tri knjige – Njegošev „Gorski vijenac“, Ćopićeva knjiga „U svetu medveda i leptirova“ i delo „Velika trojica oči u oči“, koje govori o susretima Ruzvelta, Čerčila i Staljina.
„Vremenom su te knjige nestale. Međutim, prve knjige i prve ljubavi vas nikada ne ostavljaju. Knjiga ‘U svetu medveda i leptirova’ čekala me mnogo godina kasnije, ležala je na podu biblioteke koju je pogodila mina. Na njenim belinama sam tog dana prepisao delove iz dnevnika jedne muslimanske devojčice koja zapisuje kako su neki momci doneli glavu četnika i kako sa njom igraju lopte. Rukopis kojim sam beležio te reči nije bio moj. Ni pre, ni kasnije nisam tako pisao. A knjiga mi je opet nestala, negde u mom zavičaju, na Kosovu i Metohiji. Vi ste mi je danas vratili, rođeni moji“, rekao je Rakočević.
Zbirku „Miris anđela“ objavila je Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu.
Pored Rakočevića, ovogodišnji laureati nagrade „Branko Ćopić“ su i Milan Micić za zbirku priča „Zašto je petao prestao da kukuriče i druge kolonističke priče“ i Kosta Kosovac za zbirku pesama „Šestar za oreol“.
O laureatima je odlučivao žiri Zadužbine Branka Ćopića, koji čine akademici Matija Bećković, Zlata Bojović, Jovan Delić, Dušan Kovačević i Milosav Tešić (predsednik), na sednici održanoj 28. aprila 2026. godine u SANU.
