Lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku poručio je kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju da mora jasno da odluči da li želi politički sporazum sa LDK ili širi aranžman koji uključuje i Demokratsku partiju Kosova, ocenjujući da aktuelni predlog Samoopredeljenja praktično podrazumeva oba scenarija.
Njegova reakcija dolazi u trenutku kada se politička kriza produbljuje pred istek ustavnog roka za izbor predsednika, a dogovor i ovog puta izostaje.
„Poštovani premijeru Kurti, pošto komuniciramo na daljinu, molim vas da odlučite da li želite politički sporazum sa LDK ili želite 90 glasova sa PDK. Ako je ovo drugo i ne možete bez njih, onda vam ne možemo pomoći. Kada to razjasnite, onda ćemo razgovarati“, poručio je Abdidžiku na Fejsbuku.
On ističe da LDK nije protiv dogovora, ali da on mora biti jasan i politički definisan:
„Ako želite politički sporazum sa LDK, onda razgovarajte sa nama. Mi predlažemo predsednika sa punom odgovornošću. Možemo predložiti i Vjosu Osmani, ako obezbedite 66 glasova za nju“.
Kurti traži 90 glasova
Abdidžiku je prethodno u izjavi medijima u Prištini dodatno pojasnio da inicijativa Samoopredeljenja da LDK i PDK zajedno predlože tri imena zapravo znači da Kurti nema dovoljnu većinu i da pokušava da obezbedi širu podršku.
„Koliko razumemo, Kurti traži 90 glasova. LDK sam ne može obezbediti 90 glasova, što znači da traži i saradnju sa PDK“, rekao je on.
Podsetio je i na ranije političke odnose i poruke:
„Prošle godine, kada sam predlagao vladu jedinstva, govorili su mi da to nije moguće bez PDK. Izgleda da sada ni on ne može bez PDK“.
Abdidžiku je naveo i da su između LDK i Samoopredeljenja vođeni razgovori o mogućem političkom sporazumu:
„Ako je želeo samo sa LDK, mi smo već bili u razgovorima, imali smo duge razgovore o političkom sporazumu između naše dve stranke“.
Istovremeno, poručuje da je i druga opcija otvorena:
„Ako želi samo sa PDK, neka se povežu, neka naprave tih 75 glasova; ako se dođe do 15 glasova LDK, onda hajde da sednemo i razgovaramo“.
LDK: Jedan kandidat, ne tri
Za razliku od predloga Samoopredeljenja, LDK smatra da nema potrebe za više kandidata za predsednika.
„Ne treba da predlažemo tri imena, mi predlažemo jedno“, navodi Abdidžiku, ponavljajući da je suština u političkom dogovoru i obezbeđivanju potrebne većine.
Abdidžikuova reakcija dolazi nakon što je Pokret Samoopredeljenje danas pozvao dve najveće opozicione stranke, PDK i LDK, da do nedelje uveče predlože tri zajednička, nestranačka i „ujedinjujuća“ imena za predsednika.
Kako su naveli, kandidati bi trebalo da budu „ličnosti sa visokim građanskim i nacionalnim integritetom, dokazanim doprinosom i van aktuelne političke scene“, a Samoopredeljenje je najavilo da bi u tom slučaju povuklo svoje kandidate i obezbedilo najmanje 90 potpisa za izbor predsednika.
Premijer Aljbin Kurti ponovio je da je cilj ovog predloga da se izbegnu novi izbori, koje je ranije ocenio kao „nepotrebne i skupe“, uz tvrdnju da ne bi rešili problem potrebnog kvoruma za izbor predsednika.
Kurti i Samoopredeljenje navode da su bili „velikodušni“ do sada ali da je opozicija odbijala sve predloge, što demantuju već danima iz opoziciji
Međutim, već stižu odbijanja.
Demokratska partija Kosova odbacila je ovaj predlog, uz poruku da neće učestvovati u ovom procesu, dok je deo opozicije ocenio da je reč o političkom manevru i pokušaju da se odgovornost za eventualne izbore prebaci na druge aktere.
Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj poručio je da je reč o „igri“ i „ruganju građanima“.
„Dva dana smo od ustavnog roka. Razumljivo je da će Kurtijeva igra, njegova strategija, nastaviti ovim potezima. Ono što danas govori, mogao je da kaže prvog dana. Ovo je igra i ruganje građanima i ove ponude nisu kredibilne, i niko ne zna da li on sprovodi to što govori ili pokušava da prikrije svoju krivicu što šalje zemlju na izbore“, rekao je Haradinaj.
Sličan stav izneli su i iz Demokratske partije Kosova, uz jasnu poruku da neće učestvovati u ovom procesu.
Lider PDK Bedri Hamza izjavio je da njegova stranka neće predlagati imena za predsednika, ocenjujući predlog Samoopredeljenja kao „manevar“.
„Predsedničko pitanje je za nas zatvoreno“, poručio je Hamza, dodajući da predlog „nije nimalo ozbiljan“.
On je naveo da se o ovakvim pitanjima moralo razgovarati ranije:
„Nije reč o individualnoj udobnosti, već o ozbiljnom pitanju koje je moglo da se razmatra za stolom kada smo bili zajedno, ali nije bilo ozbiljnosti od strane Samoopredeljenja, niti je ima sada“.
Rok do 28. aprila
Sve se dešava uoči isteka ustavnog roka za izbor predsednika 28. aprila.
Ukoliko predsednik ne bude izabran do tada, Skupština će se automatski raspustiti, a Kosovo će ići na nove parlamentarne izbore u roku od 45 dana.
Predsednik Kosova bira se u Skupštini Kosova u tri kruga glasanja. U prva dva kruga potrebna je dvotrećinska većina, odnosno najmanje 80 glasova od ukupno 120 poslanika, dok je u trećem krugu dovoljna prosta većina od 61 glasa. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije potrebnu podršku ni u trećem krugu, Skupština se automatski raspušta i raspisuju se novi parlamentarni izbori.
