Učestali susreti zvaničnika Atine i Prištine u prvoj polovini ove godine, poseta Aljbina Kurtija Atini prošle nedelje gde se pored grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa sastao i sa liderom opozicije Aleksisom Ciprasom, ostavlja prostor za pitanje da li je Grčka blizu formalnog priznanja Kosova.
To bi, kako piše, Priština insajt, moglo biti iznenađenje s obzirom na to da dve strane ne dele istoriju bliskih diplomatskih veza.
Pozicija Grčke se zaglavila u statusu kvo u vezi sa priznanjem nezavisnosti Prištine, budući da je kao država članica EU, Atina poručivala da je otvorena za taj potez tek nakon zaključenja sporazuma o normalizaciji odnosa sa Beogradom, dodaje se u tekstu.
Autorka teksta navodi da kombinacija grčkog kolebanja i pasivnosti Prištine i inertne spoljne politike rezultirali su neko vreme stagnacijom odnosa, ali da se čini da se “stvari menjaju nabolje od juna ove godine”.
Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas posetio Prištinu drug put za manje od godinu dana, rekavši da je Atina spremna da pomogne u dobijanju vizne liberalizacije uz pominjanje mišljenja Međunarodnog suda pravde o samoproglašenoj nezavisnosti tzv. Kosova.
Nakon toga, Kosovska kancelarija za ekonomske i komercijalne poslove u Atini unapređena je na Kancelariju za interese, koja uključuje političku sferu pored ekonomske, konstatuje se u tekstu Kosovo insajta.
Ukazuje se da je ta povećana ljubaznost u odnosima izazvala reakciju Beograda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da čeka da li će nova kancelarija značiti nešto više između Grčke i tzv. Kosova, ali je dodao da je uvreen da Atina neće priznati Prištinu.
Kosovi insajt ocenjuje da je Grčka često hodala po tankoj žici u vezi sa pitanjem nezavisnosti tzv. Kosova.
Atina je nastojala da održi svog starog i tradicionalnog saveznika Srbiju, delom zbog pitanja Severnog Kipra, a delom zbog zajedničke istorije dveju zemalja, istovvremeno ne spaljujući mostove prema Prištini.
U tekstu Kosovo insajta se naglašava da se situacija na KiM ne može upoređivati sa sporovima drugih zemalja, jer je to slučaj za sebe, kako je utvrdio Evropski savet, i da zato ne bi trebalo da predstavlja prepreku potencijalnom priznanju.
“Glas Atine omogućio članstvo u međunarodnim institucijama”
Kaže se da je za Grčku, ekonomski rast povezan sa pitanjem stabilnošću, pa je njena posvećenost poboljšanju odnosa sa privremenim institucijama u Prištiin težnja za regionalnim razvojem i stabilnošću.
Ukazuje se da je zapravo u prošlosti grčko glasanje omogućilo da se Kosovo pridruži Svetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj i drugim međunarodnim ekonomskim institucijama, uključujući Međunarodni monetarni fond i Razvojnu banku Saveta Evrope.
Podseća se da Grčka takođe trenutno učestvuje u Eulkesu i NATO misiji Kfora.
Apostrofira se da Grčka kancelarija za vezu na KiM ima ovlašćenje da izdaje vize, što je građanima olakšalo putovanja u Grčku kao turističkoj destinaciji, kao i kretanje studenata i investitora.
U tekstu se konstatuje da u suštini, u ovom trenutku su Atina i Priština sarađuju u skoro svim oblastima i da preostalo je samo grčko priznanje tzv. Kosova da se učvrste diplomatske veze.
Grčka bi mogla bi da pomogne Kosovu i kada je reč o integraciji u međunarodne organizacije kao što su EU i NATO.
Ocenjuje se da bi sa grčke tačke gledišta, priznanje Prištine naišlo bi na odobrenje mnogih zapadnih zemalja i smatralo bi se “stvarnim doprinosom perspektivi regionalnog mira i prosperiteta”.
Do tada, tzv. Kosovo bi trebalo da održi svoju politiku bliskog partnerstva i prepiske sa Grčkom u brojnim oblastima od zajedničkog interesa, zaključuje se u tekstu Priština insajta.
Izvor: RTS
