Ministarstvo pravde Srbije dobilo je dodatna pitanja Apelacionog suda u francuskom gradu Kolmaru, koji odlučuje o zahtevu Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja, rečeno je “Tanjugu” u Ministarstvu.
Francuski sud traži pojašnjenje zakonskih odredbi koje se odnose na dela za koja se Haradinaj tereti u Srbiji.
Sud u Kolmaru je zatražio da odgovori na dodatne zahteve budu dostavljeni najkasnije do kraja marta, budući da je nastavak rasprave o zahtevu Srbije za izručenje Haradinaja zakazan za 6. april.
Pitanja francuskog suda Ministarstvo pravde je prosledilo Tužilaštvu za ratne zločine koje vodi istragu protiv Haradinaja.
Jedno od pitanja je kog datuma je u krivično pravo Srbije unet član 142, stav 1, Krivičnog zakonika Srbije, koji predviđa kažnjavanje ratnih zločina protiv civilnog stanovništva.
Takođe, pitanje je i da li su odredbe tog člana bile važeće između 12. i 20. juna 1999. godine, kada su počinjena dela za koja se Haradinaj sumnjiči.
Sud u Kolmaru se, pored ostalog, interesuje i koje su maksimalne kazne predviđene za ta dela i da li odredbe srpskog zakona omogućavaju gonjenje za dela za koja se tereti Haradinaj, te koje pravne odredbe važe za zastarevanje krivičnih dela u srpskom pravu.
U Ministarstvu pravde su istakli da će ispoštovati rok i do kraja meseca dostaviti sve što je Sud u Kolmaru tražio od dodatnih informacija.
Haradinaj, nekadašnji vođa OVK a danas na čelu Alijanse za budućnost Kosova, uhapšen je 4. januara na granici Švajcarske i Francuske po Interpolovoj poternici na zahtev Srbije.
Srbija je potom uputila Francuskoj zahtev za njegovo izručenje.
Nedelju dana kasnije pušten je da odluku suda o zahtevu Srbije za ekstradiciju čeka na slobodi, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno da napušta teritoriju Francuske.
Istraga protiv Haradinaja u Srbiji je pokrenuta 2004. godine, a u januaru je proširena novim optužbama i novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru.
Haradinaju je suđeno u Haškom tribunalu za ratne zločine na KiM, ali je 2012. godine pravosnažno oslobođen svih optužbi.
Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na KiM u toku 1998. i 1999. godine, a reč je, kako je Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.
Izvor: RTS
