Saradnja Srpske pravoslavne crkve sa Populacionim fondom UN-a na polju suzbijanja rodno-zasnovanog nasilja počela je još 2016. godine. Ova saradnja podrazumeva obostrano angažovanje na polju preventivnog delovanja, suzbijanja rodno zasnovanog nasilja i davanja podrške i što konkretnije pomoći žrtvama.
“Veoma smo zadovoljni, jer smo puno toga dosad odradili. Naša crkva je dala pun kapacitet ovoj organizaciji u borbi protiv nasilja – nad ženama, u porodici alii nasilja svake vrste. Ovo je odličan način da crkva pokaže svoju konkretnu, realnu misiju, da se jasno vidi da se crkva ne slaže ni u jednom obliku sa nasiljem, jer sve ono što mi propovedamo i ono za šta živimo, počiva na ljubavi” rekao je koordinator za saradnju sa SPC na projektu “Prevencija i eliminacija rodno-zasnovanog nasiljakroz saradnju sa verskim zajednicama , protosinđel Fotije, iguman manastira Devine Vode.
Protosinđel Fotije je u emisiji Radio Kosovske Mitrovice posvećenoj temi rodno-zasnovanog nasilja, istakao da je ova saradnja izuzetno plodotvorna, te da je zajedničkim snagama učinjeno dosta toga.
“Organizovali smo mnoga predavanja, radili sa đacima u školama, učestvovali u radijskim emisijama, organizovali smo i televizijske emisije i debate i još mnogo toga. Trudimo se i danas, koliko god je to moguće i još više da govorimo, zato što je to ljudima neophodno. Potrebna im je živa reč koja će ih opominjati ko su i šta su. Kada to zaborave, to je koren svih anomalija u društvu. Ovo nasilje je jedna od njih” naglasio je Fotije i dodao da je od velike važnosti da se crkva i po ovom pitanju, redovno oglašava u javnosti.
Usled nepovoljne epidemiološke situacije, od marta meseca, svi angažmani koji su podrazumevali direktan fizički kontakt, sasvim opravdano su svedeni na minimum, pa su iznalaženi neki alternativni načini, da se komunikacija sa javnošću ne prekida, da se, uprkos pandemiji, poruke mira i ljubavi čuju. Protosinđel Fotije naglašava da je posebno u periodu izolacije, bilo važno da reči utehe dopru do žrtvi, da one znaju da nisu same. Dakle, iako su fizički kontakti u ovom periodu ređi nego inače, to nije razlog da se i srcem, dušom i molitvom udaljimo jedni od drugih.
“Zbog te ograničenosti, odlučili smo da koristimo sve što je pristupačno, na primer društvene mreže ali i druge oblike vizuelne komunikacije, poput murala…Mi imamo aktivnu Fejsbuk stranicu Manastir Devina Voda, na kojoj objavljujemo razne tematski prigodne tekstove. Trudimo se da tako utičemo na široke mase , na auditorijum, da upravo shvate poruku crkve. Nasilje nad ženama nikada i ni u kom slučaju ne smemo da opravdavamo, kao ni jedno nasilje. Ako je Eva rebro Adamovo, onda Adam, ubijajući nju, ubija sebe” kaže protosinđel Fotije.
Rukovođeni epidemiološkom situacijom, u okviru ovog projekta, ove jeseni u glavnoj mitrovačkoj Ulici kralja Petra I, na uočljivom mestu, oslikan je mural sa motivom rodno-zasnovanog nasilja. A na njemu, sve je na svom mestu – nasilje, strah, zaštita, pokajanje, ukor ali i podrška koja “odozgo” dolazi.
“Mural je zaista prelep. Izražava nasilje, ali i kajanje nasilnika. Tu je i božji prst, kroz molitvu, kroz samoprekor… Teško je izboriti se protiv sebe samog. Sve ovo mora da se sagledava kroz Boga. Kad čovek hoće da postane bolji, Bog pomaže. Taj prst pokazuje put. Tu su i žena i dete, koji su tužni zbog cele te situacije… Mi smo hteli da postignemo jedan vizuelni efekat. Ko god to vidi da doživi pozitivan momenant” objašnjava otac Fotije. Ovaj mural je svojevrsni podsetnik da te žrtve žive među nama, da su uplašene, da im treba pomoć ali da i za nasilnika ima nade, ukoliko zaista odluči da radi na sebi.
U pripremi je i pozorišna predstava na temu rodno-zasnovanog nasilja, čiji je vešto osmišljen scenario, doskočio epidemiološkoj neizvesnosti usled koje je nezahvalno organizovati živo izvođenje predstave. Stoga, priča se odvija u razgovoru žene i muškarca posredstvom video poziva.
“Predstava će biti postavljena na Jutjub kanalu 25. novembra, na Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama. Nadamo se da će i ona biti nešto vrlo konkretno što ćemo prikazati i ostaviti pozitivni utisak. Ona treba da pokaže da i kada je žena vernica, nakon što je uložila trud i napor da zajednicu sačuva, a nasičje se nastavlja, ona ne mora to da trpi. To nije crkveno stanje. Nije to dobro stanje. Takvu vrstu torture ona ne može da trpi. I za crkvu je neprihvatljivo da iko živi u takvoj negativnoj zajednici” posebno naglašava otac Fotije u želji da razbije stereotip o pravoslavnoj crkvi kao instituciji koja unižava ženu i ne mari za njen položaj.
Govoreći o uticaju izolacije i fizičke ograničenosti na ljude, protosinđel Fotije kaže da je normalno da ljudi na to reaguju loše. Nasilnici postaju još nasilniji, i u toj situaciji, crkva može da pomogne da se on promeni, ukoliko ima svest o tome koliko je loše njegovo ponašanje. Ukoliko te sveti nema, situacija za ženu postaje nepodnošljiva i onda bi bilo najbolje izaći iz takve zajednice, jasno poručuje crkva.
Na kraju, protosinđel Fotije ističe da jeste u saradnji sa UNFPA dosta toga urađeno, ali da i crkva može još više da se angažuje na ovom polju. Od sveštenika, koji kao pojedinac može da se dodatno zbliži sa pastvom i zadobije njihovo povrenje, do crkve kao institucije koja bi glasnije izrekla i neprestano ponavljala svoj stav o tome da žena nije biće manje vredno od muškarca, o tome da neće izbaciti niti anatemisati ženu koja je napustila muža – nasilnika. O tome da je uvek tu da je kao majka (a crkva upravo tim imenom sebe naziva) zaštiti i pomogne dok onako izubijana ne stane na noge i ne povrati snagu.
