Na Kosovu se godišnje iseče 1.600.000 kubnih metara šume od čega samo sedam posto u skladu sa zakonom, dok je ukupan godišnji gubitak od nelegalne seče od 16 do 19 miliona evra, pokazuje istraživanje Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).
Izazovi u očuvanju šumskog bogatstva a u skladu sa tim i očuvanja životne sredine kao i značaj šuma za ekonomski razvoj bile su teme okruglog stola koji je održan u prostorijama RTV Mir Leposaviću.
Osim predstavnika InTER-a, kao organizatora, učesnici okruglog stola su bili i predstavnici Javnog preduzeća „Srbijašume“, nevladinog sektora i medija.
Od 480 hiljada hektara pokrivenih šumom 165 hiljada je uništeno. Sistemski problemi u sprovođenju zakona, nelegalna seča šuma i socijalni status stanovništva neki su od razloga zbog kojih su šume na Kosovu bogatstvo koje nestaje, pokazuje istraživanje Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, koje je predstavljeno u Leposaviću.
„Šteta koja se nanosi šumama i šumskom sistemu je ogromna. Degradacija šumskog zemljišta, erozija, redukcija emisije kiseonika, uništavanje biodiverziteta, veći rizik od poplava i šumskih požara su neke od glavnih posledica direktnih aktivnosti čoveka. Tako da je na polju zaštite životne sredine potrebno još mnogo dodatnih napora kako bi se unapredilo postojeće stanje“, kaže Marija Milenković iz InTER-a, koja je i autorka istraživanja.
Efikasnija primena javnih politika na centralnom i lokalnom nivou, reforma preduzeća „Srbijašume“ i formiranje efikasnih inspekcijskih službi za zaštitu i upravljanje šumama na severu Kosova, povećanje investicija u sektor šumarstva, ekonomsko osnaživanje stanovništva u ruralnim područjima i jačanje svesti o značaju zaštite šuma, preporuke su koje proizilaze iz istraživanja InTER-a.
„Iako je do sada međunarodna zajednica uložila značajna sredstva, procenjuje se da je do sada uloženo oko 13,7 miliona evra, svakako da su potrebna dodatna ulaganja.“, dodaje Milenković. Na severu Kosova je par godina nakon konflikata 1999. godine podneto neto preko 4000 prijava za nelegalnu seču šuma ali su politička pitanja imala prioritet u odnosu na druge teme, tako da zakon u ovom slučaju nije sproveden, kažu učesnici okruglog stola. Kao pozitivnu stranu ističu to što se ipak radi o obnovljivom resursu, te da je potrebno vreme da se nadoknadi šteta naneta šumama.
„Veliki problemi zahtevaju i neka velika rešenja. Nažalost mi nemamo uslova za sve to. Računam da u narednim godinama moraju da se izdvoje značajna sredstva, da se pokrenu značajni resursi, da bismo došli do neke konačne ideje i nekog konačnog poboljšanja vezano za ovaj problem“, kaže Branko Bojović iz Javnog preduzeća „Srbijašume“.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Dijalog o javnim politikama i razvojne aktivnosti za bolju zaštitu životne sredine“ koji realizuje kancelarija InTER-a iz Severne Mitrovice a finansira Kancelarija
Evropske unije na Kosovu. Projekat se sprovodi u opštinama Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
