Ovogodišnji festival dokumentarnog filma i televizijskih formi „Grafest 2019“ zatvoren je sinoć u Gračanici, proglašenjem pobednika i uručivanjem nagrada. Pobedila je reportaža o nestajaju „Selo moje – Ugljare“ Katarine Marinković i Sonje Đokić. Sledi je priča o borbi protiv nestajanja „Prizrenska rapsodija“ Žarka Joksimovića, a na trečem mestu je „Priča o nestajanju“ Ivana Vučkovića.
Petnaest filmova, deset autora, četiri člana žirija i tri dana, koliko Festival traje, sve se bavilo trenutnom kliničkom slikom dokumetarca i televizijskih formi na Kosovu i Metohiji. A ona je ovakva: dokumentarca skoro da nema, televizijske forme su solidne. Kvalitet viđenih 15 filmova je ujednačen, što je dobro. Prisutna je i kritička poza, što je odlično.
Tri, veoma važna momenta ostaju iza 8. Grafesta, i bitno je da ostanu zapamćeni.
Prvi se tiče nestajanja, kao ubedljivo dominantnog motiva. O njemu govore autori, njihovi sagovornici, tišine i praznine uhvaćene opsegom mikrofona i vidikom kamere. I, iako smo slutili da je telo naroda onemoćalo, pomalo opsesivna obuzetost autora ovom temom, jeste faksimil kojim se sumnja otklanja. Srpski narod na Kosovu i Metohiji pati od nestajanja svake vrste. To ga jako boli, na to se žali i pokušava da se samoisceli koliko zna i ume, onom svojom narodskom pameću, jer ona stručna, sudeći prema njegovom kazivanju, zakazuje (kritički ton je zaista divno prisutan u delima autora). I kada ne bi postojao onaj opšti društveni i kulturni benefit od Grafesta, ova dijagnostička uloga , bila bi dovoljna da ga smatramo neophodnim.
Većina radova istovremeno vrlo vešto, proslavlja prirodne lepote i etnografsku ornamentiku Kosova i Metohije.
Momenat za pamćenje – dva. Ove godine, u žiriju su bili slavni dokumentaristi Zoran i Svetlana Popović. Impozantnost njihovih radnih biografija, ostvarenih u našoj zemlji ali i celoj Evropi, značajno podižu kredibilitet Grafesta. Autoriteti, čijem mišlljenju mlađe kolege prilaze sa dogmatskim poštovanjem. Ako oni kažu da je nešto dobro – to je dobro. Tačka. A oni nas uče da je zadatak dokumentariste da stvar prikaže onakvom kakva jeste. Da kao Sent Egziperi , nacrta Zmijskog cara koji je progutao slona , i da se ne ljuti na ostatak sveta koji u njegovoj Istini vidi šešir…. ili presek torte…. ili brežuljke Matice sa leve strane Ibra (sve to si zapazio pošto si nakon Zoranovog i Svetlaninog predavanja u Akvarijisu, došao kući i još jednom pogledao crtež)… Tvoju istinu moraš da pišeš velikim slovom. Za to je potrebna očuvana savest i dobronamerna ideja. Dokumentarac, baš kao i istinu, svaki gledalac gleda iz sebe samog. A posmatranje Zmijskog cara nikada nije završen proces… Svašta od Popovića možeš da naučiš, čak iako nisi dokumentarista. To su Veliki ljudi, iz čijeg društva odlaziš pametniji, i bar malo postiđen nivoom energije sa kojim pristupaš svom poslu.
Treći momenat koji je zabrinuo žiri je jednostaviji za objašnjavanje i zatražio je strog stav, jer se odnosi na kolege koje ako su imalo korektne i objektivne, mogu samo da se slože sa ukorom. A on bi mogao da se definiše ovako: Grafest je veliki, ozbiljan i neobjašnjivo lep festival, koji otvara mogućnost autorima sa Kosova i Metohije da izađu sa Kosova i Metohije, da afirmišu i svoj rad i misao ovog naroda mnogo dalje i mnogo glasnije nego putem medija za koje rade. Poštujte tu veličinu tako što ćete da dođete na Grafest.
I na kraju, koji može da se čita i kao početak, stoji slovo o Domu kulture Gračanica. Nekako je čudesno da sve što bi moglo da se kaže o dokumentaristima Zoranu i Svetlani Popović, može doslovno da se odnosi na ovu Instituciju ( svoju istinu uvek piši velikim slovom). Oni ne daju doprinos. Oni Jesu i srce i kičma živog kulturnog bića Kosova i Metohije, u kome nestajanje nestaje.
Informacije o 8. Grafestu
Ove godine Grafest je održan od 27. do 29. novembra u Gračanici (Dom kulture Gračanica), Kosovskoj Mitrovici (PKC Akvarijus) i Šilovu (KPC Božidar Mitrović Šandor). U revijalnom delu programa prikazano je pet vrhunskih dokumentarnih filmova srpske kinematografije, po izboru selektora Sonje Đekić. U takmičarskom programu, prikazano je 15 ostvarenja, po izboru selektora Nevene Matović.
Stručni žiri je treću nagradu dodelio Ivanu Vučkoviću za ostvarenje “Priča o nestajanju”, u produkciji RTK2. Film se bavi temom nestajanja sela u potkopaoničkom kraju.
“Posle 19 godina rada, potvrda kvaliteta. Ovo nije jedina nagrada, bilo ih je više ali me svakako raduje što sam je dobio ovde u Gračanici. Ja sam se bavio temom nestajanja srpskog sela. To je tema koja me je okupirala više godina unazad,” istakao je Ivan Vučković , autor filma.
Druga nagrada pripala je Žarku Joksimoviću za ostvarenje “Prizrenska rapsodija”, koje je takođe proizašlo iz produkcije RTK2. U obrazloženju žirija se navodi da je to zanimljivo preplitanje jedne individualno dramatične istorije i priče o muzičkom radu mlade žene u kojima se spajaju motivi Prizrena i njegove muzičke tradicije.
“Bio sam u prilici da odgledam dobar deo zvaničnog dela festivala i naravno onaj revijalni deo. Stoji činjenica da je među 15 filmova, 8 iz produkcije RTK2. Ono što me čini srećnim je da smo čini mi se , uspeli da posejemo nekakvo seme te televizijske forme koje je već počelo da klija i to se oseća već par godina. Drago mi je što smo uspeli da obogatimo ovogodišnji Grafest”, rekao je Joksimović.
Prva nagrada ovogodišnjeg “Grafesta” pripala je ostvarenju “Selo moje Ugljare”, autora Katarine Marinković i Sanje Đokić u produkciji Nju pres Čaglavica za slojevito i kritički prikazane složene situacije koje prete promeni etničkog sastava sela Ugljara.
“Ovo je naše prvo učešće i naša prva nagrada na ovom festivalu, tako da je posebno značajna. Mislim da je ovaj problem, koji je opisan u reportaži mnogo veći i posledice takođe. Cilj nam je bio da ukažemo na problem i da na neki način podignemo svest onih koji su odgovorni za ostanak Srba ovde”, naglasila je Katarina Marinković jedna od autora reportaže, “Selo moje Ugljare”.
Nagrađeni su pored zahvalnica dobili i novčane nagrade.
U žiriju su bili: filmski reditelji i pedagozi Zoran Popović i Svetlana Popović novinar i publicist Đorđe Jevtić i novinar Ivana Vanovac.
Organizator Grafesta je Dom kulture Gračanica. Festival pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije, Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, Opština Gračanica, Skupština Grada Prištine.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
