Jedan svet koji je nekadašnju biblioteku „Ivo Andrić” u Prištini koristio, živeo od nje i u njoj, nestao je, gotovo, bez traga i sećanja.
“Nije vreme da saznaš istinu. Ako je saznaš, ne bi bilo dobro da ostaneš na Kosovu”, rekao je Nebojši Periću jedan američki činovnik koji mu je „rasvetljavao” sudbinu otetog i ubijenog oca. Uslov za opstanak i preživljavanje bio je da ostane u neznanju i da nastavi da živi sa ključnim pitanjem ko mu je i zašto oteo i ubio oca, prištinskog profesora. Tu svoju dilemu on je izneo nedavno na skupu „Interesi srpske zajednice na Kosovu”, koji su organizovale NVO Aktiv i Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC), u Centru građanske energije, u Gračanici, a podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS).
U predizbornoj galami ovaj skup trebalo je da definiše neke potrebe koje podrazumevaju slobodu izbora i mišljenja, pravo na imovinu, povratak, pravo na važenje dokumenata, na život u gradu, na upotrebu jezika. Da li je u osnovi to moguće i da li se pojedinac i njegov narod mogu snaći u pretpolitičkom društvu koje ne želi i ne može da ga prepozna? Jedan od učesnika skupa koji je došao iz Kosovske Mitrovice izgovorio je rečenicu „Jedva sam našao Gračanicu”. Nema znakova, nema većinske svesti da ona postoji, pa nema ni prava na nju i zato je u takvom sistemu opravdan stav da nije vreme da saznamo da ona postoji. Jedan običan putokaz ne postoji.
Možda je ovaj stav sitničava primedba jezičkog čistunca ili frustriranog geto stanovnika, jer što bi neko obeležavao zajednicu izbačenu iz života i gradova. Međutim, na drugoj strani Kosova i Metohije, u Gnjilanu, uredno su na srpskom pravoslavnom groblju na albanskom jeziku obeležene parcele s grobovima pokojnika. U junu ove godine su postavljene velike bele table s natpisima: groblja protestanata, katolika, pravoslavnih i Jevreja. Postavljena su na mestu gde je sistematski uništeno, porušeno i pokradeno srpsko pravoslavno groblje, a da pri tome niko nije spomenuo da bi bilo dobro učiniti makar i simboličan korak da se veliko razorano groblje elementarno zaštiti. Otkrivena je nova, na albanskom jeziku, napisana „istina” da su ovde sahranjivani neki drugi ljudi, iako nikome nije poznato kada i gde su sahranjivani protestanti, katolici i Jevreji. Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu niko ništa i nije pitao.
Prošle nedelje su neki vandali porušili ploču na kojoj piše da su tu sahranjeni pripadnici protestantske zajednice. Protestanti iz Gnjilana su odmah reagovali i, prethodno dobivši usmeno odobrenje Odeljenja za urbanizam Opštine Gnjilane, krenuli su da čiste parcelu određenu za sahranjivanje protestanata. U ovoj zamršenoj grobljanskoj priči nema pokojnika, ali ima natpisa da će ih biti i da taj deo groblja pripada budućim mrtvim protestantima, najvažnije je da to mesto ne pripada Srbima i da njih niko ništa ne pita.
Vlasništvo, materijalni dokazi, emocije i bol srodnika, kao i jedan do besmisla etnički očišćen grad trebalo bi da sakriju istinu i da završe sa postojanjem drugih i drugačijih. Autor ovog teksta, uključujući i mnogobrojne ljude na Kosovu, dobio je ovih dana poruku da prisustvuje promociji „prvog digitalnog albansko-srpskog-albanskog rečnika”. Poziv je upućen u ime Unmika i Međunarodne organizacije za migracije (IOM), a promocija je održana prekjuče, 26. septembra, u 11 časova u biblioteci „Pjeter Bogdani” u Prištini. U pozivu, koji se nalazi u ozbiljnom sukobu sa pravopisom i obiluje greškama, naglašeno je „da je jezička barijera identifikovana kao jedna od najvećih prepreka za integraciju i interakciju među različitim zajednicama na Kosovu”.
Na Evropski dan jezika održava se promocija ovog rečnika u biblioteci koja se nekada zvala „Ivo Andrić”, a još ranije je nosila naziv Narodna i univerzitetska biblioteka. U njoj postoji oko 800.000 bibliografskih jedinica na srpskom jeziku koje već 20 godina niko ne čita, ili ih čitaju retki pojedinci koji nisu Srbi. Jedan svet koji je tu biblioteku koristio, živeo od nje i u njoj, nestao je, gotovo, bez traga i sećanja. Kada su američki stručnjaci za bibliotekarstvo, posle sukoba 1999. godine, sačinili studije o ovoj instituciji jedan od zaključaka je bio da bi ovde trebalo formirati odeljenje kosovologije. Njime bi se ustanovio kosovski identitet i sećanje. To je bila nova „državna” ideologija koju su Albanci prihvatili kao albansku i iz sećanja izbrisali sve druge. Velika liberalna demokratija napravila je jedan od novih saveza sa plemenom i njegovim osećanjima.
Sličan poziv da prisustvujem nekom razgovoru o evropskim integracijama dobio sam pre više od deset godina i odgovor je bio isti kao i sada: „Ne mogu da dođem u moju biblioteku, jer će me 800.000 knjiga na mome jeziku pitati: ’Zašto nas već 20 godina niko ne čita?’ Izvinite, ne mogu da podnesem teret tog pitanja.”
Prekjuče je promovisan rečnik u biblioteci u Prištini, govorili su kosovski poverenik za jezike Slaviša Mladenović, novi britanski ambasador Nikolas Abot, šef Unmika Zahir Tanin i sve je bilo posvećeno „prevazilaženju jaza u kosovskom društvu”. Promovisan je digitalni rečnik u biblioteci gde su u 21. veku, sahranjene knjige na srpskom jeziku, na mestu gde nije još stiglo vreme za istinu.
Izvor: Politika (Živojin Rakočević)
