Pod okriljem Evropskih dana jevrejske kulture, danas je u Evropskoj kući, u Kosovskoj Mitrovici održano predavanje na temu „Znameniti Jevreji na Kosovu i Metohiji između dva svetska rata“. O ovoj temi prisutnima je govorio istoričar Miloš Damjanović, izvanredan poznavalac istorije i kulture ovog naroda na tlu nekadašnjih jugoslovenskih zemalja.
Predavanje koje svojim imenom ne bi pobudilo baš preveliko oduševljenje publike, zapravo je nalikovalo verglu. Neke naizgled suve istoriografske slike, daleko se bolje i zanimljivije doživljavaju sagledane kroz prizmu snažne intelektualne, emotivne a pokatkad i ekscentrične prirode ljudi, koji su na njima prikazani.
Damjanović kaže da je centralno obeležavanje Evropskih dana kulture u Španiji i jubilarno je 20 organizovanje ove manifestacije.
„Biografije svih ovih ličnosti su toliko bogate, da bi o njima danima moglo da se priča. Ove godine, zbog jubileja, tema nije striktno određena, pa smo se mi odlučili za ovu temu koja je nadam se, zanimljiva“ kaže Damjanović i započinje verovatno najinteresantniju istorijsku priču, koju jedan profesor istorije ume da ispriča.
Prisutni su čuli za Ivana Ivanovića – najznamenitijeg Jevrejina koji je živeo na ovom podneblju neko vreme. Sportista, politikolog, školovan na Kembridžu, koji je najveći deo života proveo u Londonu, jedno vreme je živeo u Zvečanu gde je radio u Trepči i bio veoma aktivni član zvečanskog Sportskog kluba . Ostao je upamćen kao učesnik Olimpijskih igara koji je 1936. odbio da pozdravi Hitlera.
Bernard Berilson Jevrej iz Litvanije koji je emigrirao u Ameriku i tamo se ostvario kao istoričar umetnosti svetske reputacije. Bavio se procenom umetničkih dela – naročito renesanse a na ovom podnebljuje boravio radi upoznavanja sa srpskim srednjovekovnim zadužbinarstvom. Još u to vreme je prepoznao i isticao sopoćanski freskopis kao relikviju nemerljive umetničke vrednosti.
Avram Lević, srpski Jevrejin kome je u periodu I Svetskog rata i nakon toga poverena funkcija upravnika Državnog trezora, ostao je upamćen kao čuvar Miroslavljevog Jevandjelja. On je jedno vreme posle rata, boravio i živeo u Kosovskoj Mitrovici, gde je bio akcionar Industrijskog preduzeća za obradu drveta Zvečan.
U našim krajevima boravio je i verovatno najpoznatiji među pobrojanima, poljski Jevrej Stanislav Vinaver – književnik, prevodilac, filozof, novinar i matematičar. Iako je bio svestan svojih jevrejskih korena, Damjanović kaže da se više osećao kao Srbin. Ovde je boravio kao pratnja i vodič poznatoj britansko-irskoj književnici Rebeki Vest, sa kojom je u Mitrovici pio bozu „Kod Akija“.
Najveće interesovanje prisutnih, izazvala je Damjanovićeva priča o samosvesnoj i veoma otvorenoj prirodi baronese Gertrude Ginter, avangarde nemačke književne scene, koja je svojom književnošću zasnovanom na erotskim elementima , navukla na sebe gnev tadašnje književne kritike ali i cele javnosti. Kao zavisnica od morfijuma, dodatno je bila prokužena. Ona 1925. godine izražava želju da obiđe Jugoslaviju, i tom prilikom boravi i u Gračanici. Ostala je tajna da li je Kosovu i Metohiji privukla nadaleko čuvena krasota nemanjićskih bogomolja ili povoljna cena opijuma….
Ernst Toler nemački Jevrej , vođa Bavarske revolucije, državnik sa najkraćim predsedničkim stažom u istoriji – bio je predsednik Bavarske socijalističke republike celih šest dana, i kako Damjanović dodaje, za to vreme uspeo da objavi rat Švajcarskoj čija je istorija ratnih pohoda u XX veku, verovatno najsiromašnija na svetu. Na Kosovu i Metohiji boravi 1935. godine, u Pećkoj Patrijaršiji i Dečanima u društvu Vladimira Gligovića, novinara i štampara iz Kosovske Mitrovice.
Ovo je samo siže Damjanovićeve priče, propraćene izložbom fotografija ovih ličnosti, koje su u nekom trenutku svojih sadržajnih i zanimljivih života, poželeli da postanu deo kosovsko-metohijskog pamćenja.
Izvor: Radio Kosovska Mitrovica
