Vizna liberalizacija je dobra vest za građane na severu Kosova jer ona garantuje slobodu kretanja i administrativno pojednostavljuje proceduru pribavljanja putne dokumentacije ali ti isti građani već godinama su žrtve diskriminacije koju nad njima vrše Beograd, Priština i Brisel / i to mora da prestane, zaključak je debate “Vizna liberalizacija: kome trebaju vize”, koja je održana večeras u Mitrovica Soušl klabu, u organizaciji NVO Aktiv.
Iako vizna liberalizacija još nije odobrena, sama vest o takvoj mogućnosti, povećala je interesovanje građana za kosovskim pasošem.
“Poseta građanstva opštinama, ne samo Severna Mitrovica već i šire, povećana je nakon odluke Evropske komisije da predloži Savetu ministara EU i Evropskom parlamentu da odobre Kosovu bezvizni režim”, rekla je šefica opštinske administracije opštine Severna Mitrovica Adrijana Hodžić koja je bila učesnik ove debate.
Ona ističe da se u poslednjih nedelju dana povećao i broj zahteva za izdavanje ličnih karata – koja je preduslov za dobijanje pasoša. ” Ranije smo imali dvanaest aplikanata, sada je taj broj skočio na četrdeset”, kaže Hodžić.
Njena je procena da nakon eventualnog odobrenja bezviznog režima, njegovu primenu na terenu ne treba očekivati pre avgusta, možda ni tada.
Iako je to, kako su panelisti ocenili “najbolja politička odluka” doneta do sada, mnogo toga nije rešeno i tek će da pravi probleme ljudima koji će želeti da izvade biometrijski pasoš na Kosovu.
Aktivista civilnog društva Ljubiša Mijačić smatra da je uvođenje bezviznog režima povoljno pre svega iz ekonomskih razloga – pojačana tražnja za putovanjima – jer nema više ograničenja, pojeftinjenje avio-karti i turističkih aranžmana, lakša realizacija obrazovnih ali i drugih programa.
” Ljudi su zainteresovani za bezvizni pasoš i ja motivišem svakoga ko ima uslova i razloga da ga nabavi, da to i učini”, kaže Mijačić ali naglašava da tu već postoje administrativne kočnice koje aljkav kosovki sistem ne samo da ne suzbija, već ih i podstiče. “Ljudi koji su u braku sa osobom iz Srbije imaju problem da ostvare svoja prava. Ne znam kako će Kosovo prepoznati decu i supružnike od kojih jedan nije sa Kosova , to će biti problem”, ističe Mijačić.
Panelisti su se složili da bi trebalo pokrenuti pitanje odobrenja bezviznog režima za vlasnike pasoša izdatih u Koordinacionoj upravi u Beogradu a koji su uredbom iz 2009. kojom je Srbiji odobren bezvizni režim – izuzeti.
“To je bitna i osetljiva tema. Tu je problem na terenu Republike Srbije koja mora da traži jednaki tretman za sve pasoše koje je izdala”, ističe Mijačić.
Programski direktor NVO Aktiv Milica Andrić potvrđuje da će najveći problem imati ljudi koji su nakon stupanja u bračni odnos, sa jedne strane postali građani Kosova i kao takvi pasoš dobijaju od Koordinacione uprave a sa druge strane , kosovski sistem taj brak sklopljen pred nadležnim organima republike Srbije ne prepoznaje i nemaju pravo na državljanstvo odnosno pasoš.
” Oni će u svakom slučaju biti isključeni i diskriminisani ukoliko se ne liberalitzuju pasoši Koordinacione uprave”, kaže Andrić.
Ipak, prašinu koja se digla oko vizne liberalizacije treba spustiti jer odluka o ukidanju viza još nije doneta, kažu panelisti.
Podsetimo, Evropska komisija je 4. maja ove godine predložila Savetu ministara EU i Evropskom parlamentu da građanima Kosova uvede režim bez viza za boravak do najviše tri meseca u šengenskoj zoni EU.
Kako je tada saopštila Evropska komisija u Briselu, ovaj predlog je upućen zajedno sa povoljnom ocenom Komisije da je Kosovo ispunilo sve zahteve predviđene “putnom mapom” za režim vizne liberalizacije.
Kao uslov za odobrenje bezviznog režima, navodi se ratifikacija sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom za šta Priština ima još dve nedelje.
Ukoliko Savet ministara EU i Evropski parlament usvoje preporuku Evropske komisije, građani koji imaju kosovski biometrijski pasoš moći će, bez viza da putuju u šengensku zonu EU i da tamo ostaju najviše tri meseca ali se ova mera ne odnosi na Irsku, Veliku Britaniju i na šengensku zonu prisajedinjene Island, Norvešku i Švajcarsku.
