Letnja škola bezbednosne politike, koja je u Baru održana od 14. do 18. septembra, okupila je mlade sa prostora Srbije, Kosova i Albanije. Učestvovalo je 18 predstavnika državnih institucija, organizacija civilnog društva i medija.
– Cilj škole je da omogući da se ljudi zainteresovani za bezbednosne politike iz uže Srbije, Kosova i Albanije sretnu, i da kroz učenje i zajedničke vežbe uđu u dijalog, bolje se upoznaju i prodube diskusije o zajedničkim temama od javnog interesa – kaže Sonja Stojanović Gajić, direktorica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ovakvi susreti demistifukuju priču. Oni ne mogu da razreše velike probleme, ali ljudi bolje upoznaju kretanja koja se tiču bezbednosnih insitutucija, i razmišljaju o tome koje su zajedničke pretnje. Mnogo je tema gde postoji zajedničko interesovanje, kao što je borba protiv organizovanog kriminala, saradnja u odgovoru na vremenske nepogode, a naravno ima i tema oko kojih postoji neslaganje, ali se makar o njima otvoreno razgovara.
U toku trajanja programa, učesnici su diskutovali o Briselskom procesu, integraciji srpskih policajaca u kosovsku policiju, integraciji jedinica civilne zaštite na severu Kosova, kao i bezbednosnoj saradnji u regionu Zapadnog Balkana.
Poslednjeg dana škole učesnici su vrlo otvoreni diskutovali na temu „Šta znači normalizacija odnosa između Srba i Albanaca i između kojih grupa bi trebalo da se desi i započne“ . – Učesnici su zaključili da bi normalizacija pre svega trebalo da se desi između kosovskih Srba i Albanaca, pa tek između Beograda i Prištine. Tu su vidljive političke elite iz Beograda i Prištine, koje bi trebalo da daju jedan pozitivan impuls, da bi se normalizacija odnosa i desila – kaže Maja Bjeloš, istraživačica BCBP-a. – Spomenuto je da se normalizacija odnosa može desiti između žrtava i Srba i Albanaca, koji su tokom konflikta bili pogođeni, bez obzira gde sada žive. Oni treba da uspostave međusobne veze i kontakte, baš zato što mogu da imaju razumevanje za probleme sa kojima su se suočavali i tada.
Polaznici su složni da je najzanimljivi i najkorisniji segment programa škole bilo planiranje scenarija budućeg razvoja srpsko-albanskih odnosa u regionu do 2025. godine. Učesnici su na osnovu trenutnog konteksta i glavnih globalnih trendova pokušali da identifikuju četiri moguće verzije odnosa u regionu za period od predstojećih deset godina, uzimajući u obzir proces evrointegracija i ekonomski razvoj.
