U okviru projekta „16 dana aktivizma” sinoć je u Kosovskoj Mitrovici odigrana predstava “Trag ljudskih zuba” a potom je održana i debata “Moje je pravo da budem zaštićena”.
U okviru događaja koji je u galeriji “Akvarijus” organizovala NVO “Žensko pravo” publika je mogla kroz dramski izraz da bliže doživi paklenu svakodnevicu žene – žrtve naislja, a potom da o tome i prodiskutuju sa panelistima – Stefanom Veljkovićem, izvršnim direktorom OEK “Sinergija” i Tijanom Lavali iz NVO “Žensko pravo” .
Prema podacima kosovske policije koji su sinoć saopšteni, na Kosovu je u ovoj godini evidentirano 628 slučajeva porodičnog nasilja. Od toga u 95% slučajeva, žrtve su bile žene.
Panelisti i publika su se složili da je glavna poruka koja bi trebalo da dopre do kolektivne svesti da žrtva nasilja nikada nije kriva za nasilje, bez obzira na okolnosti pod kojima nasilje trpi. Isto tako, prema mišljenju panelista, žrtva sama odlučuje da li će ono što joj se dešava, biti tretirano kao nasilje ili ne Nekada žrtva iz neznanja, usled psihičke nestabilnosti ili iz tradicionalističkih uverenja negira nasilje, ali čak ni u toj situaciji nije ispravno okriviti je, niti je osuđivati.
Sa diskusije je upućen apel svim građanima da ukoliko primate da se u njihovom okruženju dešava porodično nasilje bilo koje vrste, prijave to policiji.
“Nema izgovora za pasivno posmatranje nasilja. To nije privatna stvar, a naša dužnost je da na nasilje odreagujemo bez obzira šta o tome misli čak i žrtva. Imate zakonsko pravo da prilikom prijavljivanja nasilja u porodici ostanete anonimni. Prijavljujte čak i službena lica koja neprofesionalnim ponašanjem ili izjavama, na bilo koji način omalovažavaju ženu-žrtvu” poručili su Veljković i Lavali.
Kao preventivna mera koja je dala rezultate, panelisti su naveli rad sa omladinom.
Kao jedan od mogućih uzroka rasprostranjenosti “sindroma posmatrača” panelisti su naveli patrijarhat koji se kao socijalna organizacija, na našem podneblju vekovima negovao.
Pozorišnu predstavu “Trag ljudskih zuba” Mirjane Ojdanić u skraćenoj verziji izvele su dramske umetnice Milica Mandić i Dunja Nikolić.
Priča rađena po istinitim događajima zabeleženim u jednoj sigurnoj kući, ima višeugaonu perspektivu posmatranja nasilja svake vrste – fizičkog, psihičkog, ekonomskog. Društveno-kulturološka razlika između glavnih junakinja, lomi se i rasipa u centralnoj tački – onom trenutku kada obe dobijaju prve batine. To je trenutak kada bez obzira na nivo obrazovanja i stepen emncipovanosti, svaka žena postaje jedno – nežno biće ranjeno u nepoštednoj i neravnopravnoj borbi sa voljenima. U tako okarakterisanoj borbi, supruga i majka nema nikakvu nameru da udarac uzvrati, sve i da može. Dramski obrađena tema prožeta umetničkim komponentama na lakši način dopire do publike i budi empatiju.
U okviru kampanje “16 dana aktivizma” aktivistrinje NVO “Žensko pravo” danas će posetiti OŠ “Branko Radičević” gde će razgovarati sa decom na temu porodičnog nasilja.
Projekat “16 dana aktivizma – Moje je pravo da budem zaštićena” podržali su Kancelarija EU na Kosovu, UN Women i lokalna samouprava Severna Mitrovica..
