Većina članova veća Haškog tribunala danas je konstatovala da ne postoje bitni pravni elementi za individualnu krivičnu odgovornost Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti.

Predsednik Pretresnog veća sudija Žan Klod Antoanerti rekao je čitajući presudu da većina članova veća, uz suprotno  mišljenje sudije Flavije Latanci, smatra da tužilaštvo nije podnelo dovoljno dokaza za svoje tvrdnje iz optužnice koji se tiču proterivanja Hrvata iz Hrtkovaca.

“Motivi u Hrtkovcima bili pre svega lične prirode i potreba da se obezbedi smeštaj Srbima koji su ostali bez krova na glavi. Iz govora Šešelja ne može da se zaključi da je učetsvovao direktno u razmeni kuća – a što je prikazana kao glavno sredstvo za proterivanje Hrvata”, naveo je sudija.

Većina članova veća ocenjuje da tužilac nije predočio dovoljno dokaza da bi se utvrdilo da je Šešelj kriv za ubistvo u Crnoj Reci, okrutno postupanje na Ovčari, okrutno postupanje u skladištu Velepromet, mucenje u kasarni i Vugošcu, u opštini Nevesinje, ubistvo civila oko Sarajeva, pljacke imanja kod vukobvara.

“Nije kriv za pustošenje sela i gradova”, napomenuo je sudija.

Što se tiče optužbi o učestvovanju paravojnih snaga u zločinima, Veće kaže da su mu predočeni dokazi u kojima se kaže da su bili prisutni Arkanovi tigrovi, Beli orlovi, odred Dušan Silni, Crvene beretke, Jedinica za specijalne operacije, Žute ose, Jedinica Vasilija Vidovića, Gogićeva jedinica, koja je takođe poznata pod imenom Grupa iz Loznice, jedinica Karađorđe, Srpska garda SPO, jedinice Bratislava Gavrilovića i jedinice Slavka Aleksića.

“Nema dovoljno dokaza da se zaključi da je Šešelj bio povezan da Arkanom, jedinicom Karađorđe. Nema dokaza o vezi Šešelja i grupe iz Loznice i jedinice Srpske garde.”

Veće je saopštilo da je detaljno istraživalo ko su bili “Šešeljevci” kako ih ne bi brkali sa “četnicima”.

“Analiza dokaza pokazala je da su se “Šešeljevci” mogli identifikovati po fizičkom izgledu i odeći, ali da to nije bilo odlučujuće. Veće je pažljivo identifikovalo pojedince povezane sa SRS, umesto da sve “četnike” poveže sa Šešeljem”, saopštilo je Veće.

Presudu čita predsednik pretresnog veća sudija Žan Klon Antoaneti, a prenos ide uživo na drugom programu Radio televizije Srbije.

Napominjući da čita sažetak presude, sudija je naveo da je tokom suđenja koje je počelo 7. novembra 2007. godine prikupljeno je 1400 dokaznih predmeta, saslušano je 99 svedoka, a da presuda broji više od 100 strana.

Sudija je podsetio da je haško tužilaštvo tvrdi da je Šešelj učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa Slobodanom Miloševićem, vojnim i paravojnim snagama, “četnicima” i “šešeljevcima”.

“Glavna uloga Vojislava Šešelja bila je rasparivanja mržnje i regrutovanje dobrovoljaca koji su slati na teren, pa integrisani u srpske snage, koje su delovale u BiH i Hrvatskoj”, naveo je sudija i podsetio da se po svim tačkama optužnice Šešelj se izjasnio da nije kriv branio se sam bez pomoći branioca.

Takođe je naveo da je Šešelj odlučio da neće pozivati svedoke, ali je u prvom delu postupka aktivno učestvovao – osporavao je legalnost međunardong suda i kredibilitet svedoka.

Šešelj ne prisustvuje izricanju presude, a SRS je najavila da će u podne održati konferenciju za novinare povodom današnje odluke Haškog suda.

Ta presuda, koju Haški sud saopštava 13 godina od početka procesa, je prvostepena i na nju će i lider radikala i haško tužilaštvo imati pravo da ulože žalbu.

Sudija Antoaneti: Optužnica puna nejasnoća i nedoslednosti

Predsednik pretresnog veća Haškog tribunala Žan Klod Antoaneti rekao je da veće smatra da su optužnica i dokazni predlozi tužilaštva puni nejasnoća i nedoslednosti, koje su zakoplikovale rad i tužilaštva i odbrane i sudskog veća.

“Pretresno veće je bilo prisiljeno da sledi put koje je zacrtalo tuzilaštvo, pa je uz poteškoće pokušalo da rasplete mrežu”, napomenuo je sudija čitajući presudu.

Prema njegovim rečima, štiče se utisak da navodni zločinački cilj varira po potrebi optužnice.

“Tužilac nedosledno koristi reči nasilje i zločin, neke formulacije ostavljaju utisak da je sama ideja ‘velike Srbije’ kriminogena, a u drugim delima se napadaju sredstva kojima se želela ostvariti”, naveo je sudija i izrazio žaljenje zbog takvog rada tužilaštva.

On je podsetio da je pretresno veće tokom suđenja dobijalo dodatne dokaze od tužilaštva, ali većina članova veća nije bila za to da se ti dokazi uvrste u predmet pošto su ocenjeni kao dupli dokazi, mada je sudija Flavia Latanci imala suprotno mišljenje.

“Iste činjenice koje se kvalifikuju kao ubistvo, mučenje, deportacije, razaranje i pljačke isto se podvode i pod dela progona. Tužilac je imao cirkularni pristup u kome je svako krivično delo dobilo više kvalifikacija”, naveo je sudija.

Tužilaštvo tražilo 28 godina, Šešelj oslobađajuću presudu

Tužilaštvo je u svojoj završnoj reči ranije predložilo sudu da Šešelja osudi na kaznu zatvora od 28 godina, dok je Šešelj tražio oslobađajuću presudu.

Lider radikala je u pritvoru Haškog tribunala proveo gotovo 12 godina, od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno i otišao u Hag, do novembra 2014, kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja.

U međuvremenu Haški tribunal je od Srbije zatražio da uhapsi i izruči Šešelja, ali po tom zahtevi nije postupljeno, pa Šešelj neće prisustvovati izricanju presude.

Tužilaštvo haškog tribunala tvrdi je da je Šešelj govorom i propagandom mržnje 1991 – 1992. godine počinio progon Hrvata iz Vukovara i vojvodanskog sela Hrtkovci.

Kada su u pitanju zločini u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Bosanskom Šamcu, Brčkom i širem području Sarajeva, prema stavu tužilaštva Šešelj ih je “podstakao, pomogao i podržao” time što je dobrovoljce SRS, kao fizičke počinioce, regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.

Prema optužnici, Šešeljeve reči i dela podstakli su progon desetina hiljada nesrba i ubistvo 905 osoba, a među žrtvama je bilo i jedno novorođenče.

U tri tačke, optužnica Šešelja tereti za zločine protiv čovečnosti – progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje.

U šest tačaka, lider radikala optužen je za kršenje zakona i običaja rata – ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Tužilaštvo smatra da su zločini “šešeljevaca” nad Hrvatima i Muslimanima bili izvršeni u udruženom zločinackom poduhvatu čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno “velike Srbije”.

U zločinački poduhvat bili su prema optužnici uključeni i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, generali JNA Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, pripadnici  Državne bezbednosti  u Srbiji Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki.

U njemu su, prema optužnici, učestvovali i lideri Srba u Hrvatskoj i BiH Milan Babić, Milan Martić i Radovan Karadžić, zatim vođa paravojnih jedinica Željko Ražnatović Arkan i drugi.

Tužilaštvo, naime, smatra da je Šešelj uticao na sve aspekte delovanja dobrovoljaca, čak i ako nije imao operativnu komandu.

On je, kako tvrde, te jedinice raspoređivao, odlučivao kada će i gde ići i imenovao njihove zapovednike, koji su mu podnosili izvrštaje o svom delovanju.

Suđenje Šešelju, tačnije televizijski prenosi tih suđenja, u početku su izazivali primetnu pažnju ovdašnje javnosti, da vremenom ona jenjavala, ali je svakako neuobičajeno bilo kako je Šešelj uopšte uspeo da ubedi tribunal da se od najtežih optužbi brani sam.

S druge strane, njegov je slučaj neuobičajen i s obzirom na vreme koje je proveo u pritvoru, gde mu ni nakon 13 godina suđenja, i zatim puštanja na privremenu slobodu, nije bila doneta ni prvostepena presuda, a koja će biti izrečena ovog 31. marta.