Podaci Agencije za statistiku Kosova pokazuju da 35 odsto mladih uzrasta od 15 do 24 godine ne radi, ne pohađa školu niti učestvuje u programima obuke.
Oko 90.000 mladih na Kosovu nalazi se van tržišta rada i obrazovnog sistema, što sociolog Eduard Sopaj ocenjuje kao izuzetno visok broj, prenosi Klan Kosova.
„Nije reč samo o tome što nemaju platu već i o potencijalu koji ne mogu da razviju jer ne mogu da izgrade društvene mreže, uključe se u društvo i ostvare ekonomsku nezavisnost“, rekao je on.
S druge strane, omladinski aktivista Adriatik Ljugići postavlja pitanje da li su stvoreni odgovarajući uslovi da mladi budu deo različitih omladinskih struktura i aktivnosti.
„Istovremeno, oni ne preuzimaju odgovornost koja im pripada kako bi bili deo društva“, rekao je on za Kljan Kosova.
Prema oceni novinarke Dafine Jegeni, Kosovo je napravilo velike propuste u oblasti stručnog obrazovanja.
„Nismo ih dovoljno uključili na tržište rada. Ne mogu svi da steknu diplomu. Diploma nije jedino što se stiče obrazovanjem. Znamo da Evropa preuzima naše zanatlije, i to one srednjih godina. Međutim, mladi smatraju da je pomalo sramota biti automehaničar, zavarivač ili električar. Oni, dakle, budućnost vide u inostranstvu, ali usmeravanje u karijeri trebalo bi da počne još u ranom uzrastu“, rekla je Jegeni.
Novinarka Era Beriša izjavila je da je politika Kosova doživela neuspeh.
„Mladi danas trpe posledice politike, jer vidimo da se njihov broj povećao, umesto da se smanji. U poslednje vreme na Kosovu je došlo do kolektivne depresije jer se država bavila svime drugim osim obrazovanjem i mladima“, rekla je ona.
