Šest godina nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma između Srbije i Kosova, Sjedinjene Američke Države ocenile su da normalizacija odnosa ostaje ključna za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, dok američki analitičari ocenjuju da se Beograd uspešnije prilagodio promenjenom pristupu administracije predsednika Donalda Trampa nego Priština.
„Ponavljamo da normalizacija između Srbije i Kosova ostaje ključna za očuvanje regionalnog mira i stabilnosti“, rekao je portparol Stejt departmenta za Radio Slobodna Evropa, povodom godišnjice potpisivanja tog sporazuma.
Istovremeno, američki stručnjaci za region ocenjuju da je Srbija u međuvremenu uspešnije gradila odnose sa Vašingtonom, posebno kroz lobiranje i razvijanje veza sa ljudima bliskim Trampu, dok su odnosi Kosova i SAD pogoršani zbog poteza vlade Aljbina Kurtija na severu Kosova, koje je Vašington ocenio kao „nekoordinisane“, odnosno jednostrane.
Srbija je u julu ove godine pokrenula Strateški dijalog sa SAD, dok je isti proces sa Kosovom već godinu dana zamrznut.
Vašington je nastavak dijaloga sa Prištinom uslovio ispunjavanjem određenih obaveza, uključujući one koje se odnose na srpsku zajednicu na Kosovu.
Odnosi Beograda i Prištine u međuvremenu su ostali bez značajnijeg napretka. Dijalog uz posredovanje Evropske unije praktično je u zastoju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Kurti nisu se sastali u okviru dijaloga od septembra 2023. godine.
Analitičar David Kanin sa Univerziteta Džons Hopkins ocenio je da je Srbija „bili mnogo uspešniji od Kosovau upravljanju odnosima sa Vašingtonom“,
On je dodao da je Priština radila pod pretpostavkom da će Vašington „uvek biti tu“ za nju, a Kosovo danas nema jasan strateški smer, nema dugoročan plan, a zahvaćeno je i dubokom političkom krizom.
Takođe dodaje da je Kosovo pogrešilo odbijajući projekte povezane za američki prirodni tečni gas.
„Srbija, Severna Makedonija i druge zemlje sklopile su sporazume o snabdevanju američkim gasom. Kosovo je pogrešilo po tom pitanju“, smatra Kanin.
Predsednik Američko-evropskog saveza Ričard Krejmer ocenio da je Srbija bila znatno uspešnija u izgradnji uticaja u Vašingtonu.
On je ocenio da je jugoistočna Evropa 2026. godine izgubila veliki deo značaja koji je imala za Vašington, koji je trenutno usmeren na niz drugih međunarodnih kriza i prioriteta.
Kao prier navodi uklanjanje bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i njegove porodice s liste američkih sankcioniranih osoba 2025. godine.
Vašingtonski sporazum potpisali su 4. septembra 2020. godine tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Avdulah Hoti, uz posredovanje administracije tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Sporazum je predvideo niz mera u oblasti infrastrukture, energetike, investicija i ekonomske saradnje, uz pojedine obaveze koje su izlazile iz okvira ekonomskih odnosa Beograda i Prištine. Ipak, odnosi dve strane su nakon njegovog potpisivanja nastavili da budu opterećeni krizama, posebno na severu Kosova
