Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom Društvom novinara Kosova i Metohije (DNKiM) podseća da se sutra, 21. avgusta, navršava 27 godina od ubistva novinara i prevodioca Aleksandra Simovića u Prištini.
Aleksandar Simović bio je novinar švajcarskog Medija ekšn internešenel-a i prevodilac Centra za mir i toleranciju.
Deo posmrtnih ostataka Aleksandra Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca.
Tog 21. avgusta 1999. godine, Aleksandra Simovića i njegovog prijatelja Albanca, oteli su ljudi u crnim uniformama sa crvenim oznakama na rukama i odveli u nepoznatom pravcu, saznao je UNS istraživajući ovaj slučaj. Aleksandrov prijatelj je nakon toga pušten.
U dokumentima Jedinice za nestala lica UNMIK-a navodi se: “kada je Aleksandar zarobljen, jedan Albanac je bio sa njim. Taj Albanac je oslobođen narednog dana. Aleksandar je od tada nestao bez traga”.
Prema istraživanju UNS-a, u dokumentima UNMIK-a nalaze se i detalji o otmici, uključujući i ime svedoka (V.S.) koji je opisao poslednji susret sa Aleksandrom Simovićem, dan pre otmice – 20. avgusta 1999. u džez klubu “Ćafa” (Qafa).
Spominje se i žena koja je tada Simovića upozorila da bude oprezan, nakon što je za susednim stolom prepoznala trojicu pripadnika OVK “jer ih je ranije srela u Tetovu, u Makedoniji.”
U ovim dokumentima piše i: “Kidnapovan je 21. avgusta 1999. godine u kafiću Pikaso (Picasso) u Prištini. Tu je bio sa prijateljem Albancem. Uveče su dva nepoznata Albanca došla u kafić i odvela Simu i njegovog prijatelja. Kasnije je ovaj Albanac vraćen, ali Sima nije. Nema informacija o Albancu koji je bio sa Simom, ali ga vlasnik kafića poznaje (u dokumentu je zatim navedeno ime vlasnika kafića)”.
Jedinica za nestala lica UNMIK-a, 22. februara 2000, tražila je od regionalnih istražnih jedinica policije UNMIK-a, Centralne jedinice za krivičnu istragu (CJKJ), granične policije, Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta (MKCK) i KFOR-a informacije u vezi sa Aleksandrom Simovićem.
Za istraživanje koje je UNS sproveo o ubijenim i otetim novinarima na Kosovu, Stevan Simović, otac ubijenog Aleksandra Simovića Sime rekao je da je „njegov sin bio svedok zverskih zločina“.
“Pretpostavljam da su ga zato uklonili. Video je unakažena tela 14 Srba žetelaca u selu Staro Gracko, nedaleko od Lipljana. Bio je svedok kada su pronašli obezglavljenu baku Ljubicu Vujović… ”, rekao je Stevan Simović.
U izveštaju policije UNMIK-a, pod brojem TD/738/01, od osmog juna 2001. godine, navode se detalji o otkriću posmrtnih ostataka u šumi u opštini Glogovac: „…U međuvremenu je u šumi pronašao ljudske kosti, lobanju i obuću. Patrolna jedinica je došla do tog mesta i pronašla isto. Nakon toga je na lice mesta izašla istražna jedinica i obezbedila ga, obavestila je kontrolu u Prištini i od njih zatražila da obaveste forenzičku jedinicu, kao i istražnog sudiju i regionalni odsek za ubistva (ROU)…“
„Pretpostavljam da su našem sinu odrubili glavu i da su sahranjene samo sitne kosti od lobanje. Ali mi smo porodica koja ne mrzi. U našem biću ne postoji gen mržnje, tako smo vaspitani i tolerantno samo živeli sa svima“, rekao je otac Aleksandra Simovića.
Ubistvo novinara i prevodioca Aleksandra Simovića Sime, jedini je od 14 slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara i medijskih radnika na Kosovu, koji je EULEKS istraživao kao ratni zločin, saznalo je Udruženje novinara Srbije (UNS).
„To je jedan kroz jedan ratni zločin“, istakla je 2017. godine za UNS šefica Euleksa Aleksandra Papadopulu, ali nije imala odgovor na pitanje da li će se ovaj zločin naći pred Specijalnim sudom za ratne zločine OVK u Hagu.
Kidnaperi i ubice do danas nisu pronađeni.
