Vršilac dužnosti kosovskog premijera Aljbin Kurti izjavio je da proširenje vojnih kapaciteta Srbije nije samo modernizacija vojske, već deo šire političke i diplomatske strategije povezane sa, kako je rekao, „hegemonističkim ciljevima Beograda u regionu, posebno prema Kosovu“, prenosi Ekonomia Online.
Kurti je rekao da su geopolitička dešavanja i uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu povećali bezbednosnu osetljivost u regionu.
„Geopolitička dešavanja našeg vremena uključuju uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu povećala su bezbednosnu osetljivost u regionu. Proširenje vojnih kapaciteta Srbije nije samo pokušaj modernizacije njene vojske, već šira politička i diplomatska strategija koja je direktno povezana sa njenim hegemonističkim ciljevima prema našem regionu, a posebno prema Kosovu. Kontinuirana retorika njenih lidera svedoči o kontinuitetu ekspanzionističkih pretenzija Srbije u regionu, praćenih pozivima na dalje jačanje vojnih kapaciteta radi ostvarivanja njenih granica“, rekao je Kurti na devetoj Konferenciji ambasadora Kosova, koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore.
Prema njegovim rečima, Kosovo je izabralo jačanje demokratskih institucija, povećanje bezbednosnih kapaciteta i produbljivanje međunarodnih partnerstava, pri čemu saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-om smatra važnim stubom bezbednosti i regionalne stabilnosti.
„U aktuelnom globalnom i regionalnom kontekstu, Kosovo je izabralo da ostane posvećeno jačanju demokratskih institucija, povećanju bezbednosnih kapaciteta i produbljivanju međunarodnih partnerstava. Za Kosovo to podrazumeva nastavak partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim saveznicima koji dele iste vrednosti i ostaju posvećeni očuvanju međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. Partnerstvo Kosova sa NATO-om, kao i angažovanje kroz različite programe saradnje sa Alijansom, predstavljaju glavne stubove konsolidacije bezbednosnih kapaciteta, dok prisustvo i uloga NATO-a na Kosovu i u regionu ostaju ključni faktori za očuvanje i garantovanje regionalne stabilnosti“, rekao je Kurti.
Kurti je govorio i o uticaju Rusije na bezbednosna dešavanja, navodeći da je rat u Ukrajini promenio ranije pretpostavke o miru i stabilnosti nakon završetka Hladnog rata.
„Od početka ruske agresije na Ukrajinu, nekadašnje pretpostavke o miru i stabilnosti, izgrađene nakon završetka Hladnog rata, više ne važe. Upotreba vojne sile, sajber kapaciteta, kampanja dezinformisanja i političkog uticaja Rusije na druge zemlje pokazali su prirodu savremenih sukoba. Rusija je svojim delovanjem pokazala da se ovi sukobi odvijaju i izvan bojnog polja, uz zauzimanje digitalnog prostora i stvaranje novih oblika hibridnih pretnji. Koordinisane kampanje dezinformisanja, propagande i manipulacije informacijama otežavaju vaš posao ambasadora“, rekao je Kurti.
On je pozvao kosovske diplomate da budu spremni za suočavanje sa lažnim narativima i dezinformacijama, ističući značaj komunikacije zasnovane na činjenicama.
„Kao diplomate, često se nalazite na prvoj liniji suočavanja sa lažnim narativima i u nastojanju da promovišete istinu u sve spornijem digitalnom okruženju. Manipulacije i strano mešanje u informisanje menjaju i način vođenja diplomatije. Današnje diplomate moraju da se bave upravljanjem informacijama, borbom protiv dezinformacija, ali i očuvanjem poverenja javnosti. Veoma je važno da prepoznate i osporite lažne narative. To se najbolje može postići pružanjem informacija zasnovanih na činjenicama o našim dostignućima i angažovanjem različitih nedržavnih aktera, uključujući digitalne platforme, u realnom vremenu“, rekao je on.
