U crkvi Svete Ane u Velikoj Hoči danas je proslavljena hramovna slava.
Svetu liturgiju služili su otac Kirilo iz Visokih Dečana, paroh prizrenski jerej Jovan Radić, orahovački jerej Milan Stanojević i velikohočanski jerej Vuksan Kostić.
Nakon liturgije osveštana je vodica, a potom su prerezani slavski kolači.
Liturgiji je prisustvovalo oko 200 vernika iz Velike Hoče, Orahovca i drugih krajeva.
Ove godine sedam domaćina, sledeće više od deset
Sedam domaćina danas je prerezalo slavske kolače, dok se za narednu godinu javilo više od deset kolačara, čime se nastavlja tradicija proslave Svete Ane u ovom kraju.
O Svetoj Ani i njenom životu, ali i o veri, strpljenju i nadi, govorio je paroh velikohočanski jerej Vuksan Kostić.
„Dragi parohijani, draga braćo i sestre iz svih krajeva naše zemlje, koji smo se danas okupili ovde na ovom svetom mestu da proslavimo Svetu pravednu Anu, znajući da njen ovozemaljski život nije uopšte bio lak. Sveto pismo nam govori da su Sveti Joakim i Ana imali jedan jako težak period u životu, gde nisu imali dece. Oni su, pored toga, doživeli i osude od strane drugih ljudi, jer se tada podrazumevalo da je onaj bračni par koji nema dece zapravo udaljen od Gospoda i da nema dovoljno vere u Gospoda“, rekao je Kostić.
On je kazao da se Sveti Joakim i Ana nisu obazirali na mišljenje drugih ljudi, već su se molili Gospodu i svoj život posvetili Bogu.
„Ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće. Sveta Ana je tada rodila zapravo osobu koja je šira od nebesa, a to je bila Presveta Bogorodica, česnija od heruvima i neuporedivo slavnija od serafima – ona koja će jednog dana roditi Spasitelja našeg, Gospoda Isusa Hrista, koji će da pobedi najvećeg ljudskog neprijatelja, a to je smrt“, kazao je paroh velikohočanski.
Govoreći o životu Svete Ane, Kostić je poručio da čovek ne treba da gubi nadu, već da treba da ima veru u Gospoda bez obzira na iskušenja koja mu život donosi.
„Posmatrajući život Svete Ane, možemo da se ugledamo na nju, da čovek nikada ne treba da gubi nadu, nego da oduvek treba da ima veru u Gospoda, ma šta god da se dešavalo u životu“, rekao je Kostić.
On je govorio i o molitvama vernika i isceljenjima za koja, kako je naveo, postoje brojna svedočenja ljudi koji dolaze u ovu svetinju.
„Dosta nas je u ovoj svetinji, u kojoj smo se danas okupili, doživelo isceljenje. Bogu je bilo moguće da ljudi i bračni parovi koji nisu mogli da imaju dece od pet do deset godina ovde nađu isceljenje. Posle toliko vekova i posle toliko godina, Sveta Ana je i dan-danas posrednik pred Gospodom za sve nas“, rekao je on.
Dodao je da neki ljudi isceljenje dobiju odmah, dok drugi čekaju godinama, ističući da, prema njegovim rečima, Gospod deluje onda kada je to najspasonosnije za čoveka.
„Sveta Ana ovde ne pomaže samo bezdetnim bračnim parovima, nego raznoraznim ljudima koji istinski traže svoje isceljenje i spasenje. Tako da je to taj životni podvig koji mi moramo da imamo, kao što je imala Sveta Ana – da nije odustajala od Gospoda nikada“, kazao je Kostić.
Govoreći o deci i roditeljstvu, paroh velikohočanski citirao je vladiku Atanasija.
„Kada Gospod Bog šalje dete u ovaj svet, On ne gubi veru u čoveka“, rekao je Kostić.
On je dodao da novo rađanje predstavlja odgovornost prema bližnjima, sebi i Bogu, kao i da roditelji treba da moralni život i vrednosti prenose svojoj deci.
„Oni su ogledalo naše, a mi smo ogledalo Božije“, poručio je.
Narod iz Velike Hoče, Orahovca, kao i iz drugih krajeva, svedok je brojnih čuda koja su se, prema svedočenjima vernika, dešavala posle molitava u crkvi Svete Ane.
Veliki broj žena koje nisu mogle da imaju decu, prema svedočenjima koja se čuvaju među vernicima, dobio je potomstvo nakon molitava Svetoj Ani. Zbog toga je ova svetiteljka veoma poštovana u ovom kraju.
Crkvu Svete Ane u Velikoj Hoči prati i predanje koje se čuva među meštanima ovog sela. Prema tom predanju, crkva koja je na ovom mestu postojala u srednjem veku srušena je za vreme Turaka, a na njenom mestu podignuta je džamija.
Posle oslobođenja od Turaka 1912. godine, Srbi su srušili džamiju i ponovo podigli crkvu.
Prema podacima iz zapisa Petra Kostića, profesora Prizrenske bogoslovije, crkvu Svete Ane obnovila je Vanka, udovica Jovana Živgarevića iz Velike Hoče.
Crkva Svete Ane i danas okuplja vernike iz Velike Hoče, Orahovca i drugih krajeva, koji u ovu svetinju dolaze da se pomole i potraže pomoć i isceljenje.
Na kraju besede, otac Vuksan Kostić poželeo je da Sveta Ana i ubuduće okuplja vernike u ovoj svetinji.
„Neka bi Sveta Ana svake godine ovde skupljala sve nas i isceljivala svakoga ko zaista traži pomoć od Nje. I neka bi bila posrednica pred Gospodom zajedno sa Presvetom Bogorodicom u sve dane života našega. Amin“, poručio je paroh velikohočanski.
