Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog proroka Iliju, jednog od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavlju, koji se na Kosovu posebno poštuje kao zaštitnik srpskog naroda i svetinja. Slava je danas proslavljena u selu Velika Hoča, povratničkom selu Koš, Cernici, Vrbeštici, Lešku kao i u mestima gde danas više ne žive Srbi Kačaniku, Lokvicama i Smaču.
U Velikoj Hoči, gde je Sveti Ilija hramovna slava, vernici su se i ove godine okupili na Svetoj liturgiji, nakon čega su prineti slavski kolač i žito u čast svetitelja.
Praznik je svečano obeležen i u povratničkom selu Koš kod Istoka, gde su se raseljeni Koševčani i povratnici okupili na Svetoj liturgiji. Posle bogosluženja usledilo je tradicionalno druženje i proslava uz pesmu, čuvajući običaje i vezu sa zavičajem.
Slava je takođe obeležena i u Cernici kod Gnjilana gde je služio Mitropolit raško-prizrenski Teodosije, a hram Svetog Ilije u ovom selu obeležio je sto godina postojanja.
Sveti Ilija molitveno je proslavljen i u Kačaniku i Smaču. Iako u ovim mestima više nema srpskih stanovnika, na današnji praznik služena je Sveta liturgija i prelomljen slavski kolač u čast Svetog Ilije Gromovnika, čuvajući vekovnu duhovnu tradiciju i sećanje na srpsko prisustvo u tim krajevima.
Proslava Svetog Ilije i ove godine potvrdila je značaj očuvanja vere, tradicije i sabornosti srpskog naroda na Kosovu.
I u selu Koš, u opštini Istok, danas je proslavljena seoska slava Sveti Ilija u hramu Vavedenja Presvete Bogorodice. Svetu liturgiju služili su paroh osojanski Dalibor Kojić i đakon novopazarski Miloš Popović, u prisustvu oko 150 vernika koji su se okupili da obeleže jedan od najznačajnijih praznika za ovo mesto.
Paroh osojanski Dalibor Kojić u besedi je govorio o značaju Svetog proroka Ilije, veri i istrajnosti srpskog naroda, poručivši da je očuvanje vere neraskidivo povezano sa očuvanjem svetinja i vekovnih ognjišta.
„Sveti prorok Ilija iz Tesave koji je živeo devet vekova pre Isusa Hrista, jedan čudan čovek za koga se svedoči da su ga anđeli hranili plamenom, jer je u njemu bila plamena vernost prema veri Hristovoj. On je izgarao u veri. Vidimo Svetog proroka Iliju i njegovu veru. Za njega se govori da nije prošao kroz kapiju smrti, već da je plamenim kočijama i konjima vaznet na nebo”, rekao je Kojić.
Kojić je istakao da je u amanet ostavljeno da se čuva vera.
„Ostavljeno nam je u zavet da čuvamo i da pored vere, svetu kosovsko-metohijsku zemlju kao zenicu oka čuvamo, da se toga ne odričemo, da veru ne gubimo nego da se utemeljimo u samom Isusu Hristu, već da se sa tog nepresušnog izvora napajamo vodom živom i verom živom.“
Govoreći o izazovima sa kojima se suočava srpski narod na Kosovu, poručio je da veru ne treba gubiti uprkos pritiscima.
„Sada kada hoće da nas zaplaše i zastraše, da nas proteraju sa vekovnih ognjišta, ne gubimo veru i snagu, već opstanimo na našim vekovnim ognjištima, i da životom svedočimo da je ovo naš Jerusalim, da je ovo naša Sveta gora. Ova zemlja miriše na mošti i na tamjan i branićemo je do poslednjeg daha i pokazati budućim generacijama kako oni trebaju da čuvaju ovu zemlju i ove svetinje. Džaba nam je ceo svet da dobijemo ako duši svojoj naudimo.“
Među okupljenima bila je i Danijela Popović, rodom iz sela Koš, koja kaže da joj okupljanje povodom Svetog Ilije budi uspomene iz detinjstva i da joj je cilj da se obnovi nekadašnja tradicija sabora.
„Mog detinjstva se sećam radosno. Najviše smo se radovali saboru Svetog Ilije gde su dolazili ljudi sa svih strana Kosova i Metohije i to je bilo baš veselo za nas. Trudimo se da tu tradiciju vratimo na neki način“, kazala je Danijela.
Kako navodi, poslednjih godina odziv vernika je sve veći.
„To je bila moja ideja koju su podržali moji rođaci, drugari, komšije. Evo već treće godine je ovako da ne možemo svi da stanemo u crkvi i nadam se da će biti još bolje sledeće godine“, rekla je Popović.
Za nju, kaže, ovaj dan ima poseban značaj jer je emotivno ispunjava.
„Za mene današnji dan znači mnogo. Ispunjena sam emotivno i vidim da nismo zaboravili svoje selo i da naše komšije nisu zaboravile kakav je ovo sabor nekada bio.“
Branko Obradović, raseljeno lice poreklom iz sela Koš, podsetio je da je sabor Svetog Ilije nekada okupljao veliki broj vernika iz različitih krajeva.
„U pravoslavnom življu i današnji dan Svetog Ilije je jedan od najvećih sabora koji se održavao na Kosovu. Ovde su se okupljali od Orahovca, Kijeva, Radošine, Zubinog Potoka, pa do Ljevoše u Peći. Ovde je znalo da bude i do 3.000 ljudi. Zadnje dve godine broj ljudi se znatno uvećava i to nas raduje. Na današnji dan se okupljamo u velikom broju ovde, kao i na crkvenu slavu 4. decembra“, rekao je Obradović za Radio Goraždevac.
Nakon bogosluženja u porti hrama upriličen je zajednički ručak za sve prisutne, uz druženje vernika koji su i ove godine obeležili slavu u selu Koš.
