„Mi smo Srbi. Gde god da živimo, mi smo Srbi. I to znam da su krenuli sa našim sunarodnicima u Republici Srpskoj, nazivajući ih ‘bosanskim Srbima’, pa su sada moderno počeli da tako nazivaju i Srbe u Crnoj Gori, ali i Srbe na prostoru Kosova i Metohije“, rekao je Simić.
On je dodao da posebno vređa činjenica da su i strani predstavnici prihvatili taj narativ u svojim izveštajima, zbog čega im je i lično postavio pitanje koje je ostalo bez odgovora.
„Pitao sam neke međunarodne predstavnike kako to da njihove kolege koji su ambasadori ili konzuli u Beogradu ne kažu ‘Srpski Albanci iz Medveđe, Preševa ili Bujanovca’ ili ‘Srpski Hrvati iz autonomne pokrajine Vojvodina’. Kako to da tad zaboravljaju te prideve? Nisam dobio odgovor, a iskreno, nisam ni očekivao da ga dobijem“, naglasio je potpredsednik Srpske liste.
Istakao je da sebe doživljava kao predstavnika „časnog, ponosnog, srpskog naroda, vrednih ljudi i domaćina“ koji čuvaju zemlju na kojoj je počela srpska državnost.
Izborne manipulacije i uloga Nenada Rašića
Govoreći o nedavno završenim izborima, potpredsednik Srpske liste je ukazao na eklatantne primere izbornih manipulacija kojima je, kako navodi, Aljbin Kurti uspeo da nametne Nenada Rašića i oduzme jedan mandat Srpskoj listi, iako je ona u srpskim sredinama osvojila svih deset mandata.
Prema Simićevim rečima, Rašić je blizu 46 odsto svojih glasova osvojio u sredinama u kojima Srbi ne žive već decenijama.
„Mi, na primer, u Prizrenu imamo svega nekoliko desetina Srba.Imamo bogosloviju, ali to su mladi bogoslovi koji većinom nisu sa prostora Kosova i Metohije, tako da i nemaju pravo glasa. Rašić je u Prizrenu osvojio 448 glasova. U gradskom jezgru opštine Peć, gde Srba nema od 1999. godine, osvojio je 141 glas, dok smo mi u srpskom selu Goraždevcu osvojili 45 puta više glasova od njega“, precizirao je Simić.
Simić je Rašića opisao kao „džokera u albanskim rukavima“ koji služi isključivo za glumljenje multietničnosti prištinskog režima, podsećajući da on nikada nije bio, niti će biti član Srpske liste.
Političko delovanje protiv sopstvenog naroda
Potpredsednik Srpske liste je detaljno obrazložio zbog čega Rašić nema nikakvu podršku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, navodeći niz odluka i postupaka koje vidi kao direktno usmerene protiv interesa Srba. Simić precizira da se Rašić zalaže za eksproprijaciju serpskog zemljišta, na sednicama Vlade u Prištini nije se usprotivio izdvajanju sredstava za formiranje takozvanog „muzeja genocida Srba i Srbije na Kosovu“.
On je, nastavlja Simić, preko sajta Ministarstva za zajednice i povratak pozivao mlade Srbe da se priključe kosovskim bezbednosnim snagama i nikada se nije oglasio povodom ukidanja dinara, zatvaranja srpskih institucija i centara za socijalni rad, niti je osudio ranjavanje srpske dece u Gotovuši na Badnji dan, kao ni neosnovana hapšenja Srba.
Posebno opasnom Simić smatra Rašićevu ideju o integraciji srpskog školstva i zdravstva u kosovski sistem, što u Srpskoj listi nazivaju „zagrljajem smrti“.
„Ne daj Bože, kada bi se to ostvarilo, ta Kurtijeva ideja da nam otme škole, domove zdravlja, bolnice, vrtiće, univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, pa ne bi bilo moguće nastaviti život. Moja deca neće ići u takvu školu, a najveći broj Srba nikada neće dozvoliti da deca budu deo takvog obrazovnog sistema. On je to nazivao ‘bezbolnom integracijom’, koja je podrazumevala otpuštanje dve trećine zaposlenih iz zdravstva i prosvete – dva stuba opstanka našeg naroda“, upozorio je Simić.
Hapšenja lekara i profesora u Gračanici
Kao neposrednu posledicu Rašićevog delovanja, Simić je naveo nedavno hapšenje sedmoro uglednih srpskih lekara i direktora škola u Gračanici, koji su u pritvoru proveli skoro 30 dana.
„Časni ljudi, ugledni lekari, profesori, nastavnici i direktori škola su bili uhapšeni i određen im je pritvor nakon što je Rašić na pozivao institucije da najhitnije reaguju. Direktor Kliničko-bolničkog centra Bratislav Lazić, univerzitetski profesor, bio je u pritvoru sa razbojnicima i pljačkašima skoro mesec dana samo zato što je uperen prstom u njega. Direktorka Doma zdravlja Mirjana Dimitrijević svoju krsnu slavu je dočekala u pritvoru umesto sa svojom decom“, rekao je Simić, dodajući da ga je Rašić zbog ovih javno iznetih optužbi tužio nadležnom panelu i sudu, ali da je ta žalba odbačena.
Dvostruki aršini i pritisci: Od beogradskih salona do hapšenja na Vidovdan
Komentarišući napade koji na račun predstavnika Srpske liste dolaze od strane pojedinih opozicionih krugova u Beogradu, Simić je ukazao na apsurdnost situacije u kojoj se Aljbin Kurti veliča, dok se predstavnici Srba sa Kosova i Metohije kriminalizuju.
„Isti ljudi koji pripadaju opozicionim krugovima ovde u Beogradu, o Kurtiju kažu da je liberal, Evropljanin, demokrata, čovek koji poštuje vladavinu prava, intelektualac. Za mene, za moje kolege, za ljude koji glasaju za Srpsku listu, kažu da smo kriminalci, da smo ‘krezubi Srbi’ i koriste prideve koji su nedostojni bilo koga.
Takvi ljudi sa time što govore protiv nas, a hvale Kurtija, najviše govore o samima sebi“, naglasio je Simić, dodajući da ti krugovi danas ćute na progon Srba.
Kao primer svakodnevnog pritiska i licemerja prištinskih vlasti, on je naveo hapšenja na Vidovdan, gde su ljudi privođeni samo zbog pevanja srpskih pesama i nošenja majica sa srpskim simbolima.
„Videli ste snimke po društvenim mrežama male devojčice koja plače jer žele da joj otmu oca. I tu vidite paradoks – policajac nju kao mazi po glavi jer zna da snimaju kamere i želi da se predstave u najboljem svetlu, a ovamo joj hapsi oca jer nosi majicu sa srpskom zastavom i peva srpsku pesmu. Ljudi su pevali pesmu ‘Ako treba, čekaćemo i 1.000 Vidovdana’. Pa čekaćemo, to govori o tome koliko smo spremni da istrajemo“, poručio je Simić.
Izborni uslovi pod prismotrom obaveštajnih službi i bez srpskih posmatrača
Simić je izneo podatak da je u Severnoj Kosovskoj Mitrovici Srpska lista osvojila čak 96,25 odsto glasova, dok je Nenad Rašić dobio nešto više od tri odsto. On je odbacio optužbe da ti glasovi nisu realni ili da su iznuđeni, otkrivajući u kakvim su se uslovima izbori zapravo održali.
„Na ovim izborima na 22 biračka mesta Srpska lista nije imala svoje posmatrače na sedam mesta uopšte, jer nas je Kurtijeva komisija izbacila, a žalbe su nam odbijene. Bili su prisutni samo Albanci ili Albanci i po jedan predstavnik Rašićeve stranke. Na svim ostalim mestima odnos je bio pet Albanaca i jedan Srbin.
Kako je moguće da niko od 5.000 albanskih posmatrača u srpskim sredinama nije primetio da je ukraden ijedan glas?“, upitao je Simić, kritikujući predstavnike Evropske unije koji su takve izbore odmah proglasili demokratskim i fer.
On je dodao da su pritisci tokom kampanje bili konstantni i da su on i njegove kolege bili pod neprekidnim nadžorom kosovske obaveštajne službe.
„Imali smo 24-časovnu pratnju kosovske obaveštajne službe i pretresanje naših vozila po nekoliko puta u toku dana, kako tokom kampanje, tako i mimo nje. To su uslovi koje Evropska unija pozdravlja kao demokratske“, istakao je Simić.
Blokada investicija i švercovanje srpskih udžbenika
Podrška Beograda i predsednika Aleksandra Vučića nikada nije bila veća, ocenjuje Simić, ali naglašava da Priština na sve načine pokušava da zaustavi realizaciju ključnih projekata.
Kao najočigledniji primer naveo je blokadu izgradnje zgrade Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, koji okuplja blizu 10.000 studenata i 1.400 nastavnika, gde je Priština postavila žute trake i zapretila hapšenjem svakome ko priđe gradilištu. Iz istih razloga je blokirana i izgradnja preko 20 stambenih zgrada sa 240 stambenih jedinica namenjenih socijalno ugroženim i interno raseljenim licima.
Poseban problem predstavlja zabrana uvoza udžbenika na ćirilici, zbog čega su roditelji primorani na ekstremne korake kako bi deci obezbedili školovanje.
„Srbija obezbeđuje besplatne udžbenike za treće dete i socijalno ugrožene porodice, ali kako mi te udžbenike dopremamo? Tako št ih švercujemo preko prelaza, da se tako kolokvijalno izrazim.
Priština ne dozvoljava da ijedan udžbenik napisan ćirilicom dođe na prostor Kosova i Metohije. Mi se dovijamo na razne načine da bi naša deca imala čitanke, biologiju, geografiju i lektire“, rekao je Simić, ukazujući na to da je ćirilica planski proterana i sa saobraćajnih znakova.
On je preneo i primer pritisaka tokom proslave Badnje večeri u Severnoj Mitrovici, kada su lokalni srpski predstavnici postavili baner sa natpisom „Mir Božiji, Hristos se rodi“.
„Dvanaest sati smo se svađali sa kosovskom policijom koja nam je na kraju otela baner, privodila nas, pisala kazne i na sudu kaznila gradonačelnika Milana Radojevića zbog nepoštovanja naredbe policajca, iako je čovek samo primenio sopstvenu odluku opštine u skladu sa zakonom“, objasnio je on.
Šta bi donela Zajednica srpskih opština?
Govoreći o Briselskom sporazumu iz aprila 2013. godine, Simić je naglasio da je Srbija ispunila sve svoje obaveze, dok Priština nije ispunila jedinu koju je imala – formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Simić je objasnio da ZSO treba da bude „kišobran“ i krovna institucija za zaštitu kolektivnih i pojedinačnih prava srpskog naroda u deset opština sa srpskom većinom (četiri na severu i šest na jugu).
Prema sporazumu, ZSO bi imala sledeće nadležnosti i garantovane mehanizme zaštite:
• Zdravstvo, prosveta i kultura: Potpuna autonomija i funkcionisanje u okviru srpskog sistema, institucionalno zaštićeno od upada prištinskih organa.
• Finansiranje i ekonomski razvoj: Mogućnost da Beograd direktno komunicira sa ZSO i finansira projekte, osniva preduzeća i investira neograničena sredstva bez odobrenja Prištine.
• Policija po etničkom sastavu: Garantovano pravo da komandir regiona Sever bude Srbin koga predlažu četiri srpska gradonačelnika, kao i da sastav policije odražava etničku strukturu (90 odsto Srba na severu, uključujući i rukovodeća mesta).
• Pravosuđe: Obaveza da u sudskim panelima u postupcima protiv Srba većinu sudija čine Srbi (u tročlanom veću dvoje sudija moraju biti srpske nacionalnosti).
„To je trebao da bude sistem koji bi garantovao minimalna prava sa kojima možemo da živimo, razvijamo se i opstanemo, a koji pritom
nije podrazumevao nikakvo priznanje Kosova od strane Beograda“, objasnio je Simić, podsećajući da je Priština izbegla ove obaveze, a da je Kurti jednostranim akcijama svesno „odmrznuo konflikt“ na šta je predsednik Vučić godinama upozoravao.
Mudrost i ekonomska snaga umesto ishitrenih sukoba
Simić je pružio punu podršku državnoj politici koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, ističući da su stabilnost i strpljenje ključni za opstanak Srbije i srpskog naroda na čitavom Balkanu. On se usprotivio glasovima koji pozivaju na nasilne scenarije ili hitan prekid dijaloga.
„Mi Srbi smo ponosan i pametan narod, ali imamo jednu manu – nestrpljivi smo. Moj predsednik stranke dr Zlatan Elek ima običaj
da kaže da smo ponekad ‘trkači na kratke staze’. Pogledajte odnos Kine i Tajvana. Kina sa milijardu i po stanovnika ne koristi nasilne metode prema Tajvanu, iako bi mogla. Srbiji koja ekonomski raste i stiče ugled ne trebaju sukobi, nama treba ekonomsko jačanje. Iskočiti sa ishitrenim odlukama u pogrešno vreme može biti fatalno, kao kada driblate ispred sopstvenog gola pa primite gol“, slikovito je objasnio Simić.
Dodao je da zvanični Beograd mora mudro da balansira jer nosi odgovornost ne samo za Srbe na Kosovu i Metohiji, već i za sunarodnike u Banjaluci, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Strateški dijalog sa Vašingtonom kao nova šansa za istinu
Potpredsednik Srpske liste je ocenio najavu ministra spoljnih poslova Marka Đurića o početku strateškog dijaloga između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država kao izuzetno ohrabrujuću i važnu vest za srpske nacionalne interese.
„Pitanje Kosova i Metohije ne možete rešiti bez podrške centara moći na Zapadu, bar ne na način koji bi bio povoljan za našu državu i narod. Politika predsednika Vučića i gospodina Đurića daje rezultate u SAD. Pokazali smo se kao kredibilan partner koji drži reč, i mislim da Trampova administracija to zna da ceni. Početak ovog dijaloga otvara novu platformu da se srpski nacionalni interesi i pozicija našeg naroda predstave direktno u Vašingtonu“, istakao je Simić.
On je zaključio da je u tom pogledu od izuzetnog značaja i nedavna poseta duhovnog savetnika predsednika Donalda Trampa Beogradu i Kosovu i Metohiji.
„Nama je najveći pomak da neko čuje istinu. Mi ne tražimo od međunarodnih predstavnika da budu prosrpski orijentisani, već samo da budu iskreni i da objektivno sagledaju činjenice. A činjenice govore da srpski narod na Kosovu i Metohiji pati“, ukazao je – u emisiji Prvog programa Radio Beograda „U sredu sa Bojanom Bilbijom“, potpredsednik Srpske liste Igor Simić.
