Pomen za 17 nevino stradalih civila iz sela Dojnice kod Prizrena, koji su kidnapovani i ubijeni 27. juna 1999. godine, služen je danas u Sabornom hramu Svetog Đorđa u Prizrenu. Pomen za šesnaest stradalih Srba i jednog Bošnjaka služili su iguman manastira Sveti Arhangeli otac Mihajlo, arhimandrit Isidor i prizrenski paroh Jovan Radić, koji je istakao da je šesnaestoro Srba i jedan Bošnjak stradalo jer nisu želeli da napuste svoje kuće.
„Neka je večan spomen svim nevinom postradalim, kidnapovanim, mučki ubijenim meštanima sela Dojnice na današnji dan. Postradalo je šesnaestoro Srba, onih najhrabrijih, koji nisu želeli da napuste svoje rodno mesto, svoju crkvu, te su tako i život svoj položili na pragu svoje kuće, na pragu svoje otadžbine. Čuvali su ono što su gradili njihovi preci, nikome ništa nažao nisu učinili, ali eto, postradali su samo zato što su bili pravoslavni i samo zato što su bili Srbi. Sem njih, postradao je jedan meštanin Bošnjak, ali Bog ne deli ljude po veri i naciji, već po rečima blaženopočivšeg patrijarha Pavla – potrebno je samo biti čovek i da budemo ljudi“, istakao je u besedi nakon pomena Jovan Radić, prizrenski paroh.
On je dodao da dok god se sećamo njihove žrtve, sećamo se svih njih i nadamo se da se tako nešto nikada neće ponoviti.
„Neka njihova žrtva bude temelj obnove same crkve u selu Dojnice i temelj povratka u to selo, koje je danas obesrbljeno“, poručio je prizrenski paroh.
Pomenu u selu Dojnice prisustvovala je pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić, koja je pozvala međunarodnu zajednicu da konačno upotrebi svoje napore i pronađe i kazni počinice zločina nad Srbima na Kosovu.
„Na današnji dan ubijeno je 17 meštana sela Dojnice, od toga devet žena koje su bile u poznim godinama i prema navodima njihovih najbližih članova, pre ubistva bile su podvrgnute najtežim oblicima poniženja i zlostavljanja. Niko do dana današnjeg za ovaj zločin nije odgovarao, a njihovi posmrtni ostaci do danas nisu pronađeni. Ne samo za ovaj zločin, već za mnoge pojedinačne i masovne zločine počinjene nad srpskim narodom do dana današnjeg niko nije odgovarao. Nema pravde za porodice žrtava, ali na žalost, ima svakodnevnih hapšenja kojima svedočimo. Imamo svakodnevnih presuda bez suđenja koja se sprovode nad Srbima, tome danas svedočimo“, istakla je Parlić.
Ona je pozvala međunarodnu zajednicu da konačno nešto urade po pitanju pronalaska odgovornih za počinjene zločine nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom.
„Juče je svet obeležio jedan veliki dan – Međunarodni dan podrške žrtvama neljudskog ponašanja, koji je ustanovljen na osnovu Konvencije o ljudskim pravima. Upravo u ime tog dana, u ime današnjeg dana i žrtava koje su na današnji dan tragično nastradale, pozivamo međunarodnu zajednicu, sve one odgovorne za kršenje ljudskih prava, za vladavinu prava, i za bezbednost – da ulože napore i pronađu počinioce, jer su se i ovaj, kao i mnogi zločini na Kosovu i Metohiji, desili upravo pod patronatom i pod nadležnošću međunarodne zajednice. Tako da je ovo poziv da oni ispoštuju svoju vladavinu prava kako bi porodice žrtava konačno saznale istinu o svojim najmilijima. Njihovo ćutanje je prikrivanje, prećutkivanje ne samo ovog zločina, nego svih zločina na prostoru Kosova i Metohije. Glas porodica je mnogo jači i kao što znamo, zločin ne zastareva i kad-tad moraće odgovorni za ovaj zločin i mnoge počinjene na Kosovu i Metohiji da odgovaraju“, naglasila je Parlić.
Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković rekao je da su pripadnici međunarodne zajednice pali na ispitu jer su nakon povlačenja pripadnika Vojske Jugoslavije sa Kosova oni bili zaduženi za očuvanje mira, a mnogi zločini su se dešavali upravo nakon toga.
„Nakon povlačenja pripadnika Vojske Jugoslavije i pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u junu 1999. godine, a shodno potpisanoj Rezoluciji 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu, međunarodne snage su bile zadužene da od tog trenutka garantuju mir i bezbednost svim ljudima koji žive na ovom prostoru. Međutim, već prvih dana, svako od nas ko živi na ovom prostoru svedok je da su pripadnici međunarodne zajednice pali na ispitu. To potkrepljujemo činjenicom da su već prvih dana izbeglice krenule u izbegličkom konvoju put centralne Srbije — iz Prizrena, iz Peći i svih delova Metohije. Svako od nas se živo seća tih upečatljivih slika i trenutaka“, naglasio je Marko Marković, direktor Arhiva Kosova i Metohije.
On je dodao da su sa egzilom našeg naroda, krenuli i masovni zločini na ovom prostoru.
„Setimo se samo monaha Haritona, a takođe se molitveno setimo i sedamnaestoro stradalih meštana sela Dojnica, čiji spomen danas uznosimo i setimo se njihove tragične žrtve. Koliko god to bilo bolno, dok god oni žive u našim mislima, u našem sećanju i našim molitvama, oni su za nas živi. Oni su živi i za njihove najbliže članove, sa kojima sam juče imao prilike da razgovaram. Njihova tuga je ogromna, njihova bol je neprebolna. Oni se mole Bogu da dočekaju pravdu, da saznaju istinu i da barem ostatke njihovih tela sahrane onako kako dolikuje“, istakao je Marković.
Zločin u selu Dojnice dogodio se neposredno po dolasku međunarodnih snaga, žrtve su mahom bile starije osobe koje su ostale u svojim kućama, a njihova tela do danas nisu pronađena.
