Pesnikinja Aleksandra Jovičić Đinović iz Leška dobitnica je prve nagrade „Stevan Sremac – Bal u Elemiru” za priču „Rođendan”. Druga nagrada pripala je Dejanu Ognjanoviću iz Niške Banje za priču „Promocija”, dok je treću nagradu po odluci tročlanog žirija osvojila Jadranka Milenković iz Niša za priču „Književni život”.
O nagradama je odlučivao žiri u sastavu Uglješa Šajtinac (predsednik), Jelena Blanuša i Srđan V. Tešin
Priča „Rođendan” Aleksandre Jovičić Đinović opisuje jednodnevnu, rođendansku epopeju, koja na (auto)ironičan način prikazuje „užase svakodnevice” jedne četrdesetogodišnje žene. Glavna junakinja Staša, ne naročito uspešna pesnikinja, koja hleb zarađuje radeći na bezveznom državnom poslu, rastrzana između sopstvenih i tuđih izneverenih očekivanja, takoreći, „na nogama”, sabira rezultate ostvarenosti i promašenosti životnih ciljeva. Da li je ovako zamišljala svoje četrdesete? Svakako ne. Njena rođendanska želja je da „okrene novi list”, da od sutra počne s temeljnim životnim promenama. U epilogu priče, Staša tokom postrođendanskog jutra, dok se umiva i posmatra bore na licu, ravnodušno prihvata činjenicu da je jedina promena koja ju je zadesila ta da ima četrdeset godina i jedan dan. Nastaviće da se obmanjuje, kao tragični lik iz turskih serija, da će joj možda idući rođendan doneti željene promene, ili će to biti neki naredni rođendan. I tako u nedogled, kao u „Danu mrmota”.
Satirična priča „Promocija” Dejana Ognjanovića vrlo plastično, uz mnogo upečatljivih detalja, kroz lik jednog pisca i kroz njegovo putešestvije, daje veran prikaz sumornog stanja na domaćoj književnoj sceni. Glavni junak, dobitnik treće nagrade za priču, odlazi u neimenovani vojvođanski grad da održi promociju, na kojoj susreće tipizirane likove Domaćina, Kritičarske Veličine i Lokalnog Pesnika. Opisujući neočekivane zgode, garnirane snovidnim maštarijama, autor smešta glavnog junaka u prepoznatljiv milje mediokritetstva, provincijalizma i licemerstva lokalne, bilo koje, književne scene. Čak i kada u prozi Lokalnog Pesnika otkrije onaj začudni amalgam talenta i ekskluzivnosti, glavni junak shvata da ništa nije važno i da ništa nema vrednost na zatrovanoj književnoj sceni, kojoj nema pomoći, jer je odavno umrla samo joj to još uvek niko nije saopštio.
Slično pričama Aleksandre Jovičić Đinović i Dejana Ognjanovića, i u priči „Književni život” Jadranke Milenković glavni protagonista je književnik, odnosno – književnica Eva, koju razdire dilema: Čemu uopšte služi pisanje? Da li Eva veruje u svoje pisanje? Odgovor je jednostavan: Eva veruje da postoji Čitalac, osoba koja njenom pisanju daje smisao. Čitalac, sa velikim Č, koji je neraskidivo povezan s Piscem, s velikim P. I kao da je ispričala mastan vic, Eva je ovim zaključkom uspela da samu sebe gane i zasmeje do suza. Nekome ko posao pisca posmatra sa strane, iskosa, književno preduzeće mora da deluje smešno. Pisac piše za tog jednog Čitaoca i zbog tog jednog Čitaoca. Kraj vica.
Žiri posebno pohvaljuje radove Lejle Redžić i Jasmine Malešević.
