Sinoć je u Banskom dvoru u Banjoj Luci predstavljen zbornik „Martovski pogrom 2004: Uzroci, razaranja, posledice“ koji su objavili Dom kulture „Gračanica“ i Arhiv Kosova i Metohije.
U uvodnom izlaganju istoričar Aleksandar Gudžić zainteresovanu publiku upoznao je sa uzrocima koji su doveli do Pogroma, istakavši njegovu dugotrajnu pripremu i organizovanost u cilju brisanja svega što je pripadalo Srbima, a što je preteklo 1999. godinu, kao i neuspeh procesa privođenja pravdi odgovornih za pogrom nad Srbima 2004. godine.
„I pored najava predstavnika međunarodnih i kosovskih institucija da će odgovorni za martovsko nasilje nad Srbima 2004. godine biti izvedeni pred lice pravde, to se nije dogodilo. Od 51.000 Albanaca, koliko se procenjuje da je učestvovalo u martovskom pogromu nad Srbima, pravosnažno je osuđeno njih 416. Odgovornost za to podjednako snose međunarodne i kosovske institucije“, rekao je on.
Negovanje kulture sećanja
Nastavljajući razgovor o važnosti promovisanja i pričanja o žrtvama Pogroma, politikolog Stefan Filipović istakao je da zbornik predstavlja negovanje kulture sećanja.
„Kada smo krenuli sa idejom da treba raditi na pripremi zbornika naučnih tekstova, koji bi krajnje relevantno i objektivno istraživali Pogrom nad Srbima 17. i 18. marta, porazila nas je činjenica, da iako se događaj desio relativno skoro, nismo znali tačan broj stradalih, niti ko su ljudi koji su nastradali. Sada imamo, zahvaljujući istraživanjima za ovaj zbornik i tačan broj žrtava i biografije tih ljudi i način na koji su nastradali“, rekao je on.
Filipović je, takođe, publici predstavio neke od najznačajnijih radova u zborniku.
Nagrađeni zločin
Naučni savetnik na Institutu za savremenu istoriju dr Milan Gulić, koji je bio i jedan od recenzenata tekstova u zborniku, istakao je nekažnjivost ovog zločina i njegovo nagrađivanje od strane međunarodne zajednice tri godine kasnije.
„Kada imate tako pažljivo pripreman i realizovan zločin koji nije poštedeo ništa što je pripadalo Srbima, pa čak ni njihove domaće životinje u bestijalnom rušenju, paljenju i ubijanju, a da za to niko na pravi način ne bude procesuiran, a kamoli kažnjen još za to bude nagrađen proglašenjem nezavisnosti 2008. godine, dovodi u pitanje i samu ulogu međunarodne zajednice na tok i proces ovog događaja“, naglasio je.
Vera u preporod
Pesnik i kritičar Žarko Milenković ukazao je na to kako je teško govoriti o stradanju na prostoru koji je i sam u prošlosti mnogo postradao bez isticanja nade i vere u preporod.
„Priča o Pogromu jeste još jedna priča o stradanju srpskog naroda, ali je isto tako i priča o obnovi i budućnosti. Kada prizrenska starica nakon što je po drugi put proterana iz svog doma, prebijena, peva u vojnoj bazi nemačkog KFOR-a, starogradsku pesmu ’Bilbil pile, ne poj rano, ne budi mi gospodara‘ ili kada neposredno posle paljenja manastira Devič, sestrinstvo manastira razvlači šatore pored srušenih konaka i devastirane crkve, rešene u nameri da tu ostanu i ponovo obnavljaju svetinju, to ukazuje na to da nakon stradanja sledi obnova, kako materijalna tako i duhovna“, naveo je.
Promociju je organizovalo Udruženje istoričara „Milorad Ekmečić“, a tribinu je vodio dr Radovan Subić, profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Banjoj Luci.
Druga knjiga zbornika „Martovski Pogrom 2004: Uzroci, razaranja, posledice“ biće premijerno promovisana 16. juna u Gračanici.
