Film „Mitrovica – podeljeni grad“ Marka Grbe Singha, u produkciji mitrovičkog PKC „Akvarijus“ i beogradskog Obol filma, nominovan je za nagradu DocAlliance (Dok Alijansa), koja će biti dodeljena na festivalu u Kanu (Festival de Cannes), između 12. i 23. maja 2026. Dok Alijansa je udruženje sedam velikih evropskih dokumentarnih festivala i svake godine se sedam kratkih i sedam dugih naslova takmiče za prestižnu nagradu.
Glavne uloge u filmu tumače Mitrovčani, glumica Snežana Džogović i naturščik Blendi Kabašaj. Producenti su Jelena Angelovska i Miljana Dunđerin. Montažu je radila Mina Simendić, a muziku Luka Barajević.
Film je nastao u okviru „Akvarijusove“ Mitrovičke umetničke rezidencije, uz podršku UNMIK-a. Do sada je prikazan u zvaničnim selekcijama pet evropskih festivala –Visions du Reel (Nion, Švajcarska), Lisabon (Portugal), Kotbus (Nemačka), Festival autorskog filma (Beograd), Dokufest (Prizren).
„Mitrovica – podeljeni grad“ biće prikazan i u mitrovičkom „Aakvarijusu“ 30. aprila 2026. godine u 19.00. Predviđen je i razgovor sa protagonistima filma.
Još jedan film u produkciji srpskog Obol filma, a koprodukciji PKC „Akvarijus“, Dokufesta i turskog „Folfilmsa“, ostvario je zapažen uspeh. Reč je o filmu „Stratum“ srpskog i nemačkog rediteljskog dvojca Marka Grbe Singha i Danijela Kotera, takođe snimanog na Kosovu, koji je na Istanbulskom filmskom festivalu osvojio nagradu Netflix Film Support Award – Netflix Türkiye, namenjenu podršci lokalnoj filmskoj industriji i omogućavanju da priča dopre do globalne publike.
O FILMU „MITROVICA – PODELJENI GRAD“
„Mitrovica – podeljeni grad“ na veoma specifičan način tretira Mitrovicu kao grad koji je etnički podeljen između Srba i Albanaca. Pejzaž mesta zaleđenog sukobom prožet je dvema pesmama koje tematizuju smrt majke. Dvoje ljudi izgubljeni su u ruševinama, dok pored njih cvetaju trešnje.
Marko Grba Singh na maestralan način dvostruko izneverava horizont očekivanja publike. Oni koji očekuju prepoznatljive kadrove podeljenog grada (most, simbole severnog i južnog dela grada, spomenike, crkve, džamije), iznenađeni su što junaci kazuju stihove na marginama humaniteta, izvan gradskog, urbanog jezgra. Ti kadrovi mogli su biti snimljeni bilo gde. Oni koji, pak, očekuju film kao rezultat multietničkog projekta, razočarani su idejom da junaci, svako za sebe, svako na svom đubrištu, bez mogućnosti da se susretnu, imaju samo jedan zajednički imenitelj – gubitak. Gubitak majke. Ali, bez svesti da ih to povezuje. Nema ni sukoba, ni pomirenja.
U pitanju je snažan, duboko promišljen i umetnički izuzetno delikatan lirski eksperimentalni poduhvat koji istražuje političke, kulturne i ljudske slojeve kroz inovativne filmske prakse. Vizuelna dramaturgija, poetski tekst i zvučni narativ osmišljeni su besprekorno precizno, gluma je svedena, bez bilo kakvih ekspresija, iako je sadržaj izgovorenih stihova patetično emotivan. Na taj način ostvarena je osnovna namera autora da fokus ne stavi na geografske granice već na bezgranični svet marginalizovanih pejzaža i priča.
