Povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, u Hramu Svetog Dmitrija služena je ponoćna liturgija u prisustvu velikog broja vernika. Vernici koji su postili prethodnih sedam nedelja, pristupili su pričešću, a u okviru liturgje je pročitana i Vaskršnja poslanica patrijarha Porfirija.
Liturgija je jutros služena i u Hramu Svetog Save u južnom delu grada.
Vaskrs je vernicima čestitao jerej Nenad Stojanović podsetivši da vaskrsenju prethodi stradanje.
“Mi stradamo ovde na KiM ali ćemo vaskrsnuti, kada za to dođe vreme. Samo da se mi trudimo da živimo po Bogu, da držimo zapovest, da držimo post, da se kajemo, ispovedamo, a Bog će onda da nas vaskrsne. Iako stradamo, nije nam lako, ali uz božju pomoć i uz pomoć naših svetih i Majke Božje svi ćemo jednog dana vaskrsnutii daće Bog da živimo u nekom boljem svetu i vremenu nego što je ovo danas” rekao je otac Nenad.
On je podsetio i na porodične vrednosti.
“Da svi imate zdravlje, napredak, sreću, slogu u vašoj porodici, da bude među svima nama ljubav neizmerna, to nam najviše treba – ljubav u porodici, u komšiluku, u ovom gradu, da se svi poštujemo, uvažavamo, volimo, tako će nam biti bolje i lepše” poručio je otac Nenad.
U Pećkoj patrijaršiji, Vaskršnju liturgiju služio je patrijarh Porfirije.
Patrijarh srpski Porfirije čestitao je u Vaskršnjoj poslanici vernicima Vaskrs i poručio da se s posebnom pažnjom i brigom molimo za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji i bez kojih, kako je naglasio, nema boljeg života ni za nas.
“Danas se s posebnom pažnjom i brigom molimo za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, vekovnom i istorijskom izvorištu i duhovnom središtu srpskog naroda i neposredno deleći s njima sva iskušenja i izazove s kojima se neprekidno suočavaju i krepeći ih da istraju u svom svedočenju i da ostanu verni svojoj crkvi, veri i sebi samima”, rekao je patrijarh Porfirije u Vaskršnjoj poslanici.
Patrijarh Porfirije služio je na Veliku subotu svetu liturgiju u sedištu Srpske pravoslavne crkve – Pećkoj patrijaršiji, gde je dočekao Vaskrs sa vernicima, dok će na Vaskršnji ponedeljak služiti u manastiru Visoki Dečani.
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je uz sasluženje sveštenstva eparhije i u prisustvu velikog broja vernika, služio liturgiju u manastiru Gračanica. Više stotina vernika prisustvovalo je ponoćnoj vaskršnjoj liturgiji i u manastiru Banjska.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.
Suštinu i načelo hrišćanske vere objasnio je Sveti apostol Pavle, čija je propoved osnažila i usmerila novozavetnu veru.
U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.
Prema jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom, a radosnu vest je ženama mironosicama, “Mariji Magdaleni i drugoj Mariji”, saopštio arhangel Gavrilo.
“A lice njegovo bijaše kao munja i odjelo njegovo kao sneg”, zapisao je jevanđelist Matej opisujući arhangela Gavrila koji sedi na “grobnom kamenu” i pokazuje prstom na prazan grob.
“Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao”, zapisano je u Jevanđelju po Mateju, a slično i u drugim jevanđeljima, koja se završavaju porukama nove vere čiju propoved nastavljaju Hristovi apostoli.
Prema odlukama Nikejskog sabora (325. godine), koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.
