Pre 22 godine na Kosovu i Metohiji počelo je dvodnevno nasilje Albanaca nad Srbima. U neredima, nazvanim martovski pogrom, ubijeno je najmanje 19 osoba, a povređeno oko hiljadu. Proterano je oko 4.000 Srba, uništeno 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata.
Dvodnevnom martovskom nasilju nad kosovskim Srbima od 17. do 19. marta 2004. prethodilo je više odvojenih incidenata, koji su kulminirali izveštajima kosovskih medija na albanskom jeziku i nekih svetskih agencija o nestanku trojice albanskih dečaka iz sela Čabra kod Zubinog Potoka, u kojima su za njihovo davljenje u reci Ibar okrivljeni Srbi.
Sprovedena istraga i izveštaj Unmika negirali su njihove tvrdnje. Demonstracije kosovskih Albanaca koje su 17. marta zbog smrti dečaka počele u južnom delu Kosovske Mitrovice pretvorile su se u oružani napad na Srbe u severnom delu grada. Za nekoliko sati nasilje nad Srbima proširilo se na celo KiM, a najveći sukobi bili su u severnom delu Kosovske Mitrovice i Čaglavici kod Prištine, dok je, kad je reč o paljenju srednjovekovnih crkava i manastira, najteže stradao Prizren.
Prema zvaničnim podacima tokom dva dana na KiM je ubijeno 19 ljudi – osam Srba, 11 Albanaca. Povređeno je 954 Albanaca, Srba i pripadnika Misije UN na KiM. Sedam srpskih sela potpuno je uništeno, a 4.012 Srba proterano iz svojih domova – interno su raseljeni u druge delove KiM ili na teritoriju centralne Srbije. Zapaljena je 561 kuća i 35 pravoslavnih crkva i manastira. U spaljenim manastirima Devič i Sveti Arhangeli stradale su i grobnice cara Dušana i svetog Joanikija Devičkog, kao i stariji grobovi u prizrenskim crkvama svetog Đorđa i svetog Nikole. U crkvama su uništene freske, ikone, crkveni mobilijar i knjige krštenih, venčanih i umrlih. Stradalo je i više desetina srpskih grobalja.
U protestima koji su zbog nasilja na KiM počeli u centralnoj Srbiji u noći između 17. i 18. marta u Beogradu je zapaljena Bajrakli, a u Nišu Islam-agina džamija. U sukobima policije i demonstranata povređeno je više desetina osoba.
Deo odgovornosti zbog učešća u martovskom pogromu na Srbima optuženi su KPS, kosovske institucije, kao i Ramuš Haradinaj, bivši komandant OVK, bivši premijer Kosova.
Dvadeset dve godine kasnije na Kosovu ostaje sećanje na događaj ali i žrtve, nevino stradale ljude koji ostavljaju neizbrisiv trag gorčine i večito pitanje „Ko i zbog čega je počinio zlodelo nad Srbima na njihoviom pragu i vekovnom ognjištu?“
Od pre devet godina, zvona sa crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, jedne od najvećih i najugroženijih srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, ponovo odjekuju gradom na Bistrici i pozivaju na molitvu.
Najjače su reakcije svih ovih godina ljudi koji su izgubili svoje najmilije i Koordinacij srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih koji neprestano iznose činjenice vezane za posledice martovskog pogroma.
Oni ponavljaju da je u vreme punog izvršnog mandata međunarodne vojne i civilne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (KFOR-a i UNMIK–a), u tri dana masovnog i organizovanog nasilja Albanaca nad Srbima, 17. 18. i 19. marta 2004. godine, ubijeno je 10-oro Srba, srušeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola pošta i domova zdravlja a proterano 4.012-oro Srba.
Pozivaju da se ne zaboravi zlo koje je počinjeno nad Srbima na Kosovu i Metohiji, a vlasti Republike Srbije da aktuelizuju neprestano pitanje krivične i imovinske odgovornosti za posledice nastale masovnim i organizovanim nasiljem Albanaca nad Srbima i srpskom kulturnom baštinom na Kosovu i Metohiji u martovskom pogromu 2004. godine.
