Sjedinjene Američke Države ostaju glavni stub stabilnosti na Kosovu, a svaka iznenadna promena u rasporedu američkih trupa u okviru KFOR-a kao misije stvorila bi neizvesnost i rizik od destabilizacije, ocenio je penzionisani američki pukovnik Rej Vojčik.
Vojčik, koji je ranije bio šef Kancelarije za odbrambenu saradnju u Ambasadi SAD u Prištini, naglašava da Vašington trenutno preispituje svoje globalno vojno pozicioniranje, sa većim fokusom na region Pacifika i zapadnu hemisferu, a da očekuje da evropski saveznici preuzmu veću odgovornost za bezbednost u Evropi, prenosi Koha.
Debata o mogućem smanjenju američkog prisustva na Kosovu započela je nakon što je portal Politiko, pozivajući se na diplomatske izvore, objavio da su SAD zatražile od NATO-a da smanje svoje spoljne aktivnosti, uključujući i mirovnu misiju na Kosovu.
Trenutno u KFOR-u služi oko 590 američkih vojnika, od trenutno raspoređenih oko 4.600 .
Vojčik je u intervjuu za Radio Slobodna Evropu rekao da bi svako naglo smanjenje američkog vojnog prisustva na Kosovu bila „strateška greška“ koja bi stvorila krhki prelazni period, a koji bi mogli da iskoriste „destabilizujući akteri“.
Prema njegovim rečima, Kosovska policija i Kosovske bezbednosne snage su ostvarile značajan napredak tokom godina, ali naglašava da one ne mogu zameniti preventivnu ulogu i komandni autoritet NATO-a u slučaju neočekivane krize.
„Moramo uvek imati na umu kako izgleda radikalna promena u rasporedu snaga, a dovoljno je setiti se haotičnog povlačenja koje je Amerika izvela u Avganistanu 2021. godine. Takođe moramo imati na umu da su 2023. godine srpske paravojne jedinice napale kosovske policijske snage. Istorijski gledano, nikada ne smemo zaboraviti da je nestabilnost na Balkanu dovela do izbijanja Prvog svetskog rata i smrti 20 miliona ljudi širom Evrope“, rekao je on.
Američki penzionisani pukovnik naglašava da je plan NATO-a uvek bio da smanjenje trupa bude postepeno i to tek nakon što se ispune bezbednosni uslovi.
„Značajno smanjenje broja američkih trupa u KFOR-u imalo bi veći uticaj na sposobnost sprečavanja kriza i brzog reagovanja na njih nego na svakodnevnu bezbednost. Ako smanjenja broja američkih trupa obuhvate važne kapacitete kao što su izviđanje i nadzor, avijacija i medicinska evakuacija, transport ili komandno osoblje, onda KFOR može biti sporiji u otkrivanju pretnji, donošenju odluka i slanju snaga u slučaju neočekivane krize, posebno u osetljivim područjima“, dodao je Vojčik.
On smatra i da bi američko povlačenje moglo stvoriti prostor za rast uticaja Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu, u „političkom, informacionom, vojnom i ekonomskom smislu“.
Prema njegovim rečima, obe ove zemlje su ojačale saradnju sa Srbijom, uključujući snabdevanje oružjem i vojnu obuku.
