Koordinator Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić rekao je u razgovoru za RTS da je prištinska vlada formirana ubrzano zbog međunarodnih obaveza i pristupa evropskim sredstvima. Ne zna se ko će biti šef pregovaračkog tima iz Prištine. Neophodan je direktan razgovor u Berlinu, Parizu, Briselu i Vašingtonu o opstanku Srba na Kosovu, poručuje Mijačić. Petnaesti mart je definisao kao „Dan de“.
Parlament u Prištini izabrao je juče novu vladu Aljbina Kurtija, koju čini 19 ministara i tri potpredsednika. Među ministrima nema predstavnika Srpske liste, najbrojnije srpske stranke u novom sazivu parlamenta.
Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35 u razgovoru za RTS ocenjuje da je nova vlada u Prištini formirana ubrzano, pre svega zbog međunarodnih obaveza i pristupa evropskim sredstvima.
„U jednom danu je konstituisana i skupština i formirana vlada. To je pre svega pritisak međunarodne zajednice i urgentnost s kosovske strane da kosovska skupština usvoji par međunarodnih ugovora koje će omogućiti Kosovu pristup velikoj količini novca pre svega od Evropske unije“, navodi Mijačić.
Mandat specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine produžen je do 29. februara 2028. godine.
Mijačić ističe da je neizvesno ko će sa prištinske strane voditi dijalog sa Beogradom, budući da u novoj vladi nema Besnika Bisljimija. „Ne znamo ko će biti glavna vođa, ko će biti šef pregovaračkog tima iz Prištine“, kaže Mijačić.
Kada je reč o politici nove Kurtijeve vlade, očekuje nastavak dosadašnjeg kursa.
„Mislim da će to biti jedna vlada kontinuiteta. Kontinuiteta kada je u pitanju i pritisak na srpsku zajednicu, tako da ja ne vidim da će tu doći do nekih većih promena“, dodaje Mijačić.
„Spor oko izbora predstavnika Srba i pitanje ustavnosti“
Govoreći o izboru predstavnika Srpske liste za potpredsednika skupštine, Mijačić ukazuje i na, kako kaže, kršenje kosovskog ustava u vezi sa ministarskim mestom namenjenim srpskoj zajednici.
Dodaje da je vlada u Prištini „prekršila ustav“, jer politički subjekt među kosovskim Srbima koji ima najviše glasova treba da ima to ministarsko mesto. „To ministarsko mesto je oduzeto Srpskoj listi, dato je gospodinu Nenadu Rašiću protivustavno“, napominje Mijačić.
Dodaje da odgovornost snosi i Srpska lista jer ranije nije pokrenula postupak pred Ustavnim sudom.
„Kada vi institucionalno ne nastupate u zaštiti svojih prava, vi dolazite do toga da se protivustavne aktivnosti prosto ulaze u jednu političku praksu“, naveo je Mijačić.
„Udarac na zdravstvo i školstvo je poguban“
Posebno zabrinjavajućim ocenjuje posledice primene zakona o strancima i drugih propisa na funkcionisanje srpskih institucija.
„Ja ovde zaista moram da naglasim da ovaj udarac na zdravstvo i školstvo je poguban po srpsku zajednicu. Ukoliko ne postoji zdravstvo i školstvo onako kako postoji u sadašnjem formatu, to praktično znači nestajanje srpske zajednice sa tog prostora“, upozorava Mijačić.
Rok za primenu zakona je 15. mart
Govoreći o zakonu o strancima i vozilima, kaže da će se on sigurno primeniti 15. marta. „Znači vi imate nekih mesec dana da reagujete, da se makar taj zakon odloži, makar da se nađu rešenja za svaku kategoriju stanovništva“, napominje.
Taj datum naziva „danom de“. „Ukoliko ne dođe do jednog jasnog odgovora kako sprečiti ovu vrstu integracije na način na koji se forsira od strane kosovske vlade, bojim se da mi nećemo imati opstanka više na tom prostoru“, naveo je Mijačić.
Poruke međunarodnoj zajednici
Iako Evropska unija podržava primenu zakona koji nisu osporeni sa stanovišta ustavnosti, Mijačić smatra da je ključno pitanje njihov efekat.
„Zakon o strancima nije sporan. Ustavnost i zakonitost tog zakona nije sporna. Ali štetne posledice tog zakona su sporne po srpsku zajednicu“, ističe on.
Prema njegovim rečima, rešenje je u aktivnijem diplomatskom delovanju. „To morate u centrima moći da rešavate. To ne možete pismima“, kaže Mijačić, dodajući da je neophodan direktan razgovor u Berlinu, Parizu, Briselu i Vašingtonu o opstanku Srba na KiM.
Osvrnuo se i na ulogu specijalnog predstavnika EU. „Gospodin Sorensen mora da odgovori na pitanje da li je Zajednica srpskih opština i dalje prioritet u njegovom delovanju ili nije“, kaže Mijačić.
Zajednica srpskih opština kao preduslov
Mijačić naglašava da je, prema evropskom statutu, obaveza EU da posreduje u formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).
„Prvo formirati se Zajednica srpskih opština u kojoj bi se legalizovao sistem zdravstva i školstva, a onda može da se primeni zakon o strancima“, navodi gost Jutarnjeg programa.
„Ne postoje eksteritorijalne institucije. Ne postoji mogućnost za eksteritorijalnim institucijama. To ne možete da ispregovarate. Možete da legalizujete ove institucije koje postoje“, ističe.
Produžetak mandata specijalnog predstavnika
Produžetak mandata specijalnog predstavnika EU do 2028. godine Mijačić ne vidi kao iznenađenje.
„Mislim da nema ničega značajnog tu, prosto je praksa da se nastavi sa njim“, kaže Mijačić, ali dodaje da postoji prostor da se od Brisela zatraži jasniji stav po ključnim pitanjima.
Najavljeni susret od strane Kaje Kalas, predsednika Srbije i premijera privremenih institucija u Prištini, u kratkom roku, po oceni Mijačića, teško da može doneti napredak bez prethodnog rešavanja spornih pitanja.
„Ja u ovim okolnostima ne vidim šta mogu njih dvojica da se dogovore ukoliko se ne reši pitanje odlaganja primene zakona o strancima i pitanje legalizacije zdravstva i školstva“, zaključio je Dragiša Mijačić.
