Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD usvojio je predlog zakona o navodnoj diskriminaciji Albanaca u Srbiji. U nacrtu zakona, koji je usvojen skoro bez ijednog glasa protiv, fokus je na području Preševa, Bujanovca i Medveđe. Traži se razmatranje tzv. pasivizacije adresa Albanaca, kao i navodne diskriminacije u obrazovanju, te u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama.
Predlog zakona u Kongresu verovatno neće biti usvojen – Gogić smatra da je usvajanje na dugom štapu i da takvi predlozi često ostanu u Predstavničkom domu bez glasanja, ali da ipak šalju političku poruku.
Zakon ne prejudicira diskriminaciju Albanaca, već traži istragu – reč je o inicijativi da državni sekretar sprovede istragu i podnese izveštaj, a ne o zvaničnom stavu administracije.
Tema pasivizacije adresa može biti internacionalizovana, ako Beograd ne reaguje – Gogić upozorava da institucije Srbije moraju da se oglase, inače će to postati predmet pritiska iz EU i Vašingtona.
Vašington se vraća “fabričkim postavkama” – partnerstvo sa Prištinom, pritisak na Beograd – Američka politika teži izbacivanju ruskog i kineskog uticaja i očekuje jasnije svrstavanje Srbije.
Otvara se prostor za veći pritisak i nove teme u dijalogu Beograda i Prištine – Priština može da koristi temu Albanaca na jugu Srbije da “razvodni” fokus sa položaja Srba na Kosovu i ZSO.
Poklapanje lobiranja i poziva Vjosi Osmani u Odbor za mir nije slučajno, ali lobi ne menja politiku SAD – lobisti koriste trendove u američkoj politici, a Priština se pozicionira kao pouzdan partner Vašingtona, što joj donosi političke poene.
Politikolog Ognjen Gogić smatra da je usvajanje tog predloga zakona na dugom štapu.
“On treba da prođe tek Predstavnički dom, a onda i Senat i da bude potpisan od američkog predsednika”, dodaje Gogić.
Ističe i da je upitno da li će ikada biti izglasan.
“Ja iskreno sumnjam, zato što sam gledao statistiku, da takvi predlozi uglavnom ostanu na razmatranju u Predstavničkom domu, ali svejedno taj zakon ipak nosi neku poruku. Radi se zapravo o zakonu koji traži da se sprovede istraga o ovim temama. Dakle, on ne prejudicira da se sprovodi diskriminacija Albanaca na jugu Srbije, već traži od državnog sekretara da sprovede istragu i da dostavi izveštaje”, objašnjava Gogić.
Dodaje da nije izvesno da će predlog zakona biti usvojen zbog toga što da je to politika američke administracije, onda bi rešenje iz tog zakona već bilo u sastavu zakona o autorizaciji nacionalne odbrane koji smo imali u decembru prošle godine. Ukazuje da taj zakon ima i deo o Zapadnom Balkanu, ali i deo o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
“Tako da, da je to bila želja Amerikanaca, on bi se već našao tu. Mislim da je ovde više reč o tim pojedinačnim kongresmenima koji žele da to promovišu isto kao instrument pritiska, ali bez obzira što možda neće biti usvojen, nije naivan. On pokazuje da se stvari menjaju u Vašingtonu i da se otvara prostor i za albanske lobiste, ali i za veći pritisak na Beograd”, poručuje Gogić.
Kada je reč o pasivizaciji adresa, ističe da to nije nova tema, kao i da se o tome već nekoliko godina govori.
“Jako je važno da se Beograd po tom pitanju oglasi. Da Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo lokalne samouprave daju neki odgovor na ta pitanja, jer ako se to pitanje ne bude rešilo u Beogradu, a treba da se rešava u Srbiji, to je unutrašnje pitanje Srbije, ono će biti internacionalizovano. Dakle, vidimo da to pitanje otvaraju i Evropska komisija i sada Vašington. Ja lično poznajem neke Albance iz Preševa i Bujanovca koji su imali taj problem. Dakle, tu postoji nešto, ali važno je da se beogradske institucije po tom pitanju odrede što pre da to ne bi postalo predmet ovakvih inicijativa”, smatra Gogić.
“Priština jeste partner Vašingtonu, za Beograd nije izvesno”
Poručuje da se politika Vašingtona vraća na svoje fabričke postavke.
“A to je zapravo jedan oštriji odnos prema Beogradu, a partnerstvo sa Prištinom. Sada tu, naravno, treba imati širu sliku u vidu. Dakle, Amerikanci imaju politiku prema Zapadnom Balkanu koja je opet u ovom zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane vrlo jasno predočena. A to je, pre svega, izgon ruskog i kineskog uticaja”, navodi Gogić.
Poručuje da Vašington navodi da postoje maligni uticaji u ovom regionu, kao i da traže partnera u toj politici.
“Ono što je vrlo jasno – Priština jeste partner, za Beograd nije izvesno da je partner u tome. Dakle, da li Beograd želi da nastavi da vodi politiku četiri stuba, balansiranja ili želi da se zapravo preusmeri prema Zapadu. I ove sve stvari treba posmatrati u tom paketu. Dakle, oni žele da prvo ovde reše otvorena pitanja, a otvorena pitanja su Kosovo i Bosna i Hercegovine. Takođe, žele da postignu dogovore sa lokalnim političkim liderima, elitama, oko toga da se zapravo smanji kineski i ruski uticaj u tome”, navodi Gogić.
Naglašava da ukoliko Beograd tu bude bio dvosmislen, onda treba očekivati razne inicijative koje će biti pritisak na Beograd.
“Priština je nedvosmislena. Priština nedvosmisleno želi da ide ka Evropi i ka Americi”, poručuje Gogić.
Uvodi li se nova tema u dijalog Beograda i Prištine
Navodi i da treba imati u vidu da postoje problemi koje sada Srbi na Kosovu i Metohiji imaju, a to su dva sporna zakona o strancima i o vozilima.
“Rekao bih da ovde postoji želja da se napravi paritet neki, neka lažna simetrija – dobro jeste Srbi imaju problema sada sa ovim zakonima oko boravka na Kosovu i Metohiji, ali imaju Albanci na jugu Srbije problem isto administrativne prirode. Kao da se zapravo želi napraviti neka simetrija u tim problemima. Tako da, opet kažem, važno je da se ovo pitanje adresira u Beogradu da ne bi zapravo postalo predmet nekog pritiska”, objašnjava Gogić.
Ipak, kako kaže, ovo može pomoći Prištini da uvede novu temu u dijalog sa Beogradom.
“To je tehnika koja se koristi u pregovorima – da vi proširite to i da onda više ne bude tema samo položaj Srba na Kosovu i Metohiji, pitanje Zajednice srpskih opština, pitanje ovih zakona, već da uvedete novu temu i novog aktera. I da onda kažete, da kao što postoji problem Srba na Kosovu i Metohiji, tako postoji problem Albanaca na jugu Srbije. To jeste pokušaj da se razvodni ova situacija sa kojom se Srbi suočavaju”, poručuje Gogić.
Šta nam govori članstvo Prištine u Trampovom Odboru za mir
Na pitanje da li pisanje ovakvog nacrta zakona u Američkom kongresu ima posebnu težinu nakon što je Vjosa Osmani ušla u Trampov Odbor za mir, Gogić smatra da nema slučajnosti u politici, pa ni u tajmingu.
“Sve je to sinhronizovano, samo treba razumeti ovde da nema tog lobija koji može da promeni nečiju spoljnu politiku. Dakle, ovde se radi o tome da je došlo do preklapanja. Sa jedne strane, Amerikanci imaju ponovo određen odnos prema ovom regionu, prema Kosovu, i to je otvorilo prostor za lobiste zapravo da onda navode vodu na svoju vodenicu. Dakle, ne mogu lobisti da prusmere kurs spoljne politike Amerike, ali mogu da se ugrade u postojeće trendove”, navodi Gogić.
Ipak, poziv Vjosi Osmani u Odbor za mir kaže da se može protumačiti na više načina.
“Prvo, to što Vjosa Osmani konkretno ima svoju politiku, da održava dobre odnose sa Amerikom i da time pokazuje zapravo da je ona glavni američki čovek na Kosovu, a to se jako ceni. Drugo, treba imati u vidu recimo da se vlada Aljbina Kurtija nije oglasila po tom pitanju, odnosno da nisu podržali ovo, nisu rekli mi želimo da budemo u Odboru za mir. Štaviše, došlo je saopštenje koje je reklo Kosovo ostaje na evropskom putu, tako da su oni tu diskretno sugerisali da nisu do kraja saglasni sa tim, zato što su Odbor za mir u Evropi svi doživeli kao provokaciju”, objašnjava Gogić.
Poručuje da je sve to pokazatelj da Vašington traži partnere, a da se Priština kandidovala da bude partner.
“I da se onda to nagrađuje. Naravno da će, kada je Osmanijeva pristala da bude deo toga, da dobije nešto za uzvrat. Recimo, prostor za lobiranje za pitanje Albanaca u Preševu. Ona se i oglasila po tom pitanju i podržala tu inicijativu”, dodaje Gogić.
“Beograd se koleba u kom pravcu ide, Priština je nedvosmislena”
SAD su nedavno usvojile i Zakon o Zapadnom Balkanu u kojem ima kritičkih stavova o Srbiji, a Gogić smatra da se ponovo razilazimo.
“Mene ovo podseća na, to su dalekosežna poređenja, ali na situaciju sa početka devedesetih godina, kada je američka administracija, tada Bušova, bila načelno zainteresovana za očuvanje jugoslovenskih okvira, tražila je partnera u Beogradu, nije ga našla i onda je našla partnera na drugim mestima – u Sarajevu i Prištini. Nekada se istorija ponavlja. Opet smo došli u situaciju procepa geopolitičkog, da zapravo Amerika vrlo jasno poručuje – ne želimo ruski i kineski uticaj u Evropi, odnosno na Balkanu, ali i da ne žele da imaju ni strateški dijalog sa Beogradom, ukoliko je on u isto vreme u strateškim odnosima i sa Rusijom”, navodi Gogić.
Poručuje i da se Beograd koleba u kom pravcu da ide – da li smo spremni da ispunimo te uslove koje Amerika postavlja za partnerstvo, ali da se Priština ne koleba i da je nedvosmislena.
“Jedino što preostaje otvoreno pitanje između Prištine i Vašingtona jeste položaj srpske zajednice na Kosovu, zato što Vašington još uvek ima neki obzir prema tome da Srbi imaju zaista probleme na Kosovu i da je potrebna podrška međunarodne zajednice”, navodi Gogić.
Tražiti odlaganje primene zakona o vozilima i boravku
U Prištini 15. marta počinje da se primenjuje zakon o vozilima i boravku, a govoreći o tome postoje li šanse da se taj zakon odloži, Gogić kaže da nijedan zakon nije uklesan u kamenu.
“Dakle, svaki zakon može se promeniti u parlamentu. Mogu da se donesu neki podzakonski akti koji mogu da prilagode stanje. Tako da, to je rešivo. Ako ima volje, to je tehnički i pravno rešivo. Problem je najveći što na Kosovu i dalje nema institucije i ne znamo kada će ih uopšte biti”, navodi Gogić.
Poručuje da nema ni vlade ni parlamenta u Prištini u punom kapacitetu.
“Mislim da bi makar dok se ne razreši ta situacija sa formiranjem institucija trebalo da se suspenduje primena ovog zakona do daljeg, jer vi nemate tamo i dalje institucije u punom kapacitetu koje se mogu baviti tim pitanjima. Veliko je pitanje da li su te institucije uopšte mogle da pokrenu primenu tih zakona kada nemaju legitimitet. Tako da mislim da bi trebalo zapravo da se insistira na tome da se, dok se ne konstituišu nove vlasti na Kosovu, odloži ovo, a onda kada se konstituišu da se traže neka formalno-pravna rešenja da se ublaži negativni efekat koji primena tih zakona možda ima na Srbe na Kosovu i Metohiji”, zaključuje Gogić.
