Vlasti u Prištini sprovode dvomesečnu informativnu kampanju o primeni zakona o strancima i zakona o vozilima sa stranim tablicama. Uporedo sa njom pokreću i pitanje integracije prosvete i zdravstva po sistemu vlade Srbije u svoj sistem. Zakoni, a posebno integracija, direktno se tiču Srba koji na Kosovu žive i izazivaju zabrinutost, hoće li uticati na njihov dalji život i opstanak.
Katarina i Stefan rade u IT sektoru na relaciji Beograd-Priština i obratno. Od 15. marta, Katarina će morati najpre do policijske stanice u Prištini – da se prijavi za boravak – a onda kod svog druga.
“Još uvek nemam tačnu informaciju šta je za nas koji nismo odavde ili nemamo ličnu kartu”, precizira Katarina.
Stefan će imati problem jer pored dokumenta koji izdaju lokalne vlasti, poseduje isprave države Srbije, koje u Prištini ne priznaju. Automobil sa srpskim tablicama neće moći da vozi.
“Stvarno ne želim da menjam ono što piše u mojoj ličnoj karti da bih mogao da vozim auto, i da brišem odakle sam i šta sam. Ako uzmem kosovske tablice, neću moći slobodno da vozim gore, jer ću biti osuđivan samo zbog tablica, a kada dođem sa srpskim tablicama ovde, opet ne mogu da vozim”, ukazuje Stefan.
Katarinin i Stefanov problem biće neuporedovo manji u odnosu na desetine hiljada Srba, njihovih porodica, zaposlenih u srpskom zdravstvenom i obrazovnom sistemu na Kosovu. Premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti hoće da ih postepeno integriše u lokalni sistem. Traži pomoć međunarodne zajednice, koja je integraciju gledala kroz Zajednicu srpskih opština.
Analitičar Isak Vorgučić tvrdi da će Kurti ovog puta probati da ponudi promenjen oblik ZSO.
“On bi se brinuo o zdravstvenom i obrazovnom sistemu, a ne o opštinama. Verovatno će priključiti i kulturne institucije koje do sada nije dirao. Razumljivo je da su Srbi zabrinuti, jer doslovno svaka porodica zavisi od zdravstva i ima decu ili nekoga ko je zaposlen u školskom sistemu”, zaključuje Vorgučić.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju poručila je međunarodnoj zajednici da odlaganje primene zakona o strancima i vozilima do 15. marta ne sme da ostane krajnji rezultat njenog delovanja i istakla da je preteća i zlonamerna najava o integraciji zdravstva i školstva.
“Institucije zdravstva i školstva čine okosnicu opstanka srpskog naroda i predstavljaju samo srce ZSO. S tim u vezi, svaka izjava koja život i opstanak Srba vidi bez ZSO, vrlo je opasna”, ocenjuje direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Aljbin Kurti kaže da će u “integraciji prosvete i zdravstva uzeti u obzir zabrinutosti i savete srpske zajednice na Kosovu”. Lokalni srpski politički predstavnici još nisu reagovali.
Ćutanje među njima, kao i među predstavnicima međunarodne zajednice, odvija se uz dilemu – da li je Kurtijeva inicijativa samo probni balon ili početak kraja poslednjih srpskih institucija na Kosovu.
