Zakon o lokalnim izborima predviđa da se u periodu akreditiranja novinara za praćenje bilo kojih izbornih radnji, oni moraju obratiti CIK i dostaviti joj sva dokumenta koja ona zahteva. Nakon Isteka perioda predviđenog za apliciranje, komisija zaseda i daje prepouruku CIKu za odobrenje akreditacija svim medijima koji su ispunili uslove.
Ove godine, pripremajući se za praćenje izbornog dana, srpski mediji, njih preko 20, predali su uredno potrebnu dokumentaciju CIK-u i dobili preporuke za akreditovanje. Međutim, na 65. redovnoj sednici, CIK je odbila sve medije koji izveštavaju na srpskom jeziku za akreditovanje i time načinila presdan u XXI veku.
Odgovor celokupne medijske scene bio je munjevit. Prvo se oglasilo Udružnje novinara Srbije, koje je o svemu obavestilo Evropsku i Internacionalnu federaciju novinara. Odmah potom reagovala je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija na Kosovu, a onda i Asocijacija novinara Kosova i organizacija Save Journlists, misija OEBS… Pritisak je postao silovit i veoma jak. CIK već sutra donosi odluku da sazove još jednu sednicu i na njoj, ne čekajući razmatranje žalbi, koje su mediji uredno podneli Izbornom panelu za žalbe i primedbe, donosi odluku o odobrenju akreditacija srpskim medijima. Svima sem jednog. Bez akreditacije je ostao medij Kosovo onlajn. Izborni panel odlučuje da usvoji njihovu žalbu i daje preporuku CIK’u da i njima odobri akreditaciju. Za to je ostao još jedan dan, 11. oktobar. Ipak CIK o odluci nije obavestio Kosovo onlčajn, te ovaj medij ostaje bez aklreditacije.
Izvršna direktorka Asocijacije elektronskih medija Kosova Ardita Zejnulahu smatra da su te medijske kuće već registrovane kod Nezavisne komisije za medije čiji su kriterijumi jako visoki, pa njihovu kredibilnost ne treba olako dovoditi u pitanje. Dodaje da je generalno, na Kosovu u poslednje vreme politička klima takva da su napadi na novinare svake vrste učestali. Ovaj događaj, naziva skandaloznim.
„Prava novinara u kampanji uključuju, ne samo nesmetano izveštavanje verujem da se novinari i medijske ekipe uopšte suočavaju s raznim preprekama i bilo je izveštaja o raznim napadima od strane stranačkih aktivista, novinari određenih medija su bili meta zbog činjenice da se politika na Kosovu posljednjih godina razvila na način da politicki eksponenti ciljaju medije po imenu, a zatim militanti tih određenih političkih stranaka često ciljaju novinare i medijske ekipe vrijeđajući ih, i to je veliki problem. Ovakav duh nije postojao ranije, posljednjih godina je sve prisutniji“ rekla je Zejnulahu.
Udruženja novinara Srbije i njegov ogranak na Kosovu prvi su odreagovali na ovu informaciju. Predsednica UNS-ovog ogranka na Kosovu Ivana Vanovac objašnjava kako se sve odigralo i kaže da to što se desilo ukazuje na dublji sistemski problem koji se tiče načina na koji CIK donosi odluke o ovom pitanju, a ovoga puta doneo je političku odluku.
„Imam utisak da taj način na koji je koncipiran i osmišljen rad CIK-a vezano za medije, nije dobar. Zato što ako jedna stranka ima mogućnost da svojom voljom u potpunosti blokira izborni sistem u koji jesu uključeni i mediji, onda znači da tu nešto nije dobro, to ne bi smelo da se dešava“ poručila je Vanovac i podsetila da iako su gotovo svi mediji, sem jednog, na kraju akreditovani, i taj proces naknadnog preinačavanja odluke CIK-a je bio u najmanju ruku čudan.
Miodrag Milićević izvršni direktor NVO Aktiv čiji je zahtev za akreditovanje za posmatranje izbora, takođe odbijen, smatra da su problemi oko funkcionisanja CIK-a bili jasno vidljivi još tokom parlamentarnih izbora održanih u februaru. Ističe da bi i mediji i civilno društvo morali u narednom periodu da postave pitanje selektivne primene zakona od strane CIK-a u procesu akreditovanja i jednih i drugih.
„Ti neki problemi koji su već tada bili vidljivi na nivou funkcionisanja CIK-a, sada su dobili svoj epilog. To se pre svega odnosi na te političke odluke koje su često bile upitne a ponekada čak i kontradiktorne. Ovde je najpre reč o medijima koji nisu akreditovani što je prvi put u istoriji dugoj dvadesetak godina koliko se izbori ovde održavaju“ rekao je Milićević.
Dodaje da kada se ceo izborni proces sada bude zaokružio i završio, mediji i civilno društvo bi trebalo da postave upitnim u široj javnosti odluke CIK-a i selektivna primena zakona kada su mediji u pitanju.
Kada je stigla vest o odbijanju, više medija se ujedinilo i uputilo zajedničko pismo instituciji Ombudsmana na Kosovu. Inicijator ovog poduhvata i autor pisma je Ana Marija Ivković, urednica portala Alternativna. Kaže da ovde sve treba nazvati pravim imenom i najotvorenije reći da je posredi pokušaj zabrane rada celoj jednoj zajednici.
„Ta odluka je bila lepo spakovana u ukrasni papir pod izgovorom da mi kao mediji nismo uspeli da dokažemo da jesmo mediji. To je bio jedan fin način da nam se zabrani da radimo, to tako jeste i to tako treba reći – da je to bio pokušaj da mediji na srpskom nemaju pristup informacijama koje bi inače imali“ smatra Ivković.
Izborni procesi tokom 2025. godine pokazali su koje su slabe tačke u funkcionisanju svih onih institucija koje imaju za zadatak sprovođenje i kontrolisanje poštiovanja Zakona o organizovanju izbora. I te slabe tačke bi za buduće dane, valjalo ojačati. Ardita Zejnulahu daje preporuke kako bi za početak to moglo da se ojača.U međuvremenu preporučuje i medijima da se čvrsto drže svojih principa, kodeksa i preporuka regulatornih tela.
“Preporučila bih institucijama da se na tim koordinacionim sastancima neposredno pre izbora koje održavaju, (barem iz onoga što smo vidjeli u medijima, NKM, CIK, Tužilaštvo sastaju se unapried, malo pre izbora) i dobro je da na tim sastancima detaljnije razmjenjuju informacije, kako se ne bi dogodilo da CIK nema informacije da su srpski mediji na Kosovu licencirani od strane NKM, i da ih NKM monitories njihov sadrzaj, te da posledično ne dođemo do situacije koja se dogodila dva-tri dana prije izbora da srpski mediji na Kosovu nisu akreditovani” kaže Zejnulahu I apostrofira da međuinstitucionalna koordinacija mora biti istinska, a ne samo formalna.
Predstoji drugi krug lokalnih izbora koji se ponavlja u 18 opština. CIK je odlučio da se medijske kuće ponovo prijavljuju za akreditaciju, iako su im one izdate na početku izbornog procesa važeće do 12. decembra ove godine. Vanovac prognozira da će taj deo procesa proteći bez problema prosto zato što neće biti velikog interesovanja kod medija koji izveštavaju na srpskom jeziku za praćenje drugog krua izbora. Ali da sve ovo valja shvatiti ozbiljno i aktivirati nadležne nadzorne orgne kako lokalne tako i međunarodne da ozbiljno shvate ovaj pokušaj diskriminatorskog ponašanja na nacionalnoj osnovi.
„U drugom krugu izbora, eventualno,od teških odluka, jedino može da ih „zaštiti“ nezainteresovanost redakcija iz srpske zajednice za sam izborni dan, jer je jako malo opština sa većinski srpskim stanovništvom u kojima se izbori ponavljaju. Svejedno, ovo se desilo sada i ne sme da se ponovi. Besmisleno je da imamo tolike posmatračke misije, tolike ljude koji navodno nadgledaju rad tih institucija, a da ih mi ne povučemo za rukav, sve bi to prošlo neopaženo“ kaže Vanovac.
Novinari su u proteklom periodu insistirali na svojim pravima, navodeći da su svoje obaveze koje su preuzeli pristajući na praćenje izborne kampanje ispunili. Pored Nezavisne komisije za medije, monitoringom rada medija bavi se i civilno društvo. Milićević naglašava da su mediji tokom kampanje često zloupotrebljeni, te kroz njihove sadržaje provejava govor mržnje koji političari neštedimice koriste. Takođe, upadljivo je da mediji sada gotovo uopšte ne organizuju debate, koje su čak najcenjeniji, najdirektniji nenamešten vid komparativnog predstavljanja kandidata.
„To podrazumeva da vi imate tokom izborne kampanje medije koje političke partije koriste kao platforme da predstave svoju politiku i sve je to u redu do momenta kada dođete u situaciju da se direktno bavite intervencijom zbog jezika mržnje kojije često prisutan u javnosti i sa te straeuvek se postavlja dilema, iz ugla civlnog društva, kada je momenat kada novinar treba da prekine tu atmosferu i postavi pitanje zbog čega se koristi ta uvredljiva retorika i zbog čega često mediji pristaju na to da neko zloupotrebljava vaš prostor i vreme“.
Govoreći o praksi da se mediji zloupotrebljavaju i da im se posredno podmeće neprihvatljiv narativ kroz izjave i saopštenja, Milićević kaže da pored lenjosti i neznanja, postoji još jedan jako bitan faktor koji može da doprinese da medij postane žrtva propagande i neprimerenog govora – faktor autocenzure.
Konačno, pošto je bitka za akreditacije uspešno završena i pošto je utvrđeno da mediji nisu davali povod za preterane kritike tokom kampanje, sam izborni dan je prema proceni Ana Marije Ivković protekao kako kaže „glatko. Ona ipak ukazuju na još jednu za novinare otežavajuću okolnost tokom izbornog procesa, a to je uredba NKM kojom se propisuje način rada i ponašanje medija tokom kampanje, a koja je kako Ivković kaže, bila nejasna.
„Mislim da su novinari na lokalu dali svoj maksimum… I ovoga puta smo, kao i za parlamentarne izbore u februaru mesecu, ponovo bili u situaciji da ne znamo sa sigurnošću šta je u redu objaviti a šta ne. Ovde pričam o instrukcijama Nezavisne komisije za medija na Kosovu. Iako mi kao portali ne podležemo tim stvarima, mi jesmo hteli da imamo u vidu šta je ispravno a šta nije. Mislim da te instrukcije nisu bile u potpunosti jasne i na tome bi ubuduće trebalo da se radi“ kaže Ivković.
Da su mediji dobro odradili svoj posao u prethodna dva meseca, smatra i Ardita Zejnulahu.
„Mislim da su svi mediji vrlo uspješno obavili svoj posao, bez izuzetka, sada naravno, moglo je biti grešaka, čak i određenih propusta, zbog činjenice da sam postupak izveštavanja o izborima od strane medija, posebno onih koji imaju licencu od strane NKM nije jednostavan postupak. To je složen postupak koji zahteva neku vrstu jednakosti predstavljanja političkih stranaka, određenih političkih rasporeda, bilo da se radi o plaćenim ili neplaćenim političkim spotovima, tako da je potrebna vrlo velika organizacija unutar samih medija za praćenje kampanje. Mislim da su mediji na Kosovu pratili kampanju s puno profesionalizma i puno dostojanstva” poručila je Zejnulahu.
Na kraju se postavlja pitanje šta se može uraditi kako bi se ovakve situacije u buduće sprečile. Milićević naglašava da ovo ne sme da se prepusti slučaju i nadi da se CIK ovakva greška neće ponoviti. Prepoporučuje tužbu protiv CIK-a, dubinsko reformisanje institucija koje su zadužene za izborni proces i forsiranje onoga što se pokazalo kao najefikasniji vid rešavanja problema – sinhronog delovanja svih medija i medijskih udruženja, aktivnih na ovom području.
Slobodno, otvoreno i usaglašeno informativno tržište, glavna je odlika demokratskog društva. U njemu mesta za diskriminaciju i izopštavanje jedne zajednice nema. Obezbeđivanje optimalnih uslova za nesmetani rad medija zajednički je zadatak najpre institucija koje moraju da budu primer poštovanja zakona i standarda ravnopravnosti i medija koji svojim besprekornim i korektnim izveštavanjem štite javnost od bilo kakve vrste manipulacije.
