Ustavni sud je ponovo naložio poslanicima Skupštine Kosova da konstituišu novi parlamentarni sastav – koji je rezultat izbora 9. februara – ali ovog puta sa jasnijim uputstvima.
Naloženo im je da konstituišu Skupštinu u roku od 30 dana i izaberu predsednika parlamenta javnim glasanjem, te da se za istog kandidata glasa najviše tri puta.
Ali kada može biti sazvana konstitutivna sednica?
Ne zna se tačno. To bi moglo biti ove nedelje, ili najkasnije sledeće nedelje, u zavisnosti od toga kada Ustavni sud objavi celu presudu.
Konstitutivna sednica ne može biti održana dok Ustavni sud ne objavi celu presudu.
Prema rečima Eugena Cakolija (Eugen Cakolli) iz Demokratskog instituta Kosova, na osnovu dosadašnje prakse, Ustavnom sudu je potrebno najviše jedna do dve nedelje da objavi celu presudu.
„Recimo da ako presuda bude objavljena u sredu, onda se sednica može odmah sazvati u četvrtak i onda se ciklus od 48 sati može nastaviti“, rekao je Cakoli na Kosovskoj televiziji (KTV) 8. avgusta.
Konstitutivnu sednicu Skupštine prvi put je sazvala 15. aprila predsednica Kosova Vjosa Osmani. Od tada, poslanici su održali 54 nastavka ove sednice, koju je vodio predsednik Skupštine Avni Dehari, kao najstariji poslanik novog sastava.
Ustavni sud je saopštio da predsednik Skupštine Dehari nije postupio na osnovu ranije presude suda od 26. juna, dodajući da će sve sednice održane od 27. juna do 26. jula „biti proglašene nevažećim“.
Prema Poslovniku Skupštine, predsednik konstitutivne sednice je odgovoran za nesmetan tok sednice, a očekuje se da će Dehari sazvati sednicu čim Ustavni sud objavi celu presudu u Službenom glasniku.
Kako je odluka primljena?
Odluku su pozdravile stranke koje su bile u opoziciji prošlog mandata, ali ju je kritikovala pobednička stranka na izborima, Pokret Samoopredeljenje.
Samoopredeljenje je odluku nazvalo proizvoljnom, a Demokratska partija Kosova (DPK) i Demokratski savez Kosova (DSK) nazvali su je ustavnom i demokratskom pobedom, dok je Alijansa za budućnost Kosova (ABK) govorila o svrgavanju diktature.
Prema Samoopredeljenju, objava Ustavnog suda „predstavlja opasno odstupanje od njegove ustavne uloge“ i „suprotna je osnovnim principima vladavine prava i podele vlasti“.
Poslanica Samoopredeljenja i vršilac dužnosti ministra pravde Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu), rekla je na konferenciji za novinare 10. avgusta da je „objava Ustavnog suda ozbiljna zabrinutost, jer je to flagrantno kršenje ovlašćenja Ustavnog suda“.
Na pitanje da li će njena stranka poštovati odluku, Hadžiju je rekla: „Kakve će biti naše akcije nakon ove objave, nakon presude, razumećete kada dođe vreme.“
Lider DPK Memlji Krasnići (Memli Krasniqi) rekao je da ova odluka Ustavnog suda potvrđuje stav njegove stranke da je pokret Samoopredeljenje „držao Skupštinu Republike Kosovo kao taoca, namerno i planirano blokirajući njeno funkcionisanje zbog uskih vladinih interesa, postupcima potpuno van Ustava“.
Lider DS Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) pozdravio je odluku Ustavnog suda, nazvavši je „velikom pobedom demokratije“.
Ardijan Đini (Ardian Gjini) iz ABK rekao je da je odlukom Ustavnog suda „demokratija pobedila, diktatura je svrgnuta“.
Šta se očekuje od pune presude?
Očekuje se da će puna presuda Ustavnog suda, pored toga što će otvoriti put za konstitutivnu sednicu koja će se održati sledećeg dana, razjasniti više stvari.
Verovatno će takođe odgovoriti na sada povučeni zahtev predsednice Kosova Vjose Osmani, o tome šta bi se desilo ako Skupština Kosova ne bude konstituisana do 26. jula – roka koji je sud prethodno odredio presudom.
U svojoj prethodnoj presudi, koju su poslanici ignorisali, Ustavni sud nije naznačio pravne posledice takvog nepoštovanja.
Ustavni sud sada može da ukaže kakve će biti posledice ako poslanici ponovo ignorišu 30-dnevni nalog za formiranje nove Skupštine.
„Iako je predsednica povukla zahtev, Ustavni sud ima zakonsko pravo da ga preispita, jer je jasno da je ovo pitanje od javnog i ustavnog interesa“, rekao je Cakoli.
Cakoli je rekao da politički akteri neće ispoštovati te rokove, jer im „nedostaje političke volje da pronađu rešenje, a ne zato što ne poznaju procedure“.
„Stranke će nastaviti da krše rokove sve dok sud jasno ne navede kakve će biti posledice za poslanike i Skupštinu, u slučaju daljih neuspeha“, rekao je on.
Ko ima koliko glasova?
Čitava ova kriza koja traje nekoliko meseci dolazi kao rezultat nedostatka političkog dogovora parlamentarnih stranaka, jer nijedna stranka nije osvojila većinu da bi samostalno vladala.
Pokret Samoopredeljenje aktuelnog premijera Aljbina Kurtija (Albin Kurti) osvojio je 48 mesta, a ostale parlamentarne stranke su odbile da glasaju za njegovu kandidatkinju za predsednika Skupštine, čije imenovanje zahteva najmanje 61 glas.
Dok Samoopredeljenje insistira da je Aljbuljena Hadžiju dostojan kandidat, neke od najvećih parlamentarnih stranaka, kao što su DPK, DSK i ABK, isključuju je kao osobu koja „izaziva razdor“.
DPK je na izborima bio drugi sa 24 mesta, DSK treći sa 20, a slede Srpska lista – najveća srpska stranka na Kosovu sa 9, i koalicija ABK i Socijaldemokratske inicijative, sa 8.
Još 11 mesta u Skupštini je za manjine.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
