Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi Blagu Mariju, praznik posvećen Mariji Magdaleni. Svetica je veoma poštovana, posebno među ženama. Postala je verna sledbenica Isusa Hrista tokom njegovog zemaljskog života. Pravoslavna crkva smatra je ravnom apostolima.
Marija Magdalena bila je rodom iz gorskih krajeva Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U mladosti je bila grešnica, ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi. Nakon Hristovog vaskrsenja, Marija Magdalena i sama postaje propovednica, putuje i u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objavi Hristovo vaskrsenje. Postoji verovanje da nam je od nje ostalo farbanje crvenih jaja za Vaskrs. Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova, i tu je nakon nekog vremena umrla.
Njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad, gde je sahranjena u njoj posvećenom ruskom hramu. Blaga Marija spada u nepokretne praznike i, iako nema “crveno slovo” u crkvenom kalendaru, tog dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku ništa ne radi u kući niti u polju, da se svetica ne bi uvredila.
Za praznik Blage Marije vezani su razni običaji i verovanja, a jedan od njih jeste da se izbegavaju teški fizički poslovi, te da se dan provede u miru, odmoru i molitvi.
Marija Magdelena se u pravoslavnom svetu smatra za veliku zaštitnicu žena. Veruje se da na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih neće odbiti. Prema narodnom verovanju, bila je sestra Svetog Ilije pa su zato moguće vremenske nepogode, grmljavinu i grad, a u narodu kaže da “brat i sestra razgovaraju”.
