Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom je, u ime građana Srbije, izrazio saučešće porodicama bošnjačkih žrtava u Srebrenici i izrazio uverenje da se sličan zločin nikada više neće ponoviti.
Predsednik Aleksandar Vučić je u objavi na mreži Iks, povodom 30 godina od zločina u Srebrenici, istakao da ne možemo promeniti prošlost, ali da moramo promeniti budućnost.
“Ponosan sam što sam 2015. otišao u Potočare”
Vučić je rekao da je ponosan što je pre deset godina otišao u Potošare, naglasivši da je time iskazao poštovanje prema žrtvama uprkos svim pritiscima i napadima koje je tada trpeo.
Vučić je, odgovarajući na pitanje da prokomentariše to što niko nije odgovarao za napad na njega u Potočarima 2015. godine i što se napadi na njega nastavljaju, rekao da je to logično jer ti napadi dolaze iz regiona gde smeta Srbija koja raste, napreduje, koja neće da se ponižava i koja neće da kleči pred svima i da se izvinjava svemu i svačemu.
Linta: Srbija da osnuje Međunarodnu komisiju za istraživanje stradanja Srba i Bošnjaka u Srebrenici
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta predložio je danas da Srbija osnuje Međunarodnu komisiju za istraživanje stradanja Srba i Bošnjaka u srebreničkoj regiji od 1992-1995 godine, a kako je rekao cilj te Komisije bi bio da se na objektivan i nepristarasan način utvrdi istina o Srebrenici.
„Jedno od ključnih pitanja jeste da se konačno utvrde tačne činjenice koliko je Bošnjaka streljano nakon što su zarobljeni a koliko je njih poginulo u borbi sa Vojskom Republike Srpske i međusobnim sukobima između 11. i 31. jula 1995. godine“, rekao je Linta, navodi se u saopštenju Saveza Srba iz regiona.
On je istakao da je Haški tribunal nije bio zainteresovan da potpuno i tačno utvrdi činjenično stanje.
„Očigledno je da je Haški tribunal doneo niz presuda protiv članova vojnog i političkog rukovodstva Republike Srpske a da nije imao nijednu utvrđenu važnu činjenicu. Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine doneo odluku da je u Srebrenici počinjen navodni genocid, prije svega, na osnovu čitavog niza političkih presuda koje je doneo Haški tribunal protiv Srba, a koje nisu zasnovane na dokazima i činjenicama već na pretpostavkama i lažnim iskazima svedoka“, naveo je Linta.
Dodao je i da Haški tribunal nije dokazao da su pogubljenja muslimanskih ratnih zarobljenika bila genocid odnosno da su zločini u Srebrenici izvršeni sa genocidnim namerama.
„U pitanju je ratni zločin koji je počinjen iz osvete zbog masovnog stradanja srpskih civila i zarobljenih srpskih boraca na području Srebrenice i šire. Zarobljeni muslimanski borci nisu streljani zbog nacionalne, etničke ili vjerske pripadnosti već zato što su tretirani kao neprijatelji koji su počinili masovne zločine nad Srbima od proljeća 1992. do 1995. godine. Potpuno je jasno da je u pitanju ratni zločin a ne genocid“, poručio je Linta.
Opština Severna Mitrovica: Komemorativni skup povodom 30. godišnjice zločina u Srebrenici
Skupština opštine Severna Mitrovica, saopštila je, da danas u 11 časova organizuje komemorativni skup povodom 30. godišnjice zločina u Srebrenici.
Kurti, sa delegacijom prisustvuje centralnoj ceremoniji u Memorijalnom centru Potočari
U delegaciji su i vršilac dužnosti ministarke spoljnih poslova i dijaspore Donika Gervala, kao i treća zamenica premijera Emilija Redžepi, predstavnica bošnjačke zajednice na Kosovu.
Haški tribunal i sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj osudili su do sada 47 osoba na više od 700 godina zatvora za zločine počinjene u Srebrenici, uključujući i doživotne kazne Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.
Evropski parlament je 2009. godine proglasio 11. jul danom sećanja na Srebrenicu, dok je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja 2024. donela rezoluciju kojom se taj datum proglašava Međunarodnim danom refleksije i komemoracije genocida u Srebrenici, sa 84 glasa “za”, 19 “protiv” i 68 uzdržanih.
Godinu dana ranije, krajem jula 2024, Vlada Kosova je usvojila odluku kojom je 11. jul proglašen „Danom sećanja na genocid u Srebrenici“. Premijer Kurti tada je odluku nazvao „plemenitom i prikladnom akcijom radi očuvanja istine i mira“.
Pored komemoracija u Potočarima i tradicionalnog „Marša mira“, dan nakon centralnog skupa biće služen i parastos u Zalazju za Srbe ubijene na Petrovdan 1992. godine u okolini Srebrenice.
