Veliki deo sadržaja na platformama za komunikaciju – uključujući dokumenta, objave, saopštenja, obaveštenja, kao i druge relevantne informacije – dostupan je na srpskom jeziku, čime se u velikoj meri omogućava pristup informacijama svim građanima bez obzira na jezik kojim govore, pokazala je analiza zvaničnog sajta i društvenih mreža Ustavnog suda Kosova. Ipak, uočene su i određene jezičke anomalije koje se ogledaju u neujednačenoj praksi u pojedinim kategorijama sajta, te digitalnih kanala komunikacije – pojedini sadržaji sadržaji nisu prevedeni.
Na problem sistematskog kršenja Zakona o upotrebi jezika na Kosovu ukazuje se godinama, ali on i dalje opstaje uprkos pravnom okviru koji garantuje ravnopravnu upotrebu srpskog i albanskog jezika. S tim u vezi, nevećinske zajednice, u ovom slučaju one koje se sporazumevaju srpskim jezikom, ostaju uskraćene za ključne informacije. Ovo je konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije za Kosovo za 2023. godinu, gde se u više tačaka ukazuje na ovaj problem.
Stoga, NGO Aktiv, Radio Kim, Nova društvena inicijativa (NSI) i Radio Goraždevac, nastavljaju kampanju javnog zagovaranja sa ciljem da se institucije podstaknu na rešavanje ovog višegodišnjeg problema. Ove nedelje u fokusu je Ustavni sud Kosova, institucija čiju smo praksu analizirali u dva segmenta: kroz primere dobre i loše prakse. Nakon uvida u njihov zvanični sajt i društvene mreže, konstatovali smo da je za razliku od naših prethodnih analiza u kojima smo ukazali na brojne jezičke probleme i propuste, ova institucija u znatno većoj meri ispoštovala pravne norme Zakona o upotrebi jezika.
Ustavni sud Kosova je najviša pravosudna instanca i zadužen je za tumačenje Ustava i ocenu ustavnosti zakona, akata i odluka svih drugih institucija. Kao takav, ima obavezu da svojim radom odražava temeljna ustavna načela, uključujući i princip jezičke ravnopravnosti. Puno poštovanje jezičkih normi od strane Ustavnog suda posebno je važno jer se ova institucija bavi pitanjima koja direktno utiču na prava građana, institucionalnu odgovornost i funkcionisanje pravnog poretka, te transparentnost, pristupačnost i poverenje javnosti u njegov rad ne mogu biti u potpunosti ostvareni ukoliko deo građana nema ravnopravan pristup informacijama na svom jeziku.
Stoga je od suštinske važnosti da sve informacije – uključujući presude, saopštenja, obaveštenja, odluke, kao i digitalni sadržaj na sajtu i društvenim mrežama budu sinhronizovane i dostupne na oba službena jezika. Time ne samo da se ispunjavaju zakonske obaveze, već se i jača legitimitet i inkluzivnost institucije u multietničkom društvu.
Primeri dobre prakse
Sajt
Početni deo sajta Ustavnog suda Kosova predstavlja primer dobre prakse kada je u pitanju poštovanje jezičkih prava i normi. Njegov deo namenjen korisnicima srpskog jezika je pregledan, čitljiv i funkcionalan, sa jasno prikazanim kategorijama i dokumentima. Posebno je značajno što su sve informacije dostupne na srpskom jeziku identične onima koje se nalaze u albanskoj verziji sajta, čime se osigurava ravnopravan pristup građanima koji se sporazumevaju na oba zvanična jezika.
Sudije
Kategorija “Sudije” takođe predstavlja primer dobre prakse, s obzirom da su u oba dela (srpskom i albanskom) identične informacije.
Organogram
U ovoj kategoriji je takođe usklađena jezička norma u oba dela sajta. Identična situacija je i sa kategorijom “Zgrada suda”.
Istorijat
Ova kategorija u srpskom delu sajta precizno je prevedena, bez pravopisnih i jezičkih grešaka. Istovremeno, sadržaj ove sekcije u potpunosti odgovara onom na albanskom jeziku. Identična je situacija i sa kategorijama “Kompetencije”, “Unutrašnji pravilnici”, “Uredba pravne jedinice”, kao i sa informacijima o biblioteci Ustavnog suda.
Odluke
U ovoj kategoriji evidentirano je da su svi dokumenti uredno priloženi na oba službena jezika – srpskom i albanskom. Takođe, korisnicima je omogućeno preuzimanje odluka na jeziku po izboru. Ujedno, funkcionalnosti pretrage i korišćenja filtera su u potpunosti prevedene i prilagođene na oba jezika.
Statistika
Deo koji na kojem je prikazan grafikon koji se tiče statističkih tabela, uredno je preveden na srpski jezik.
Publikacije: U kategoriji “Publikacije” uočeno je da su svi priloženi dokumenti – uključujući informativne biltene, godišnje izveštaje, strateške planove i praktične vodiče uredno dostupni na
oba službena jezika, srpskom i albanskom.
I ovde je ustanovljeno da je dosledno primenjena jezička norma, te su sve objave dostupne na oba službena jezika – srpskom i albanskom. Identična situacija je i sa kategorijom u kojoj se nalaze kontakt informacije, kao i sa priloženim linkovima koji vode ka ostalim institucijama Kosova, međunarodnih organizacija i Ustavnih sudova u svetu.
Zapošljavanje: Analizom ove kategorije utvrđeno je da je u potpunosti ispoštovana jezička norma – sve informacije su identične i dosledno prezentovane na srpskom i albanskom jeziku. Pored aktuelnih oglasa i informacija, i arhivirani dokumenti su uredno dostupni na oba službena jezika.
Primeri loše prakse
Ustavni sud: Iako su svi priloženi dokumenti u ovoj kategoriji naslovljeni i na srpskom, njihov sadržaj je zapravo na albanskom jeziku.
Ustav: Jedan od primera loše prakse na sajtu Ustavnog suda Kosova odnosi se na dokument Ustava Kosova, koji je u delu sajta na srpskom priložen na albanskom jeziku. Ista situacija je i sa Zakonom o Ustavnom sudu.
Unutrašnji pravilnici: Još jedan primer negativne prakse uočen je u kategoriji „Unutrašnji pravilnici“, gde su dokumenti formalno naslovljeni na srpskom jeziku, ali je njihov sadržaj u potpunosti na albanskom. Identičnu situaciju beležimo i u kategorijama “Uredba pravne jedinice23”, “Smernice o praksi24” i “Etički kodeks25”.
Video
Kod ukupno pet priloženih video materijala sadržaj je isključivo na albanskom jeziku, dok su njihovi naslovi dostupni na srpskom. U pojedinim slučajevima gde su titlovi obezbeđeni, oni su dostupni isključivo na engleskom jeziku, dok titl na srpskom jeziku nedostaje.
Formular za zapošljavanje
Primer negativne prakse uočen je i u priloženom formularu za zapošljavanje. Osim što je naslovljen na srpskom jeziku, čitav sadržaj dokumenta je na albanskom.
Društvene mreže
Fejsbuk: Na zvaničnom profilu institucije na društvenoj mreži Fejsbuk, naziv stranice je naveden isključivo na albanskom jeziku. Ipak, analizom objava i aktivnosti u formi pisanih sadržaja, utvrđeno je da su sve informacije dosledno priložene na oba službena jezika – srpskom i albanskom. Takođe, na samom profilu jasno je naznačeno da su u upotrebi oba jezika.
Sa druge strane, primer loše prakse uočen je u vezi sa video sadržajem. Od ukupno 11 dostupnih klipova na ovoj platformi, samo dva sadrže prevod na srpski jezik, dok su ostali isključivo na albanskom, bez obezbeđenih titlova ili sinhronizacije.
Youtube: Analiza sadržaja na zvaničnom YouTube kanalu pokazuje da je praksa dvojezičnosti prisutna, ali ipak nedosledna. Određeni video materijali imaju obezbeđen prevod ili titlove na oba službena jezika, dok su drugi sadržaji dostupni isključivo na albanskom.
X: Analizom naloga Ustavnog suda na društvenoj mreži Iks (X) utvrđeno je da se komunikacija odvija isključivo na engleskom jeziku. Naziv profila, opisi aktivnosti, kao i svi priloženi sadržaji napisani su na engleskom, bez upotrebe srpskog ili albanskog jezika.
Zašto je ovo važno?
Kao što smo u prethodnim analizama ukazali da je sistematsko zanemarivanje srpskog jezika u kosovskim institucijama ozbiljan problem, ovaj nastavak naše kampanje pokazuje da postoje primeri i dobre prakse. Institucije, poput Ustavnog suda Kosova, u velikoj meri mogu obezbediti jednak pristup informacijama od suštinskog značaja na oba službena jezika. Istovremeno, analiza ukazuje i na postojanje određenih jezičkih anomalija i nedoslednosti koje se lako mogu otkloniti dodatnim angažovanjem, kako bi komunikacija bila u potpunosti usklađena sa zakonskim standardima.
Zakon jasno propisuje da su albanski i srpski ravnopravni zvanični jezici na Kosovu, te da se sa
višegodišnjom praksom ignorisanja ovog problema i ćutanjem na kontinuirano kršenje jezičkih
prava, građanima srpske nacionalnosti i drugih nevećinskih zajednica koje se oslanjaju na
informacije dostupne na srpskom jeziku uskraćuju Ustavom i zakonima garantovana prava na
jednak pristup informacijama od javnog značaja.
Zato je važno da se umesto prakse korišćenja usluga neprofesionalnih prevodilaca ili Google prevoda, ista zameni kvalifikovanim prevodiocima koji će osigurati kvalitetan i nedvosmislen prevod sadržaja na srpskom jeziku. Uspostavljanjem funkcionalnog sistema prevoda, obezbediće se nesmetan pristup informacijama od javnog značaja. Još važnije, insititucije će u praksi dokazati svoju posvećenost punom poštovanju ne samo jezičkih, već i osnovnih ljudskih prava, poput onog nevećinskih zajednica koje je garantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima.
Važno je istaći i da primer dobre prakse u pogledu poštovanja jezičke ravnopravnosti često dolazi upravo iz nevladinog sektora. Brojne organizacije civilnog društva, uprkos ograničenim resursima i višestruko manjim budžetima u poređenju sa kosovskim institucijama, uspevaju da sve svoje aktivnosti, publikacije i digitalne sadržaje redovno objavljuju na tri jezika – albanskom, srpskom i engleskom. Ova činjenica jasno pokazuje da prepreke u obezbeđivanju jezičke jednakosti nisu isključivo pitanje kapaciteta, već volje i institucionalne posvećenosti. U tom smislu, kosovske institucije, uključujući Ustavni sud, raspolažu sa dovoljno sredstava i mogućnosti da obezbede pravovremen i kvalitetan prevod svih sadržaja na srpski jezik. Time bi dodatno osnažile poverenje građana i unapredile inkluzivnost u javnoj komunikaciji.
Stoga ohrabrujemo Ustavni sud da, uz postojeće brojne sadržaje koji su već prevedeni na srpski jezik, ovu praksu dosledno primeni u celosti i time postavi standard i primer – kako bi druge institucije mogle da slede isti pristup.
I ovog puta pozivamo Kancelariju premijera da izbegne političku retoriku bez stvarnih rezultata, napusti princip deklarativnog zalaganja za poštovanje prava nevećinskih zajednica, te da naloži institucijama da usklade jezičke norme na svim zakonski propisanim nivoima.
Istovremeno, još jednom apelujemo na Kancelariju poverenika za jezike da otpočne primenu zakonskih propisa u okviru svojih nadležnosti. To uključuje izgradnju institucionalnog okruženja koje poštuje ustavne i zakonske obaveze, kao i zaštitu, promociju, očuvanje i sprovođenje jezičkih prava svih građana Kosova.
Još jednom ohrabrujemo sve građane da se aktivno uključe u ovaj proces i prijave sve uočene jezičke nepravilnosti nadležnim institucijama, poput Kancelarije poverenika za jezike ([email protected]) i kancelarije Ombudsmana ([email protected]). Takođe, i ovog puta pozivamo sve da, ukoliko naiđu na određene jezičke anomalije, kontaktiraju NVO Aktiv ([email protected]), i time nam se priključe u apelu nadležnim institucijama na poštovanje zakonski propisanih normi.
Izvor Kim
