• Početna>
  • Vesti>

NETAČNO:  Šuga se leči, a ima li leka neprofesionalcima u medijskom poslu?

Foto: Ilustracija Shutterstock

Portal dnevnog lista „Politika“ sa istoimenim nazivom  objavio je 26. marta na svom sajtu vest  pod naslovom „Na fakultetima se pojavila šuga” . Kako navode, prema nezvaničnim informacijama, ova zarazna bolest pojavila se na fakultetima koji su u višemesečnoj blokadi.

Foto: Printscreen vesti na portalu Politika

“Kako je zbog blokada zabranjen ulaz svima, osim pristalicama blokada, pa čak i osoblju koje se stara o higijeni, došlo je do pojave šuge” tvrdi se u ovoj vesti.

Vest su preneli i mnogi portali, među kojima NSuživo, Kurir, Informer, 24 sedam….

Neposredno nakon objavljivanja ove vesti, a ba zahtev građana, Zavod za javno zdravlje Beograd je izašao u javnost sa informacijama da “broj prijavljenih obolelih od šuge u ovom periodu ne odstupa od broja slučajeva ovog oboljenja registrovanih u istom periodu prethodne godine (111)”.

Takođe, iz Zavoda su građane uputili da se o načinima prenošenja kao i o aktuelnom broju zaraženih na području grada,  informišu putem zvaničnog sajta.

Isti odgovor – da nema nikakvih naročitih promena u broju registrovanih zaraženih osoba, dobio je i list Danas.

Pretragom vesti na portal Politike nismo uspeli da pronađemo i zvaničnu informaciju Zavoda za javno zdravlje kojom se demantuje vest da je “šuga” na fakultetima.

Odgovornost medija u pogledu zaštite građana od bilo kakve informacije koja potencijalno može izazvati paniku u javnosti je od neprocenjivog značaja.

Sa druge strane, neproverena informacija ove vrste, targetira određenu grupaciju ljudi što je po svim važećim novinarskim kodeksima nedopustivo.

Procedura za pisanje vesti ili objavljivanje informacija ovog tipa je, kako smo se uverili tokom perioda pandemije, prilično jednostavna. Ukoliko do medija dođe informacija da se sumnja  kako se na pojedinim mestima ili  među pripadnicima određene zajednice pojavila infektivna bolest koja po svojoj transmisionoj  prirodi, može da ugrozi šire područje i širu zajednicu, prvi zadatak medija je da dođe do istinitih podataka. U ovom slučaju, te podatke su bez problema dobili čak i građani jer su rukovođeni opštom informisanošću, znali da za podatke treba da se obrate relevantnim nadležnim institucijama. U ovom slučaju to su Zavod za javno zdravlje grada Beograda, infektivna odeljenja sekundarnih ili tercijarnih zdravstvenih ustanova ili Institut za javno zdravlje Srbije “ Dr Milan Jovanovic Batut”.

Objavljivanje neproverenih i nezvaničnih informacija trebalo bi izbeći po svaku cenu, a ako se već i desi da je takva informacija objavljena, onda je medij u obavezi da objavi i zvanične informacije kada one budu poznate.

Pročitaj još