Kako da se izborimo za informacioni kiseonik, kada udišemo dezinformacije?
Piše: Jelena L. Petković
Dezinformacije su neistine sa podlom namerom. Onaj ko ih plasira, ima cilj da slaže, prevari, prikrije, zataška ili navede na pogrešan zaključak.
Ujedinjene nacije kažu – „dezinformacija je netačna, lažna ili obmanjujuća vest koja se namerno širi da prevari i načini ozbiljnu štetu. Mogu je širiti državni ili nedržavni činioci, a može uticati na širok spektar ljudskih prava“.
Sa posebnim osvrtom na društvene mreže, odavno prepoznate kao poligon za širenje dezinformacija, UNHCR ukazuje na više tipova dezinformacija, između ostalih: izmišljen i manipulisan sadržaj, senzacionalističke naslove ili populističke „klikbejtove“, komentare predstavljeni kao činjenice i lažne profile, lažni kontekst i propagandu, sadržaj koji se zloupotrebljava za upravljanje stavovima, vrednostima i znanjem.
New Media & Society, američki akademski časopis koji pokriva oblast sociologije, medija i komunikacije, u istraživačkom članku iz 2023. godine, podvlači i da dezinformacije kruže na društvenim medijima kroz kampanje obmana na više načina, uključujući i: astroturfing, teorije zavere, kulturne ratove, eho sobe, lažne vesti, propagandu, pseudonauku i glasine.
UNHCR dodaje da sve veća dominacija veštačke inteligencije (AI) donosi nove oblike dezinformacija, a izrazom „sintetički medij“ označavaju veštačke proizvodnje, manipulacije i izmene podataka i multimedija automatizovanim sredstvima, posebno AI algoritmima, sa ciljem dovođenja u zabludu ili promene izvornog značenja.
„Strahuje se da bi sintetički mediji mogli dati ‘super pogon’ lažnim vestima, širenju dezinformacija i nepoverenju prema stvarnosti“, ističe UNHCR.
Zagađenje informacija, podseća UNDP, utiče na sposobnost građana da donose odluke: „Dezinformacije, greške i zlonamerne informacije, zajedno sa rastom govora mržnje i propagande, naročito u onlajn prostoru, podstiču socijalne podele“.
„U pandemiji dezinformacija, mediji pružaju protivotrov – proverene, naučno i na činjenicama zasnovane vesti i analize“, ocenio je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš.
Građani znaju
Na sveopštu zagađenost javnog prostora dezinformacijama ukazuje podatak da je čak 87,5% ispitanika u okviru najnovije analize „Mediji i dezinformacije: perspektiva građana“, koju su sproveli KoSSev, Radio Kim i Radio Goraždevac, kazalo da je primetilo dezinformacije u medijima. Samo 12,5% smatra da ih nije primetilo.
Kao najvećeg raspršivača dezinformacija, skoro trećina ispitanika – 31,3%, navela je društvene mreže, a više od četvrtine 26,4% smatra da su to internet portali. Tradicionalni mediji, televizija (25,2%) i štampa (12,3%), takođe su loše ocenjeni.
Od ukupnog broj ispitanika, 87,5% je odgovorilo da dezinformacije veoma utiču na javno mnjenje i društvo u celini.
„Dezinformacije loše utiču na psihu čoveka, stvaraju osećaj nesigurnosti i neizvesnosti. Ukoliko su te dezinformacije, a najčešće jesu, protkane unošenjem panike, izazivanjem straha, remete svakodnevno funkcionisanje pojedinca u različitim aspektima njegovog života, uključujući prijatelje, kolege i porodicu“, istakla je u analizi profesorka dr Jelena Lj. Minić, psiholog i sistemski porodični psihoterapeut iz Kosovske Mitrovice.
Najveća posledica dezinformacija i širenja lažnih vesti, dodala je dr Minić, je upravo da se građanstvo dovodi u zabludu:
„I do tačke kada ne veruje ni proverenim informacijama, odnosno počinje da sumnja u sve što mu se plasira“.
„Dezinformacije, koje nisu ništa drugo do laži, stvorene su da bi prikrile neke anomalije društva. Ističući određene pseudovrednosti, oni koji ih plasiraju rade to sa namerom da prikažu neku iracionalnu stvarnost, a sve u nameri da prikriju pravo stanje stvari. Smaram da se na taj način nagomilavaju anomalije u društvu, a njihovo razotkrivanje često dovodi do burnih reakcija u društvu. Najopasnije su one koje se tiču korupcije zbog koje se dezinformacije najčešće i plasiraju“, kazala je Ana Kostić, profesorka srpskog jezika i književnosti iz Gračanice.
Smatra da „najveći broj dezinformacija plasiraju vladajuće partije, bilo da su kosovske ili srpske“.
„U cilju da zataškaju pravo stanje stvari, realnost prikazuju na način koji im obezbeđuje opstanak na vlasti“, dodala je profesorka Kostić.
„Najveći izvor dezinformacija su tabloidi, neki portali, režimski mediji i u Beogradu i u Prištini, i nekredibilni profili na društvenim mrežama“, ocenio je Saša Petrović, nastavnik engleskog jezika iz Goraždevca.
Primera je dodao, mnogo. Sa dezinformacijama se, kako je istakao, veoma često susreće i u privatnom životu i profesionalnom radu:
„Imamo one koji sebe nazivaju medijima, a veoma ostrašćeno iznose informacije koje utiču na kvalitet života, naše porodice, radno mesto i zajednicu. Postoje situacije kada te dezinformacije dovode do uznemirenja zajednice i utiču na međuetničke odnose“, istakao je Petrović.
„Širiti istinu, kakva je, takva je“
U anketi u okviru istraživanja je učestvovalo 80 osoba, Srba koji žive na Kosovu. Da svakodnevno prati vesti kazalo je 80%.
Ispitanici su pokazali visok stepen odgovornosti prema javnom prostoru, odnosno da se pridržavaju osnovnog koraka u sprečavanju širenja dezinformacija – proveri, pa podeli.
Većina, 61,3% kaže da proverava tačnost podataka pre nego što ih dalje podeli.
Porodica i prijatelji su najvažniji fakt-čekeri. Gotovo dve trećine, 62,5% ukazalo je da kada naiđu na vest za koju sumnjaju da je dezinformacija, prvo je proveravaju sa porodicom i prijateljima.
Blizu četvrtine, 22,5% jednostavno ignoriše takve vesti. Istovremeno, 8,8%, odgovorilo je da takve vesti prijavljuje platformama.
„Ježim se“, spontano je odgvorio jedan ispitanik na pitanje – „šta radite kada naiđete na dezinformaciju?“
Čak 90% smatra da građani mogu doprineti borbi protiv poremećaja u integritetu informacija, a blizu polovine (44,4%) da to mogu učiniti prijavljivanjem lažnog sadržaja. Sličan procenat (44,3%) označilo je medijsku pismenost kao rešenje.
Kada je reč o medijima, građani su ocenili da mediji doprinose borbi protiv dezinformacija profesionalnim radom i poštovanjem etičkog kodeksa novinara.
„Širiti istinu kakva je, takva je“, podvukao je lako rešenje, jedan od ispitanika.
Podrivanje sistema informisanja
Analiza pokazuje i da dominantni broj ispitanika ima poverenje u lokalne medije na srpskom jeziku na Kosovu, te da njih vidi kao nekog ko je važan zid odbrane od dezinformacija.
Čak 83% ispitanika kazalo je da se u potrazi za vestima, odlazi na njihove portale i stranice tih medija na društvenim mrežama.
Medijska pismenost je temelj borbe protiv dezinformacija, a odgovorni mediji i integritet lokalnih novinara i medijskih kuća, prva linija odbrane.
Rezultati ove analize ukazuju na kompletno podrivanje sistema informisanja, ogromnu sveprisutnost dezinformacija u životima građana, opadanje poverenja u tradicionalne medije i zagađenost društvenih mreža.
Ali takođe pokazuje svesnost opasnosti od dezinformacija i poverenje u uglavnom u lokalne medije. Ovo se može objasniti i činjenicom da su upravo ti mediji i novinari „bliži vestima“, a takođe i njihove komšije.
Naznačavaju i ogroman uticaj na život i donošenje odluka građana. Iako veliki broj građana razume važnost medijske pismenosti i pokušava na dnevnom nivou da se izbori sa poplavom dezinformacija, jasno je da u tome ne mogu sami.
Kao savet za borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti, Saša Petrović, preporučio je finski model:
„Da mediji i društvo, institucije i obrazovni sistem, pokrenu ozbiljnu kampanju promovisanja medijske pismenosti. Zalažem se da pismenost bude izborni predmet u obrazovanju u našim osnovnim školama“.
Neophodna podrška lokalnim medijima
Zaključi ove analize, poklapaju se rezultatima studije „Efikasno suprostavljanje dezinformacijama: vodič za politiku zasnovan na dokazima“, Karnegijeve zadužbina za međunarodni mir (CEIP) iz januara 2024. godine.
Kao prva tačka odbrane u toj studiji navodi se podrška lokalnom novinarstvu.
„Postoje snažni dokazi da je pad lokalnih medijskih kuća, naročito novina, erodirao građanski angažman, znanje i poverenje – pomažući dezinfomracijama da se razumnožavaju“, navedeno je u studiji.
Na drugom mestu je – obrazovanje o medijskoj pismenosti.
Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš, rekao je i da „borba protiv dezinformacija zahteva trajne investicije u izgradnju društvene otpornosti, medije i informacionu pismenost“.
Zato je kontinurana i veća podrška lokalnim medijima na srpskom jeziku neophodna je za borbu protiv dezinformacija. Lokalnom medijima bi trebalo pomoći da povećaju svoje kapacitete za ovu ulogu od izuzetnog javnog interesa, a takođe bi bilo važno da ta sredstva budu dugoročna.
Obrazovanje o integritetu informacija i medijskoj pismenosti trebalo bi da bude uključeno u osnovne i srednjoškolske programe nastave, a novinari i mediji uključeni u trening i obuku budućih pedagoga o medijskog pismenosti i integritetu informacija.
Od izuzetne važnosti je i da institucije i organizacije budu svesne važnosti javnog interesa i rade u skladu sa najboljim praksama i preuzetim obavezama OEBS-a i Saveta Evrope, uključujući preporuke predstavnika OEBS-a za slobodu medija.
Institucije i organizacije da ne sprovode diskriminacione politike i prakse, da ogovaraju svim i jednako tretiraju sve novinare i medije, i obezbede dostupnost podataka jednako svima. Posebno je važno da se za medije na srpskom jeziku obezbede informacije na srpskom, omogući jednak pristup svim informacijama, kao i pravovremena komunikacija sa donosiocima odluka.
Sve institucije trebalo bi da sarađuju sa novinarima u promociji medijske pismenosti. U suprotnom, pitanje je trenutka kada će nam đubrište dezinformacija u potpunosti zagaditi javni diskurs isisavajući sav kiseonik pouzdanih informacija.
