“Radio nikada neće umreti, jer će ljudi zauvek voleti da slušaju glas…”.
Tako je o radiju govorila Ana Brumli, novinarka i umetnica radijske polifonije autorka knjige o radijskim esejima, radio drami i zvukovima „Glas postoji u glasovima“.
Danas je Svetski dan radija – medija koji informiše, edukuje, zabavlja, kulturno uzdiže ili kulturno unižava.
Radio je bio, radio jeste i radio će biti tu, zauvek, kažu radijski ljudi.
Ana smatra da njegovi kvaliteti, njegova nenametljiva priroda, njegov “karakter prijatelja”, živ, topao ljudski glas, zauvek će razlog za život pronalaziti u čovekovom prirodnom otporu tišini.
Urednica Radija Kontakt Plus iz Severne Mitrovice Daniela Tomašević, u radiju pre svega vidi njegov informativni potencijal, karakterišući ga kao “stub informisanja”.
“Posebno je tako u zajednicama u kojima su drugi kanali informisanja otežani ili nedovoljno razvijeni. Preživeo je velike tehnološke promene – od pojave televizije preko digitalizacije, pa sve do ekspanzije interneta i društvenih mreža. Njegova jednostavnost, pristupačnost i sposobnost da brzo prenese informaciju čine ga nezamenljivim. Ne zahteva vizuelnu pažnju, što ga čini idealnim za slušanje u pokretu” kaže Tomašević.
I u vanrednim situacijama, radio se prvi snađe.
“Kada nestane interneta, struje – radio i tada funkcioniše. Postoje baterijski i solarni radio- aparati i omogućavaju ljudima da ostanu povezani sa svetom, što je naročito važno u vreme prirodnih katastrofa, političkih kriza ili drugih, hitnih situacija “.
Tomašević primećuje i da u vreme hiperprodukcije informacija, ali istovremeno i lažnih informacija, poverenje ljudi u tradicionalne medije postaje presudno.
“Radio, posebno onaj sa snažnom, lokalnom redakcijom, ostaje jedan od retkih kojima ljudi veruju. Za razliku od digitalnih platformi, gde algoritmi favorizuju senzacionalizam i klikabilnost, radio novinarstvo se i dalje oslanja na principe proverenog i odgovornog izveštavanja”.
Višedecenijski radijski novinar Zoran Stanković, nekada prepoznatljiv glas Radio Prištine, as sada Radio Gračanice, oseća nepravdu u tome što se o značaju radija govori samo na ovaj dan, a kaže, ima on kvaliteta zbog kojih je besmrtan.
“Radio je na svoj način originalan tako da smatram da mu vreme nije prošlo i nikada neće proći, jer radio ima drugačiju funkciju. On je sam po sebi multifunkcionalan i možemo da ga slušamo u trenucima kada ne možemo da koristimo internet ili da gledamo televiziju” kaže Stanković i upravo u toj njegovoj jednostavnosti i brzini, on vidi objašnjenje za njegov opstanak u savremenom društvu koje pre svega odliku praktičnost.
Njegov potencijal, Stanković kaže, leži i u tome što radio svira i onda kada nikome nije do pesme.
“Mislim da radio ima značajnu ulogu, kako kada je u pitanju informacija tako i kada je u pitanju opuštanje stanovništva, s obzirom na to da se radio bavi muzikom i muzičkim programom, pa na taj način, kako kažu, radio uvek svira i uvek će svirati”.
Na Kosovu, ta praktičnost radijskog sveta, naročito dolazi do izražaja nakon 1999. godine, kada je to bio medij koji se najbrže oporavio i prvi počeo da izvaštava na Kosovu i sa Kosova.
“Vrlo često se dešavalo da u nekim momentima kada se nešto značajno, krupno ili nažalost nešto loše dešava, da nekako prvi dođemo do stanovništva i da javimo o čemu se radi i da imamo makar one prve nezvanične informacije” podseća Stanković.
Ana Brumli, kojom smo započeli ovogodišnju priču o Svetskom danu radija, a koja je sa svojom knjigom o radiju bila nedavno i u našem gradu, potencijal radija vidi u još nečemu, što možda zavređuje da bude istaknuto kao najvažniji razlog i objašnjenje radijske besmrtnosti…
“Ljudi će zauvek voleti da slušaju glas. Ljudski glas je fascinantan, životan, podesan za artikulaciju. Slušati priču – to je osnovno”.
Svetski dan radija se obeležava od 2011. godine, u znak sećanja na 13. februar 1946. kada je sa talasa Radija UN, emitovan prvi radijski program.
Ove godine, na svetskom nivou, obeležava se u znaku klimatskih promena.
